Сајт за наставнике биологије


Жива бића су се на различите начине прилагођавала условима животне средине и о томе може да се пише и пише. На сајту „TES“ су ипак били прилично кратки; понудили су једну сјајну презентацију за час на ту тему. Потребно је да се упишете на сајт (бесплатно је) и можете да је погледате. Ми нисмо могли да вам је проследимо јер би то било класично кршење ауторских права, али смо превели и прослеђујемо вам сам крај презентације који је замишљен као мини тест о љубичицама:

Тест-љубичице

Кад смо већ код љубичица, сетили смо се да смо заборавили на ботанику. На нашем блогу су вести из ове области некако биле најмање заступљене. Е, па, ево неких.

Модел у биологији је један од начина истраживања природе. Следећи модел приказује физиологију биљака под утицајем климе: http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1469-8137.2012.04142.x/full

Једно молекуларно истраживање биљних ћелија је усмерено на ретромер, сложени протеин који се везује за пост-голџи органеле укључене у транспорт протеина, а како би их довеле до одељка у ћелији где се врши лизирање: http://www.cell.com/trends/plant-science/abstract/S1360-1385%2812%2900057-X

И то би било то што се тиче тешке науке. Прелазимо на лакше (и забавније) теме. Према мишљењу аутора блога „Иглица“, карамбола звездастог облика се налази на листи најчуднијег воћа на свету. Остало воће је: http://iglica.rs/trendy-magazin/14271/najcudnije-voce-na-svetu

Са плодова прелазимо на стабло. Најживописније стабло свакако има еукалиптус боје дуге. Уосталом, погледајте на блогу једног далеког краљевства: http://kadvamkazem.wordpress.com/2012/02/07/

Када већ причамо о стаблу, следе корисни савети како да измеримо његову висину: http://biologijazaosnovce.wordpress.com/2012/05/02/kako-da-izmerim-drvo/

Надамо се да ће вам ови чланци бити корисни да обогатите наставу, а верујемо да ће вам бити корисно и издање „Војводина шума“ и то не само о биљкама: http://www.vojvodinasume.rs/fajlovi/sertifikacija/RTE_vrste_JP_Vojvodinasume.pdf

И пошто је време за хербаријуме, следе два линка која могу бити од помоћи: http://www.bio.bg.ac.rs/herbar/index.html & http://bozanstvenabiologija.wordpress.com/2012/04/20/

Још једна област коју смо запоставили је микологија. Пошто смо вас већ угњавили ботаником, овај пут само пар чланака. Ипак, први је толико обиман и занимљив да вреди за неколико. 🙂 Рецимо, да ли сте знали да постоје гљиве које имају такву мимикрију да подсећају на јаја термита? Термити ће покупити ове гљиве, верујући да је у питању њихов подмладак и довешће их право до хране. Изгледа да термити уопште не открију да су преварени. 🙂 О овим и другим гљивама: http://blogs.scientificamerican.com/guest-blog/2012/02/20/five-kinds-of-fungus-discovered-to-be-capable-of-farming-animals/

И други чланак који говори о томе да квасац који се иначе користи за алкохолно врење постаје промискуитетнији у бачвама вина: http://www.eurekalert.org/pub_releases/2012-02/sumc-ivv022312.php

Биљке, гљиве, па дођосмо и до мачака. 😀 За крај, дајемо вам једну презентацију са мачком мађионичарем за коју верујемо да ће вас изненадити. Погледајте трик, али верујте нам, нема ту магије. 🙂

Mачак мађионичар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: