Сајт за наставнике биологије


Почињемо најавом Природњачког музеја из Београда:

Природњачки музеј Београд: Тактилна изложба „Додирнимо природу 2“ гостује у Мадлениануму

earthПрирода коју ипак не можемо да дотакнемо, али коју можемо да видимо, захваљујући научницима, јесте најстарији део свемира – млађи је од великог праска (тек) 350 до 600 милиона година:

PopSci: Hubble Captures Earliest Views Yet Of The Universe

Успешне (кажу) емисије о свемиру, односно прецизније Сунчевом систему, правио је Брајан Кокс (Brian Cox) и решио да добру праксу настави, серијом емисија којима ће међу младима популарисати биологију, физику и хемију:

The Guardian: Brian Cox: TV shows inspire a new generation of children to study science

Било би лепо да и код нас буде што више научно-популарних емисија, модерних и пријемчивих младима, којима би се приказало да наука може да буде забавна и лепа, за разлику од испразних фармских прича. Оно што ми можемо да учинимо је да наставу обогатимо едукативним филмовима; макар ми биолозима можемо да унесемо део „Опстанка“ у учионицу. Следећи филм открива мистериозни нестанак ајкула у једном акваријуму у Сијетлу. Наиме, када су запослени у том акваријуму одлучили да џиновског октопода пребаце у већи акваријум где су обитавале ајкуле, уочили су да главоножац мења боје у складу са околином. Претпоставили су да на тај начин жели да се заштити од ајкула, али су убрзо схватили да су трагично погрешили. 🙂

Када већ причамо страшне приче у вези са прехраном, где ћете страшнију од оне откривене недавно у Џејмстауну (првој сталној насеобини енглеских колониста у Новом свету). Наиме, пронађен је доказ да су колонисти током периода глади 1609/1610. били канибалисти. Доказ је лобања четрнаестогодишње девојчице, са оштећењима која неопозиво указују на канибализам. Изгледа да то није био усамљен случај, али је ово тренутно једини доказ.

National geographic: Jamestown Colonists Resorted to Cannibalism

Да са застрашујуће ипак пређемо на нормалну исхрану. Да ли сте знали да деца која једу заједно са својим родитељима и исто што и они, буду здравија од оне деце која једу сама и/или посебну храну? Какве то везе има, рећи ћете? Па, каже се у тексту који следи, када деца једу заједно са родитељима, мање су шансе да ће манипулисати својом исхраном и приклонити се храни која је мање здрава, али више популарна. Такође, у тексту је наведен пример Азијата. Њихова исхрана је иначе супер здрава, али тамошње мајке, свеједно, допуњују исхрану своје деце са много млека. И то јесте здраво за младунче краве, али људском младунчету не обезбеђује довољно гвожђа, на пример:

The Guardian: Eating with parents boosts toddlers’ health, finds study

tumblr_mhs5a1oWGR1qci1tho1_500Обрни, окрени, воће и поврће је ипак закон. 🙂 Како Србија „стоји“ што се ових намирница тиче? Изненадићете се – лоше.

Блог – Агроекономија: Извоз и увоз воћа у 2013.

Можда воћа за извоз и немамо, али имамо лековитог биља и меда. Међутим, ни то неће моћи дуго да траје:

Блог – Тамо и овде: Забрана продаје лековитог биља, природних лекова и меда…

И Хрватска има сличне проблеме:

Блог – Зелене новине: Хрватска: ЕУ забрањује аутохтоне и старе сорте сјемења

Још када у причу укључимо и ГМО храну, ситуација се знатно компликује. Чак толико да је најављен протест светских размера:

Блог – Зелене новине: Београд и Нови Сад: Светски марш против монсанта!

Ако ништа друго, макар можемо да се потрудимо да нам у кухињи буде лепо (ако већ неће бити шта да се једе у њој :)):

Блог – Откачена планета: Зачинске теглице као снежне кугле

Веома креативно, а и завршавамо креативним уметничким радовима, који сасвим другачије изгледају изблиза и издалека:

Презентација: Оптичке варке

illusions-1346

Коментари на: "Популаризација науке и исхране" (4)

  1. Biozhel рече:

    Što se tiče dece koja jedu različita jela nego roditelji pa su slabijeg zdravlja, postoji i aspekt da su već slabog zdravlja pa ne mogu da jedu ono što i roditelji. Npr. mogu da imaju blaži oblik netolerancije na neku namirnicu (osećaš se loše kad to pojedeš iako nemaš crvene pečate po koži), ili im ne odgovara „porodični recept“. Ja i danas ne jedem mnoga jela spremljena po receptima koje moja mama obožava i sprema ih za sebe (primer su neke masne čorbe od raskuvanog povrća i bilo šta gde se paprika kuva u vodi 😛 ).

  2. Ovo je veoma koristan tekst. Hvala autoru!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: