Сајт за наставнике биологије


Не знамо да ли колеге у обавезну оцену рачунају и тзв. оцену из свеске, али веома верујемо да би следеће свеске средњошколаца добиле највећу оцену, ако ни због чега другог, а оно због креативности:

http://ispeciparecideci.wordpress.

За ђаке није никаква новина да могу да буду изненађујуће креативни, а дошао је ред да се и ми докажемо на том пољу. Конкурс под називом „Креативна школа“ поново је расписан:

http://www.zuov.gov.rs/novisajt2012/kreativna_skola.html

Један од захтева је да се часови ураде кроз тзв. пројектну наставу. Иако верујемо да знате шта је то, одлучили смо да овај чланак посветимо том типу наставе, тим пре што о томе до сада писали нисмо. За почетак, нашли смо и леп текст који једноставно објашњава пројектну наставу:

http://www.edutopia.org/project-based-learning-parent-resources

Најједноставније речено, пројектна настава омогућава ђацима да истражују неки проблем из живота постављањем питања, креирањем оригиналних идеја и реализацијом продукта заједничким снагама, а којим ће показати колико су и шта научили. Овакав начин учења је веома брзо постао популаран, пре свега у школама које имају за циљ да припреме ђаке на будуће изазове које живот носи.

Ако сте више визуелан тип, него читалачки, погледајте кратак филм који објашњава пројектну наставу:

Овај видео је направљен на Бак институту за образовање (Buck Institute for Education (BIE)). Управо се овај институт бави пројектном наставом и ту можете пронаћи много тога о томе:

http://www.bie.org/

Изгледа да је овај тип наставе веома користан, макар према мишљењу чланова поменутог института, јер развија вештине за 21. век: комуникацију, сарадњу и критично мишљење.

Пројектну наставу изгледа да можемо да изведемо на неколико начина, али смо ми нашли текст који хвали модел под називом „седам фаза пројектног циклуса“. И препричаћемо вам свих седам. 🙂

  1. Постављање питања. Потребно је пронаћи „јако“ питање за ђаке. То би значило да то буде питање које ће их мотивисати, да буде смислено и отвореног типа. Такође је важно и да буде довољно тешко да захтева да се о њему добро промисли. Да разјаснимо и то да ово питање није таквог типа да на њега може да се одговори тачно или нетачно. Уз све ово, важно је тражити одговор од ђака пре бего што крену осталих шест фаза, јер се на тај начин утврђује предзнање и самим тим, планира остатак рада.
  2. Представљање кулминирајућег изазова. Овај изазов је заправо некакав перформанс са играњем улога при којима ђаци демонстрирају оно што ће научити. Примери су састанци у градској већници, симулације суђења или избора, развој веб сајта итд. У овој фази ђаци добијају опције за улоге које ће имати.
  3. Развој стручности за дату тему. Ова фаза је најдужа и колико смо схватили, захтева да се ђаци припреме за улогу коју су одабрали. То значи да морају да сазнају више о теми, али и да усаврше стручну терминологију. Зато је потребно припремити им индивидуалне и групне задатке како би се припремили за овај изазов. Такође, морају да знају и које ће им вештине бити потребне.
  4. Рад на кулминирајућем изазову. У овој фази ђаци играју улоге, а часу могу да присуствују експерти из реалног живота.
  5. Испитивање кулминирајућег изазова. Овде би било идеално да поменути експерти присуствују. Они дају повратне информације ђацима о њиховом раду и то може бити веома корисно. При томе, ђаци могу да имају писмену вежбу или да напросто разговарају са експертима (или обоје).
  6. Одговор на почетно питање. Сада је право време да ђаци пробају да одговоре на питање с почетка. Требало би да се њихов одговор сада драстично разликује, јер су успут стекли нека нова знања и вештине. Зато је потребно да и сами упореде своје одговоре сада и на почетку, како би се уверили да су нешто и научили.
  7. Коначна процена. Ово ради наставник, а мерећи она знања и вештине који су релевантни, односно које смо хтели да постигнемо циљевима задатим за те наставне јединице.

Ето, надамо се да смо вам помогли. Наравно, права помоћ би био и неки пример из наставе биологије. Ми такве примере немамо, али ћемо их, сигурни смо, имати када се прогласе победници „Креативне школе“.

Коментари на: "Каква школа? Креативна школа." (2)

  1. Prva stvar: pošto kod nas đaci imaju 13,14,15,16 predmeta nedeljno, kako bi imali vremena išta da urade projekat mora da se odvija u saradnji nekoliko nastavnika iz različitih predmeta, inače će se učešće u projektu svesti na onih nekoliko đaka koji i inače dolaze na sekciju i dodatnu nastavu.

    • Идеја конкурса „Креативна школа“ је да тимски раде по три наставника, а по могућству различитих струка. Управо ово што збориш. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: