Сајт за наставнике биологије

Креативне идеје


Зима нам куца на врата, на жалост или на срећу, па треба мислити и о онима на које ређе мислимо, а јесу део нашег окружења – на птице. На блогу „Агроекономија“ можете видети сјајну идеју како направити хранилицу за птице од старих и одбачених делова из кухиње:

http://agroekonomija.wordpress.com/2012/11/22/hranilica-za-pticebird-feeders/

Слично, али различито – следи галерија дрвених предмета за кућу и око куће, али веома оригинално дизајнираних. Можда добијете идеју да нешто такво направите са ђацима и рецимо украсите учионицу или школско двориште:

http://natasamiljanovic.wordpress.com/2012/07/11/

Оригиналне идеје за израду разних предмета можете видети и у галерији текста који се бави рециклажом:

http://ispeciparecideci.wordpress.com/2012/07/09/

Уколико сте мање талентовани за премеравање, сецкање и турпијање, те друге занатске радње (мада, пазите, према најновијем Правилнику ми наставници биологије сада можемо да предајемо домаћинство, о чему смо вас већ известили, па није згорег вежбати), а више за информатичарске, ето чланка како да направите (едукативни) филмић:

http://www.kleinspiration.com/2012/08/powtoon-create-amazing-movies.html

Када већ причамо о компјутерима, упућујемо вас и на галерију занимљиво дизајнираних флеш драјвера:

http://darkovasilicnastava.wordpress.com/2012/10/19/

Креативне идеје су неопходне за рекламе. Некада творцима реклама успе да буду оригинални и допадљиви, некад баш и не, а ми вам представљамо једну о Виндоус 8:

Када причамо о креативним идејама, некако пре свега помишљамо на уметност. Аутор следећег чланка се пита да ли је за доброг сликара неопходно да заврши и одговарајуће школе да би био то што јесте:

http://zapametne.wordpress.com/2012/11/01/

Ми не знамо одговор на ово питање, али знамо да уживамо у лепој уметности. Неко се досетио да најпознатија уметничка дела представи кроз реплике сачињене од балона!

http://otkacenaplaneta.wordpress.com/2012/10/12/replike-od-balona/

И још једна веома оригинална уметност, а ми је дајемо кроз галерију за крај. Професионални фотограф је искористио дечје цртеже како би направио фотографије. Упоредите и уживајте.

Коментари на: "Креативне идеје" (4)

  1. Postovani nastavnici biologije, ja sam ucenik 8.razreda i nastavnica nam je zadala neka pitanja za domaci,a ja nisam siguran kako se rade.Ako budete imali vremena molim da mi pomognete.Hvala u napred! Evo pitanja…

    • Милане, нисмо одобрили цео твој коментар, јер не бисмо смели да обљављујемо тестове колега без њихове дозволе. Молимо за разумевање.

      Замолио си нас веома уљудно, тако да је тешко одбити те, али с друге стране, не би било педагошки да ти ми урадимо цео тест, јер је циљ да ти провериш своје знање и вежбаш.

      Зато ћемо направити компромисно решење; ми ћемо да ти почнемо свако питање и објаснимо чиме смо се руководили у одговорима, а ти заврши сам.

      Дакле, захтев у првом питању је био да се одлучиш да ли је наведени утицај биотички, физички или хемијски еколошки фактор. Први пример је био исхрана јежева. Да би опстали током јесени и касније, током зиме, они морају да се хране биљном храном. Биљке су жива бића, а очигледно утичу на преживљавање јежева и фактор је – биотички. На даље гледај да ли утицај на живо биће остварује друго живо биће (биотички фактор) или нежива природа. У случају овог другог, може да се ради о физичком ако је неко својство супстанце у питању (топле ваздушне струје) или хемијском, ако је у питању састав (соли калцијума и магнезијума у земљишту, на пример).

      За друго питање су постављена конкретна питања. У првом мораш да се сетиш какви су услови живота у мочварном станишту (каква је вода, температура, количина кисеоника у води и разних супстанци у земљишту и други фактори) и да размислиш шта погодује, а шта отежава (ограничавајући фактор) живот биљака месоједа. Друго питање је нешто теже. Ове биљке су аутотрофи, а не миксотрофи, иако би се то на први поглед могло закључити. Да, оне једу инсекте, али само због елемента кога у њиховом окружењу нема превише (управо ограничавајући фактор из првог питања), а не због прехране. За те потребе, врше фотосинтезу.

      За асоцијацију бисмо можда и могли да погрешимо, али не много ако кажемо да сигурно има неке везе са односима исхране у биоценози. 🙂 Уосталом, размисли чиме се хране поједини чланови по колонама.

      Четврто питање сигурно није тешко; треба да се одлучиш да ли је тврдња тачна или није. Прва од њих свакако није, а знаћеш зашто је то тако, ако знаш дефиницију фотосинтезе.

      Пето питање је већ спорно и на ово питање ми немамо одговор.

      Шесто питање је рачунски задатак, иако је биолошко. 🙂 Ниси нам баш откуцао цело питање, али ако имаш 20 јединки на 20 метара квадратних, а треба ти густина популације, веома је јасно да у просеку у сваки квадрат можеш да сместиш по једну јединку. Уосталом, нацртај ако ти је лакше.

      Надамо се да смо ти помогли, а и храбримо те да имаш више вере у своје знање и увек покушаш сам да решиш питања и задатке. Ако потребно знање немаш, не морамо да говоримо шта ти онда ваља чинити. 🙂

  2. Hvala na pomoci,dosta ste mi pomogli oko nekih stvari.Ali, mene i dalje zbunjuje pitanje vezano za fizicke,hemijske ili bioticke faktore u ova dva slucaja:1.Secom suma dolazi do erozije zemljista.Ja mislim da je tu fizicki,jer opet,nema veze za hemijskim sastavima i 2.Sunceva svetlost neophodna za fotosintezu.I tu smatram da je fizicki jer je svetlost.Ali,opet nisam siguran molim da mi samo jos to pomognete.
    Asocijaciju sam resio prvo su proizvodjaci,drugo biljojedi,a trece potrosaci drugog reda,konacno lanac ishrane.
    Pogledajte sta meni pise u udzbeniku:“Биљке усвајају растворене соли азота(нитрате) из земљишта и у процесу фотосинтезе га уграђују у своја органска једињења.“ Da li to znaci da biljke ipak usvajaju nitrate i da je tvrdnja tacka,ili sam pogresno protumacio recenicu iz udzbenika?

    • За прва три питања ти потврђујемо да си у праву и браво! 🙂 За последње, односно фотосинтезу, очигледно је реченица у уџбенику погрешна или макар, двосмислена. Фотосинтеза је када аутотроф од угљен-диоксида и шећера глукозе ствара скроб (довољно за основну школу), а уз помоћ сунчеве светлости, при чему избацује кисеоник. Уграђивање азота у једињења (пре свега протеине) је већ сасвим други процес.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: