Сајт за наставнике биологије

Муке у просвети


Каква широка тема, зар не? 🙂 Посебно што знамо да је образовање есенцијално важно, али увек и у свакој прилици и у сваком смислу недовољно цењено.

Једно од новијих истраживања указује да веће образовање генерално утиче и на већу либерализацију, што подразумева и расну трпељивост. Ово истраживање се разликује од претходних јер су она углавном мерила ставове европеидног типа (што бисмо у жаргону рекли, белаца). Овога пута, истраживањем су обухваћени и Хиспано, негроидни тип и Азијати. Показало се да ће сви, осим ових последњих наведених, са већим нивоом образовања и бити мање подложни расним предрасудама. Ипак, иако веће образовање помаже људима да боље сагледају расну дискиминацију, мање ће се укључивати у афирмативне акције у односу на мање образоване људе! Изгледа да већа образованост више кореспондира са повећаном подршком за обуке за послове чија је циљна група баш одређени тип људи (да не кажемо раса). Целу вест имате овде:

http://blogs.edweek.org/edweek/inside-school-research/2012/02/study_education_doesnt_make_pe.html

Дакле, образовање је непобитно важно, али не и свемогуће. Ипак, многи од нас раде на томе да га побољшају у сваком смислу. Да ли то одговара и директорима школа? 🙂 Занимљива тема? 🙂

На једном од сајтова који се бави наставом, „Gazzette“, повела се расправа о томе да ли су добри наставници на мети руководства и да ли се руководство таквих наставника заправо плаши?!? 🙂 Логично питање је – зар није добар наставник у школи управо оно што руководилац жели и што треба, па да кажемо – да негује?

Један колега који је био наставник преко 28 година и још две године директор, дао је своје мишљење о овоме. И он каже да је истина да надређени не воле добре наставнике, мада не сви. А зашто су такви? Па разлози које је он дао су да ти директори нису били добри као наставници, не знају како да раде са таквим наставницима или да их воде. Управи је увек лакше да ради са стандардним/униформисаним документима, методама рада и уопште таквим наставницима који ће поштовати прописани курикулум, норме и форму.

Ето, можда смо неким наставницима овиме све разјаснили, а ако желе да прочитају цео чланак, ево га линк:

http://teachers.net/gazette/wordpress/teachers-net-community/are-some-administrators-afraid-of-outstanding-teachers/

А шта је заправо добар наставник? Већ смо вам на овом блогу дали документа која ће можда помоћи у налажењу одговора на ово питање, а на сајту „Edutopia“, психолог Heidi Grant Halvorson и аутор књиге „Девет ствари које успешни људи раде другачије“, наводи једну од ствари коју свакако морамо да радимо (да бисмо били успешни, баш као што њена књига каже). Та једна ствар је да морамо да нађемо времена да остваримо задате циљеве и то уопште није тако лако као што звучи, јер посла има увек и толико „жонглирамо“ са много циљева, да нам просто неки и исклизне, а да га и не приметимо. Зато треба планирати унапред сваку активност коју хоћемо да остваримо и да при томе будемо веома прецизни (у уторак пола сата пре посла попићу кафу са колегиницом Мицом и договорићемо се какав ћемо угледни час да направимо, рецимо). Истраживања су показала да ако тако размишљамо, устројићемо мозак да препозна и искористи прилику када се она појави и то са шансом већом за (невероватних) 300 %.

Психолог Хајди (ваљда јој се тако чита име) каже да већина нас жели да искористи време за рад у потпуности, са „ласерском прецизношћу“, али нас ометају колеге (поменута колегиница на пример, која нас пита шта смо данас скували), претраге по нашем инбоксу, који је обично претрпан (додуше, ми наставници врло често имамо гомиле папира и папирића по торбама и ранчевима и обавезно, неорганизованог), или смо напросто запели на неком небитном детаљу коме поклањамо сувише непотребне пажње. Да бисмо били продуктивнији, није довољно да то само желимо. Морамо да научимо да се боримо са ометањима, као и са тиме да имамо превише ствари које желимо да урадимо. На срећу, постоји ефикасна метода, названа „ако-онда“. Занимљиво је да се ова метода показала успешном у сваком послу кога се прихватимо; од држања дијете до менаџерства. 🙂 И то толико да удвостручује или утростручује шансу да заиста постигнемо циљ. Изгледа да ова метода није шала, јер се Хајди позива и на нека истраживања.

И у чему је тајна чудотворне методе? Овде у помоћ „прискаче“ математика и метода се може изразити (рецимо) формулом: ако не X, онда Y. На пример: „ако не завршим записник са седнице одељенског већа док ми не почну часови, онда ћу га завршити након часова“ или „ако ме колегиница Мица приупита шта сам кувала, онда ћу са њом проћаскати пет минута и наставити са послом“. Звучи смешно? Верујемо, али Хајди тврди да су истраживања показала да циљеве достигне чак 91% људи који овако планирају и тек 39% који не планирају! Људска бића су посебно добра у памћењу информација ако-онда типа, јер нам се вазда дешавају непредвиђене ситуације, па мозак тражи начин да им се прилагоди. Тада чак и подсвесно, разматра онај део који се односи на „онда“. Уколико тога „онда“ нема, изгубићемо време на мозгање шта да урадимо следеће.

Хајди предлаже и кораке како да се цео процес одвија:

  1. Проналажење критичне активности неопходне да се постигне циљ.
  2. Одговорити на питања: где и када урадити активност? Која је критична ситуација?
  3. Направити план:
    Ако (или када) _______________, онда __________________.
  4. Сада, треба размислити о препрекама које нас могу омести. То може бити било какво одвлачење пажње, искушење или било шта друго што нам се може умешати у посао.
  5. Када то почне да се дешава, како ћемо се са тим изборити? Шта ћемо урадити уместо првобитног плана?
  6. И поново:
    Ако (или када) _____________, онда ____________________.

Целу вест имате на:

http://www.edutopia.org/blog/traits-successful-if-then-heidi-grant-halvorson

Ми не знамо да ли су наше колегинице које су креирале сајт „Вебциклопедија“ читале Хајдине књиге и чланке, али свакако постижу лепе циљеве и показују пример добре праксе у образовању. Уосталом, погледајте сајт и уверите се и сами. Успут, можете да пронађете многе корисне интернет алатке:

http://vebciklopedija.weebly.com/

Изашао је и први број билтена који прати овај сајт, па вам га ми овде „поклањамо“:

Вебциклопедија, билтен бр. 1

Начули смо да траже сараднике, па ако вам се допало шта то оне раде, можете и да се придружите. Кад већ зборимо о томе, можете да се придружите и нама, јер тражимо уреднике (наставнике биологије) из сваког места у нашој земљи. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: