Сајт за наставнике биологије


На самом почетку овог чланка препоручили бисмо вам онлајн семинар под називом „Блог, твитер и фејсбук у настави“. Постоји много разлога зашто; акредитован је, практично бесплатан (плаћа се кортизација, али је цена заиста симболична у односу на друге семинаре), време за рад је флексибилно, а веома је практичан. Уосталом, ни овог блога не би било да није било и тог семинара. Разлози зашто баш овај семинар врло су детаљно објашњени на линку који следи. Следећи циклус креће од 6. марта.

http://www.skolskidnevnik.net/2012/02/zasto-blog-twitter-i-facebook-u-nastavi/

Ипак, верујемо да вас није потребно убеђивати у то колико информатика постаје све значајнија у настави свих предмета, па тако и биологије. Са тим у вези, преносимо савете, како су је назвали, „ветерана“ (20 година ради у настави), Хедер (Heather Wolpert-Gawron), а која је у Калифорнији где ради, проглашена наставником године. Савети су упућени ученицима који интернет користе за учење.

  1. Потребно је имати свест о себи, односно развијену метакогницију, што подразумева унутрашњу мотивацију, иницијативу и одговорност за сопствено деловање. Да би онлајн учење било успешно, није довољно само знати шта се учи, већ и на који начин.
  2. Време треба трошити мудро. То значи и да се задаци прихватају критички, планирају сходно томе и завршавају уз некакве резултате, и то много пута, без присуства тутора сваки пут.
  3. Смисао за сарадњу је важнији од познавања технологије и вештине писања.
  4. Важно је и поставити циљеве, али и осмислити план како да се стигне до њих.
  5. Учење преко интернета захтева изузетну вештину у писању и при томе је потребно заиста дати све од себе. Уосталом, комплетна онлајн заједница заснована је на писаној речи и улаже напоре да комуницира на тај начин што ефикасније.
  6. И онлајн заједница има своја правила понашања, баш као што она постоје и у учионици и потребно је придржавати их се. При томе, правила може да постави администратор сајта или још боље, онлајн заједница која се окупила око тог сајта.
  7. Свако је свој адвокат. Уколико особа која учи преко интернета не поставља питања, не преузима контролу и ако се не постара да се њен глас чује, треба да се запита ко ће то учинити уместо ње.

Према мишљењу Хедер, онлајн учионица се не разликује битно у односу на класичну. Управо ове савете које је навела, упоредила је са очекиваним способностима које би ђак требало да има како би био успешан у учионици. И сличности има много. Уколико вас занима мишљење ове наставнице, која је и књигу објавила, линк је:

http://www.edutopia.org/blog/digital-learning-seven-tips-heather-wolpert-gawron

Ми смо вам за крај овог текста припремили један необичан задатак којим нећете проверити да ли имате неку од ових седам побројаних вештина, већ колико је заиста стар ваш мозак. 🙂 Сајт је јапански, па је потребно да вам дамо упутства унапред (осим ако нисте наставник тог језика, заинтересован за то шта раде биолози :)):

1. Притисните „START“.
2. Причекајте да прође одбројавање (3, 2, 1).
3. Запамтите положај бројева на екрану (пазите, приказују вам их практично тренутак) и онда кликните на кругове редом од најмањег до највећег броја. Овај задатак ће се поновити више пута са различитим бројевима.
4. На крају игре добићете резултат о старости свог мозга (није обавезно резултат схватити озбиљно :)).

Линк је: http://flashfabrica.com/f_learning/brain/brain.html

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: