Сајт за наставнике биологије

Дилема за 21. век


Данас је Европски дан науке. Нас очекује Београдски фестивал науке крајем новембра и почетком децембра, о чему смо већ писали, а оно о чему нисмо (још) писали је конференција која ће се одржати у Новом Саду, некако у исто време (1. и 2. децембра).

http://slobodansoftverzaskole.org/konferencija/

Циљ ове конференције је борба за слободан софтвер у настави. Звучи добро, а шта то све подразумева, видећете на страни коју смо вам дали и наравно, на самој конференцији.

Када већ зборимо о софтверима који су нам практични, права је прилика да нас колегиница Југослава упозна са Киндлом:

http://jugoslava.wordpress.com/2012/09/09/

И ми смо се сами дали у потрагу за занимљивим софтверима и „натрчали“смо на један дигитални роковник:

http://www.livebinders.com/play/play_or_edit?id=407909

Кликтањем на различите картице можете наићи на веома корисне линкове, па тако и на страну која представља богату библиотеку фотографија за потребе наставе:

http://www.pics4learning.com/

Заиста, интернет пружа фантастичне фотографије и цртеже који наставу биологије могу да учине очигледнијом. Пример за то су и нестварно лепе фотографије часописа „Национална географија“:

http://photography.nationalgeographic.com/photography/photo-of-the-day/african-elephant-queleas/?utm_source=Twitter&utm_medium=Social&utm_content=link_tw20121104photo-pod&utm_campaign=Content

Галерија коју вам ми представљамо инспирисана је Африком:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Софтвери, слике и сви други ресурси значајно нам обогаћују наставу и чине је ефикаснијом. Да ли и ђацима помажу да лакше уче? Можда и више него што би требало. 🙂 С обзиром да сада на интернету можете пронаћи готове текстове на практично било коју тему, ђаци их веома често најједноставније – преузму. При томе се чак не потруде ни да форматирају текст. О томе говори чланак са блога наше колегинице Светлане Мандић:

http://racunarstvoiinformatika.wordpress.com/2012/11/04/uklanjanje-hiperveza-iz-word-dokumenta/

На овај начин, ђаци чак ни не прочитају то што су иштампали, а о стицању погрешних моралних вредности због присвајања туђег рада да и не говоримо. Дакле, питање је да ли наши ђаци заиста могу да уче на тај начин. Неки наставници овај проблем решавају тако што терају ђаке да пишу руком своје реферате, како би обезбедили да макар на тај начин прођу кроз текст. Да се не лажемо, постоје и идеје руководећих структура и да наставници своје планове и припреме пишу оловком, како би се обезбедило да просто не преузму нечије туђе планове и припреме (а сви знамо да је сада могуће доћи до свега тога).

Међутим, да ли је такав захтев смислен у 21. веку? Погледајте шалу са блога наше колегинице Александре:

http://engleskionline.wordpress.com/2012/10/11/%D1%82%D0%B5xting/

С једне стране боримо се за слободу коришћења софтвера и пружамо подршку једни другима да користимо идеје добре праксе колега, а да не причамо о томе да је коришћење технологија толико пожељна способност наставника, да се рачуна и то неколико пута као предуслов и услов за напредовање у струци. Софтвер који израђује стрипове може да се искористи фантастично у настави и приказујемо вам божанствен пример са блога једног физичара:

http://fizikapress.wordpress.com/2012/09/30/

Са друге стране, није нам мило када наставник иде линијом мањег отпора, преузима све што се преузети може и користи туђе планове, припреме и остале ресурсе. Како помирити ове две крајности и што се тиче наставника и што се тиче ђака? Очекујемо ваше коментаре. 🙂

Коментари на: "Дилема за 21. век" (3)

  1. „Како помирити ове две крајности и што се тиче наставника и што се тиче ђака? Очекујемо ваше коментаре.“

    Pošto se kaže da je domaći zadatak vežba i priprema učenika za čas, obrnuto glasi da su nastavničke pripreme kao pisani domaći zadatak za nastavnika. Kao i đački domaći, nekome su potrebne više (detaljnije) a nekome manje (u opštim crtama), a ono što je važno je da se pokaže znanje pri odgovaranju/prezentaciji gradiva, jer domaći može da smisli (i napiše) mama, tetka, ljudi sa kanala National Geographic (da li je neko npr. odgledao onaj serijal o razmnožavanju biljaka a da nije video/čuo bar neko dobro objašnjenje i to posle na isti način rekao svojim đacima?), itd. i zato se zna da nije realno očekivati da su đaci i nastavnici baš sve sami smislili što je napisano u njihovom domaćem.

  2. Jedno je sigurno ne bih se zalagala za pisanje referata u rukopisu, jer se na taj način vraćamo korak u nazad.

    Dobra ideja je zadavati takve teme i domaće zadatke koji će učenike primorati da koriste različite izvore i da se dodatno angažuju. Naravno smišljanje ovakvih zadataka zahteva i dodatno angažovanje nastavnika, a to je već druga vrsta problema 🙂

    Na jednom od seminara dali su nam sledeći primer
    odnosio se na analizu lektire, ali može se primeniti i u drugim predmetima.
    npr. Uporediti tekst o… koji se nalazi na sajtu …,
    sa tekstom na istu temu na sajtu ….
    E to već ne može Copy – Paste 😉

    • Лепа идеја! Заиста, идеје колега злата вреде.

      Захваљујемо колеге Светлана и Жељко на конструктивним коментарима.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: