Сајт за наставнике биологије

Два писма


С времена на време нам на наш мејл пристижу писма разна и за ову прилику одлучили смо да објавимо два.

black-and-green-abstract-wallpaper-hd-wallpapers
Поштовани,

Овом приликом Вам прослеђујемо нашу подршку за Биљану Стојковић.

Помозите нам да ова порука доспе до Биљане и других тако што ћете објавити на Вашем интернет порталу и друштвеним мрежама.
Видеом желимо да подстакнемо и друге да чине добра дела и придруже нам се.

Више о акцији:

Belgrade Giveaway је организовао хуманитарну свирку у циљу подршке и прикупљања новца за лечење деветогодишње Биљане Стојковић која болује од карцинома костију, због чега јој је недавно ампутирана нога до потколенице.

poklon130Видели смо вест у новинама и решили да одмах реагујемо. Окачили смо чланак на нашу Фејсбук страницу и људи су масовно почели да се јављају са речима подршке за Биљану и жељом да помогну.
Дошли смо на идеју да направимо хуманитарну свирку како бисмо прикупили нешто новца за лечење, али смо желели и да дођемо до Биљиног срца и да јој покажемо да је пуно људи уз њу јер верујемо да је снага воље најпотребнија за једну такву херојску битку. Снимили смо један кратак видео у којем људи шаљу поздраве упућене Биљи и на тај начин јој пружили моралну подршку поред скромне новчане суме.

Надамо се да овај видео неће доћи само до Биљиног срца, него да ће инспирисати и друге да учине нешто слично јер верујемо да нечије мало, другима може да значи много.

На свируку у је дошло око 150 људи, прилог је био 100 динара, али су многи људи својевољно дали више новца, тако да је укупно прикупљено 28.650 динара.

За сада је прикупљено довољно новца за Биљанино лечење хемотерапијом у Милану, али је потребно прикупити још средстава због лечења аномалије која се у међувремену појавила на Биљаниним плућима, као и за ножну протезу која ће бити потребна након што Биљана заврши ову херојску битку.

Срдачан поздрав,
Belgrade Giveaway

orbitingjpg-JPEG-Image-800x800-pixels-S0_large

Поштовани Дејане,

на недавни коментар на Биоблогу добих позив (Методичар) да гостујем са неким текстом што врло радо чиним. Шаљем Вам текст и радује ме ако га објавите.

Поента је да се наши ресурси у одређеним областима налазе раштркани по Србији и бирократска подела по територијалном систему не помаже да се ови ресурси идентификују и да се њима системски контунуирано бавимо.

Искрено се надам да ће се нешто урадити по питању децентрализације образовања па ће наставници добити више слободе да креирају наставу. Ово сада је обесмишљено до апсурда, почев од лиценци, контроле и надзора наставника па до одузимања могућности бављења талентованом децом, предајући палицу удружењима под директивом Министарства.

1656338_268986449928216_307003120_nНабројеним мерама довели смо све до таквих апсурда да образовање захтева заиста „наставничку герилу“ да пробуди успавану свест становништва. Наставници су они који креирају свест те су главна авангарда друштва.

Мислим да нам је једина шанса наши ресурси, али их системски демотивишемо и давимо сувопарним системом.

Пробајте да потакнете размену идеја, а ако се формулишу и обликују, могу се и спровести. Сам  од себе систем не излази из равнотежног стања 🙂

А сада и главни текст:

Шта ако нисте у прва три

Ако пођемо од тога да су ученици 8. разреда основне школе почетком 21.века учестовали на такмичењима, слободно смемо да рачунамо да су они сада, 14 година касније, кандидати за водећи кадар Србије.

Да ли је то баш тако? tumblr_mnqpgtEiUs1rnos22o1_500Овај начин селекције кадрова за будућност осмишљен је у концепту образовања претходног века. Систем је такав да почев од школског такмичења, селекција иде ка томе да се сужавањем кандидата постигне да се коначно издвоје три ученика у неком предмету и да они добију заслужен аплауз. Пре тога претходи интензиван рад на додатној настави. Додатна настава губи на динамици када се не постигне потребан пласман. Идентификована деца која су показала занимање за додатни рад, а нису успели да буду у права три, најчешће губе интересовање.

Шта се дешава са оном децом која нису прва три награђена учесника?
Бацамо ли ми ресурсе, када од свих учесника такмичења одустанемо јер нису прва три имена Србије. Бави ли се неко системски овом децом и њиховим интересовањима у годинама школовања? Постоји ли могућност тимске сарадње међу школама Србије, удруживања наставничког кадра.

На некој друштвеној мрежи читала сам коментар забринутог наставника који није знао како да се држи Стручног упутства да је школски ниво такмичења обавезан, јер у целој школи има само једног ученика који показује таленат за одређен предмет. Списак апсурда се не завршава на овом примеру и не вреди се њима бавити. Осим оног најбитнијег апсурда да ми не знамо потенцијале наших школараца јер се њима не бавимо никако другачије од бајатог концепта из прошлог века.

Није ли бесмислено трошити новац пореских обвезника да би пронашли три најбоља од свих  талентованих ресурса Србије? Хајде да храбро искорачимо у 21.век и да учинимо нешто мало више за нашу децу. Будимо храбри да смислимо како да те заинтересоване главице широм Србије подстакнемо да се на неким модернијим концептима окупљања упознају, друже, размењују ФБ мејлове, да се посећују по општинама, школама и стварају заједничке пројекте. Нека то буде „Виртуелна Додатна Школа Србије“.

Кристина Шредер-Коврлија

Захваљујемо Кристини, а за заинтересоване још један текст исте ауторке:

Данас: Такмичења без икакве контроле (13.11.2013)

witzovi

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: