Сајт за наставнике биологије


У бескрајном (?) свемиру научници откривају чак и оно за шта су мислили да га нема. Једно од занимљивијих открића је објавила и „Национална географија“. Ради се о звезданом систему налик Сунчевом; са девет, па изгледа и више, планета које круже около своје звезде. Звезда је нимало поетично названа HD 10180 и налази се у сазвежђу Хидре, око 127 светлосних година од нас. Ова звезда је откривена још пре две године и тада се већ знало да око ње кружи пет планета и сумњало се да се ту налазе још две. Сада научници већ говоре о томе да је овај планетарни систем богатији планетама од нашег, што значи да их изгледа има више од осам. Даља проучавања су усмерена ка томе да се види да ли су у питању супер-Земље, што би значило да су терестричне планете, али много пута веће од наше или су у питању гасовити џинови, попут Јупитера.

Наравно, одмах су се запитали и да ли нека од њих има услове да „угости“ живот (макар онакав какав познајемо) и два кандидата која би највише личила на нашу Земљу, брзо су „отписана“. Наиме, једном се орбита завршава за свега 68 дана, а другом за чак и само десет дана, што указује да су превише близу својој звезди.

http://news.nationalgeographic.com/news/2012/04/120410-star-system-more-planets-sun-hd10180-space-science/?source=link_tw20120411news-nineplanet

Један други чланак спекулише о томе шта би било кад би било, односно да ли би се диносауруси појавили и на планети која заиста има све неопходне услове за појаву живота. Овај чланак је занимљив и по томе што је настао у оквиру Друштва хемичара. То није чудно, с обзиром да почетак чланка говори о феномену који се дешава на молекуларном нивоу. Наиме, као што сви знамо, амино-киселине и угљени хидрати, значајни за живот или су чак, његови градивни делови, показују хиралност (оријентације у простору којих има две и које су у међусобном односу као објекат и његов одраз у огледалу). При томе, леву оријентацију имају амино-киселине које сачињавају сва жива бића (са изузетком неких бактерија), а десну угљени-хидрати. Ово се назива хомохиралношћу и она нам је изгледа „стигла“ на метеоритима, када је Земља још увек била беживотна. Научници су на неки начин показали да на другој планети није немогуће и да се десило потпуно супротно; да могу да настану жива бића чија ће оријентација амино-киселина бити десна, а шећери „леви“. 🙂 И не само то, већ и да је могуће да од ове комбинације настану и напреднији облици живота попут диносауруса, које сисари уопште не би „наследили“ да им се није десио онај „пех“ са падом метеора. 🙂

http://phys.org/news/2012-04-advanced-dinosaurs-planets.html

Истраживања свемира су заиста узбудљива, тим пре што га (свемира) има заиста толико да чини неисцрпан простор за такве неке активности, али и овде на Земљи има што-шта за проучити. Ми биолози бар то добро знамо. Међутим, данас се нећемо бавити новим открићима из биологије, већ о неким заблудама које је потребно разјаснити. Дакле, чак и оно што мислимо да знамо, не знамо. 🙂

Једна од заблуда је да када наше тело умре, мистериозно изгуби 21 грам, што су многи протумачили као излазак душе из тела. Ово се разјашњава у једном сјајно написаном тексту:

http://mindreadings.wordpress.com/2012/04/11/da-li-dusa-stvarno-tezi-21-gram/

На блогу који се бави надареном децом, можете видети какве ми све заблуде имамо о креативности:

http://krozmojuprizmu.wordpress.com/2012/04/11/zablude-o-kreativnosti/

Такође, једна од наших честих предрасуда је да Американци немају нарочито школство и да не школују баш сувише паметан кадар. Међутим, занимљиво је да њихове фондације које се баве модерним трендовима у настави имају заиста подужу, па хајде да кажемо, традицију. Једна од њих је и „Едутопија“ која ових дана слави 20 година свог постојања:

http://www.edutopia.org/blog/20-tips-new-teachers-lisa-dabbs

И за крај, наша вечита недоумица у вези са тим шта је сврха образовања. Свако од нас има неке идеје, а реализујемо их на врло различите начине. Вреди послушати Аврама Ноама Чомског (енгл. Avram Noam Chomsky), америчког лингвисту, филозофа, писца, професора универзитета и дисидента, али и најутицајнијег критичког мислиоца у свету.

Коментари на: "Велика питања и још веће заблуде" (2)

  1. Moram da vam se zahvalim i da vam kažem da se osećam počastvovanom da se moj tekst našao među referencama na koje upućujete svoje čitaoce. No, to je manje važno i verovatno ne govori ništa lepo o mojoj sujeti za koju bih juče tvrdila da ne posedujem 🙂
    Ono što je bitnije je da razbijate predrasudu o tome da su nastavnici neaktivni, da ne vladaju novim načinima da deci na interesantan način približe ponekad veoma apstraktne stvari, poput svemira. Nadam se da će vas kolege iz drugih oblasti kopirati i to uopšte ne treba da ih bude sramota. Dobre stvari treba raditi po ugledu na druge. Stalno izmišljanje rupa na saksiji je gubljenje dragocene energije. Pozdravljam vas.

    • За сујету смо убеђени да је имамо сви, а што се текстова тиче, увек гледамо да као референце наводимо квалитетне и корисне текстове. Хвала за све ове лепе похвале.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: