Сајт за наставнике биологије

44 сата


Данас ћемо се бавити темом из Правилника о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника. Вероватно ће многи од вас помислити да смо већ прилично закаснили, али верујте да за наставнике неких школа и нисмо. 🙂 И за оне који су већ израдили планове и разрадили механизме, није згорег да виде још нека искуства и мишљења.

Оно што нас занима је у члану 27:

У оквиру пуног радног времена наставник, васпитач и стручни сарадник има 68 сати годишње различитих облика стручног усавршавања, од чега је 24 сата право на плаћено одсуство из установе ради похађања одобрених програма и стручних скупова, а 44 сата стручног усавршавања које предузима установа у оквиру својих развојних активности.

Дакле, нама је годишње потребно 68 сати стручног усавршавања, са тим да грубо речено, 24 треба „набавити“ ван установе, а кроз семинаре и стручне скупове, док преосталих 44 обезбеђује школа. Разлике су и у томе што се ваншколско стручно усавршавање сумира на сваких пет година, док се оно које је обављено у школи вреднује на крају сваке и што се та петогодишња сума рачуна у бодовима, а једногодишња у сатима.

Поставља се питање како да дођемо до тих сати. Да бисмо одговорили на то, морамо да се вратимо на члан 4:

Стално стручно усавршавање остварује се активностима које:

1) предузима установа у оквиру својих развојних активности, и то:

  1. извођењем угледних часова, односно активности са дискусијом и анализом;
  2. излагањем на састанцима стручних органа и тела које се односи на савладан програм стручног усавршавања или други облик стручног усавршавања ван установе, приказ књиге, приручника, дидактичког материјала, стручног чланка, различите врсте истраживања, студијско путовање и стручну посету и др. са обавезном дискусијом и анализом;
  3. остваривањем:
  • истраживања (научна, акциона, ад хок и др.);
  • пројекта образовно-васпитног карактера у установи;
  • програма од националног значаја у установи;
  • програма огледа, модел центар;
  • облика стручног усавршавања који је припремљен и остварен у установи у складу са потребама запослених;

Као што видите, могућности су разне и разноврсне. 🙂 Како су те могућности „преточене“ у сате, можете видети на примеру предлога документа који је настао у Школској управи Чачка:

Документ о вредновању сталног стручног усавршавања у установи

Једна реченица, а насловљена са „1. Важно“, остала нам је неразјашњена. Можда ћете ви успети да је дешифрујете:

Наставници, стручни сарадници, васпитачи који су ангажовани у наведеним Активима и Тимова (члан 66. ЗОСОВ-а), не могу добити посебно сате стручног усавршавања у оквиру установе, јер су њихова ангажовања обухваћена 40-часовном струкуром радног времена.

Ми ову тврдњу нисмо потврдили у ЗОСОВ-у, односно у поменутом члану то уопште не пише. Овим чланом су регулисана стручна тела у школи, односно ко их чини и ко им председава. Дакле, ни речи о томе да ангажовани у поменутим телима не могу добити сате. Осим тога, нејасно је да ли ти ангажовани наставници већ имају сате (што би млади рекли по дифолту), па не морају да се труде даље или немају право на сате, па морају да их постижу на неке друге начине. Потом, сва ангажовања свих наставника су обухваћена 40-часовним радним временом, без обзира да ли су чланови Актива и Тимова или не и то јасно пише у Правилнику. И коначно, шта ће се дешавати у оним школама где је већина (ако не и сви наставници) ангажована у Активима и Тимовима (макар тих Актива и Тимова сада има много, а има много и малих школа са малим бројем наставника)? Да ли то значи да ће Правилник тада важити само за њих петоро или ни за кога?

Практично исти је и документ који користи школа „Свети Сава“ из Кикинде. Заправо, овај документ је згодан за љибитеље ПДФ-а:

Документ о вредновању сталног стручног усавршавања у установи

Наравно, као и свака умотворина која настаје за потребе рада у школама, и ова би могла да се дискутује. На пример, зашто онај који присуствује огледном часу и о томе дискутује и анализира добија два сата, а онај који присуствује предавању, дискутује и анализира, добија сат? Или зашто онај који присуствује семинару и о томе излаже добија три, а онај који излаже о прочитаној књизи добија осам сати? Добро, књигу је морао да прочита, али и овај први да одслуша семинар. Уосталом и онај који је прочитао стручни рад добија осам сати, а рад је ипак много краћи него књига. Дилеме, дилеме, а да нису једине, потврђује и веома занимљив форум на Мрежи просветних радника:

Мрежа просветних радника – форум: Лични план стручног усавршавања

Са овог форума смо сакупили и мноштво занимљиве документације. Нећемо вам је ређати по неком логичном реду, него вам препоручујемо да преузмете све. Документацију су приредиле Славица Јурић (изненађење) и Наташа Стојановић:

А један план стручног усавршавања нам стиже и из ОШ „Таковски устанак“ из Такова:

План стручног усавршавања и напредовања наставника и стручних сарадника ОШ „Таковски устанак“, Таково

И даље са форума, али сада укључујући и ОШ „Иво Андрић“ из Београда, пар варијација образаца за извештаје наставника о сопственом усавршавању у установи:

Приметићете у оба случаја и рубрику у коју уписујете где је евидентиран тај део вашег стручног усавршавања (документ на који се позивате – извештаји са већа, актива, у дневнику…) Уколико сакупите фотокопије (које су потписане, заведене, печатиране) свих тих записника и докумената, ви сте већ на пола пута да имате и урађен портфолио. Уколико још и придодате своје припреме, презентације и (дечје) радове са часова/предавања/активности, портфолио је малте не готов. 🙂

Или што бисмо рекли – две муве једним ударцем. 🙂

Можда ће вам од помоћи бити и Приручник за планирање стручног усавршавања и напредовања у издању Завода. Начули смо да је овај приручник из 2009. већ застарео и да постоји нови. Ипак, може да вам разјасни неке опште недоумице, као што је та да ли самовредновање установе укључује и стручно усавршавање:

Приручник

И за крај, препуштамо вас једном научном раду који се бави овом темом, а који је презентован на овогодишњој интернационалној конференцији у Чачку.

Конференција – Техника и информатика у образовању: Мекдоналдизација у ИНСЕТ-у

Коментари на: "44 сата" (14)

  1. Porastao mi je pritisak samo što sam pročitao blog… Posle neko zavidi prosvetarima?

  2. A evo jos jednog predloga , kako doći do tie brojke 44 : )) . u dokumentu nema satnice, ali npr. mi u školi smo za držanje uglednog časa predvideli 3 sata a za analizu i diskusiju 2,…. za prikaz članke, knjige….. 2 a za analizu i diskusiju 1… http://white.staticfly.net/ow_userfiles1/59635/plugins/forum/attachment_30_4ffc2a7cdb008.pdf

    • Хвала, увек је добро чути и видети туђа искуства. Верујемо да ће се рачунање сати разликовати од школе до школе, али је вероватно важно бити објективан, доследан и аргументован.

  3. Strašno – sve te raznorazne ideje – pretvaraju nastavnike u sakupljače poena – još samo da organizujete razmenu – ja tebi 2 poena stručnog usavršavanja, ti meni 4 vanškolskih aktivnosti 🙂

    • Нажалост, стигли смо до поена, а по мом мишљењу размена искуства са колегом (што јесте суштина ових 44 сати) је вредније од било каквог семинара. Рад на себи и сарадња, требало би да је део нормалних активности наставника. Ми можемо да се похвалимо да је то разлог што постоји овај блог. Никакве бодове не добијамо за овај рад. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: