Сајт за наставнике биологије

Најбољи


Што се осмака тиче, већ се налазимо у финишу и озбиљне припреме за средњу школу се већ отпочеле (и за матурско вече, наравно :)). Одабир школе уопште није једноставна одлука, а морају да је донесу будући средњошколци у многим земљама. У Бостону и Њујорку, на пример, ову одлуку су окарактерисали као „сулуду и компликовану игру погађања“. Главоломка је у томе што деца и родитељи нису сигурни да ли да њихов избор буде нека квалитетнија, популарна школа, јер нема гаранција да ће бити примљени или да иду на сигурно и пробају да се упишу у неку лошију школу, чиме би изгубили сваку шансу за неку бољу. Да ова „игра“ није наивна, показују и подаци да 20% бостонских ђака направи грешке у стратегији (јер стратегија је овде веома важна, пошто треба узети у обзир сопствене могућности и жеље, али и постигнућа и жеље других), а у Њујорку чак трећина ђака не успе да упише нити једну средњу школу. Макар је тако било.

И наравно, у чланку где све то пише, појављује се јунак, који је ту заврзламу решио нечим што је назвао „стратегијом доказан систем“ (врло слободан превод, али бољи и не може, јер оригинал је ‘strategy-proof’ system). Какав је то систем, видећете у самом чланку, а нас је привукао део те стратегије који се бави проблемом добре школе. Дакле, шта је добра школа? Е, па у овом тексту нећете пронаћи одговор на ово питање, јер и њихови истраживачи тек почињу да истражују. Ипак, кажу да имају идеје како ће извршити мерење и да има много тога за мерити. 🙂

http://phys.org/news/2012-05-game-theory-real-world.html

За разлику од истраживача са енглеског говорног подручја, Завод за вредновање квалитета образовања и Министарство просвете су пронашли начин да процене шта јесте, а шта није добра школа. Вест је око месец дана стара и вероватно већ знате да је формула за израчунавање квалитета школе релативно једноставна; постигнућа на пријемном испиту су упоређена са нивоом образовања родитеља. Што су родитељи нижег образовања, постигнућа ђака су вреднована више. 🙂 Уз то, у обзир се узимала и величина одељења и школа, као и услови у којима се ђаци школују.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:375908-Izabrane-najbolje-osnovne-skole-u-Srbiji

Нажалост, нисмо успели да пронађемо списак 61 најбољих, а од преко 700 које су процењиване на овај начин, али их има по васцелој Србији. Ипак, подсетили бисмо да се на пријемном испиту полажу (још увек и само) српски језик и математика, тако да, према овоме, квалитет наставе тих предмета одлучује и квалитет целе школе. Ми, биолози, у овом случају се ништа не питамо. 🙂

Ипак, то није важно, (осим што наставници из недобрих школа неће моћи да конкуришу за ДИЛС пројекте и неће моћи да промовишу квалитетно образовање, без обзира колико сами квалитетни били),  јер нас то неће спречити да наша сопствена настава буде најбоља. 🙂

А да би то била, није згорег послушати (у овом случају прочитати) савете колега који се могу наћи на разним наставничким сајтовима.

Мајк нам преноси своја искуства са онлајн дискусијом. Он ову дискусију води на Твитеру са својим одељењем и то тако што отвори посебан налог баш за то. Према његовим речима, важно је да ђаци дају коментаре анонимно, јер се показало да ће поједини ђаци коментарисати и постављати питања само ако нема ризика да ће се осрамотити. Наравно, анонимност може и да се злоупотреби, па Мајк пре него што дозволи ђацима да направе налоге, разговара са њима о правилима пристојности. Како би лако пратио дискусију, са ђацима се договори која ће се кључна реч писати у свакој поруци. Кључна реч се пише уз знак # (на пример, #одељење), што твитер лако претражује. Цео текст: http://mikegwaltney.net/blog/?p=627

Да би се ђаци заинтересовали за неку тему, потребну ју је учинити релевантном (што бисмо рекли, да се истакне циљ часа). Међутим, има и наставника који су успешни у мотивисању ђака, а да се не користе овом „техником“. Ђаке, према тврдњи једног текста, можемо заинтересовати самом презентацијом, шалама и лепим приступом. То ипак не обезбеђује аутоматски и да ће се ђаци потрудити да запамте суштину. На сцену тада ступа когнитивна психологија. Она нас учи како да наведемо ђаке да размишљају о ономе што предајемо. Овај део психологије нам предлаже да лекцију презентујемо као причу и то из више разлога. Најпре, приче су ђацима разумљиве, јер већ познају њихову структуру и знају да се догађаји у причи не дешавају случајно. Приче су занимљивије од других облика презентовања и ангажују слушаоце, без обзира што садрже исте информације као и поменути други облици. Напокон, приче се лако памте. Дакле, причајте приче! 🙂 http://blog.coreknowledge.org/author/dan-willingham/

А ми ћемо нашу причу да скратимо – на следећем чланку се налази приличан број савета искусних иноземних колега за рад са ђацима: http://blogs.edweek.org/teachers/classroom_qa_with_larry_ferlazzo/2012/04/response_several_ways_to_engage_students_without_carrots_sticks.html

Да не заборавимо ни директоре (од којих можда неки и посећују овај блог :)). Следи сајт са гомилом линкова ка саветима како да буду што успешнији у руковођењу: http://www.edutopia.org/school-leadership-principals-teachers-resources

И за крај, (про)летњи биоскоп (мада, какве су нам временске прилике… :)) – следи филм о позитивном утицају науке, технологије, инжењерства и математике на ђаке. Уживајте.

Коментари на: "Најбољи" (8)

  1. Biozhel рече:

    Ovaj strategy-proof sistem je u stvari ovaj naš sistem, koji oni koriste tek od 2005 a mi već deceniju, što znači da smo lideri na međunarodnom nivou 🙂

    • То је лепо сазнање 🙂 али на који наш систем мислиш?

      • Biozhel рече:

        Hehehe… 🙂 U ovom kontekstu ovaj u Srbiji. Napiše se spisak pa kompjuter prvo raspoređuje po prvoj želji, pa koga ne prime onda po drugoj želji ako ima mesta itd. Koliko sam shvatio kod njih su koristili onaj sistem po kome smo se i mi nekada upisivali u srednju školu. Odeš u jednu školu pa ako te prime OK, ako ne, onda trčiš u drugu školu. Gubiš vreme i živce, a ovako samo pogledaš i vidiš da li si raspoređen.
        (još na nekim mestima imaju i situaciju da đake primaju lutrijom i da nema veze sa nekim brojem poena. Budeš vukovac i ne izvuku te ni na jednoj lutriji i možeš da ostaneš neupisan)

      • Тачно тако. 🙂

  2. Čim sam pročitala ovu vest o najboljim školama u Srbiji krenula sam da tražim spisak po internetu, ali , kao i vi, bezuspešno. A baš sam radoznala koje su se to škole iz Novog Sada našle na listi. Ako saznate objavite, molim vas, a i ja ću još da pokušavam.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: