Сајт за наставнике биологије


Синоћ од 18 до (отприлике) 20.30 у гимназији „Свети Сава“ одржан је форум намењен наставницима биологије на којима је присуствовало неколико представника из разних београдских општина. Форум је покренуло Педагошко друштво Србије, али уз подршку Института за психологију и Завода за унапређење образовања и васпитања. Водитељке овог форума су биле Биљана Радосављевић, директор ОШ „Мирослав Антић“ и Биљана Митровић, директор ОШ „Аца Милосављевић“. Две Биљане нису биле овде у својству директорки, како су саме рекле, већ као педагог и биолог, што је идеална комбинација за тему овог форума, а то су образовни стандарди за биологију.

Пре него што вам пренесемо утиске (оба београдска уредника овог блога била су присутна), да вам пренесемо пар најава које смо тамо (на)чули. Једна је да ће овакав форум бити организован (ако већ није) за све предмете који „подлежу“ стандардима и то не само у Београду, а друга је да ће се мишљења присутних чланова вредновати при ревизији, односно измени плана и програма које ће уследити.

Форум је био замишљен као радионица са фронталним и групним облицима рада. Чланови су приметно били активни и учествовали у разговору који је све време био динамичан и конструктиван. Разговор је почео питањима каква су искуства у примени стандарда у раду и да ли стандарди помажу у планирању. Мишљења присутних наставника су била подељена. Неки су сматрали да помажу, мада су указали и на неке проблеме, а други су сматрали да не помажу и да планирање иде тако да се најпре направе годишњи и оперативни планови и да се стандарди уносе накнадно. Много већа практична вредност стандарда је (једногласно) уочена приликом одабира метода.

Већ при почетку су излистани неки проблеми. Рецимо, хоризонтална подела у биологији на области које се обрађују током једне године (ботаника, зоологија, антропологија и екологија) одмажу у имплементацији стандарда и због процеса заборављања. Такође, корелација са другим предметима је пожељна како би се стандарди остварили, али ју је тешко постићи. У нижим разредима ђаци нису довољно зрели да би неки стандрад могао да се реализује, те има смисла говорити о остварености стандарда тек на крају осмог разреда. Бесмислено је писати стандарде у дневним припремама, тим пре што нам ни сва одељења нису иста. Коначно и као највећи проблем је наведена неусаглашеност стандарда са једне, плана и програма са друге и уџбеника са треће стране. Иначе је и уџбеницима посвећена прилична пажња на форуму.

Исто је и оцењивању била посвећена пажња и ту су мишљења била подељена. Према некима, оцене би требало изједначити са стандардима, чиме бисмо се решили многих проблема, као што су неусаглашеност критеријума оцењивања (не радимо сви исто) и незадовољства родитеља. Према другачијим мишљењима, стандард би био тек део оцене, јер треба оцењивати и труд, активност, практичне радове…

Један део радионице је био посвећен лошим странама стандарда, о чему смо већ писали. Додали бисмо и запажање да стандарди нису прецизни. Када кажемо да ученик треба да познаје основну унутрашњу грађу организама, веома је дискутабилно шта ко под тим подразумева. Томе у прилог иду и различити садржаји различитих уџбеника. Зато би решење било набројати појмове (кључне речи) које ученик треба да усвоји. То би умногоме олакшало посао. Неки стандарди су окарактерисани и као „висећи“, што значи да се у плану и програму не помињу. Занимљиво је да су ту млађи наставници били најактивнији и да су решење тражили у давању више слободе наставницима, да сами осмисле распореде наставних јединица (то би решило и проблем корелације међу предметима). Свака част младости, од које се и очекивало да буде прогресивна. Иначе, извесне корекције програма могу да се ураде кроз стручни актив за развој школског програма и стручна већа.

Да не буде забуне, групе су излистале и добре стране стандарда, којих је било чак и више. На пример, да олакшавају израду тестова, процену напредовања и (само)евалуацију, те усмеравају на функционално знање. Подсетили смо се и да су образовни стандарди део многих школских система у свету. Један део радионице био је посвећен стручном усавршавању и једно од мишљења је било да би користан семинар био у вези са применом стандарда кроз примере добре праксе у настави биологије.

Иначе, на форуму смо видели добру цаку употребљиву за радионичарски рад. Како би све групе пратиле (што се некада не дешава – док једна извештава, чланови друге довршавају своје или напросто ћаскају), свака група чита по једну тезу, па тако у круг док све групе не прочитају све. Тако се избегава и понављање онога што је претходна група већ дала као идеју. И због тога и због свега другог, похвалили бисмо наше водитељке да су биле веома професионалне и пријатне, а ми смо провели квалитетно време у размени искустава са колегама.

Коментари на: "Извештај са форума наставника биологије у Београду" (2)

  1. Standardi, standardi, standardi… dobro je što ih imamo, da, ali ima tu još mnogo toga nedefinisanog, tek će se kroz par narednih godina iskristalisati njihov pravi značaj i upotreba. Slažem se sa mlađim kolegenicama da bi bilo dobro da nastavnici imaju slobodu da samostalno osmisle raspored nastavnih jedinica ( pogotovo zato što sam i ja mlada 🙂 ).

    • Ми се и надамо да ће управо младе колеге и променити нешто, баш као што се надамо да ће то исто учинити и наши ђаци када време дође. И ми старији би требало да подржавамо младе у тим настојањима, али нажалост, није увек тако.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: