Сајт за наставнике биологије


visoookoКоначне резултате београдског такмичења из биологије одржаног у Основној школи „Раде Драинац“ 12.04.2014. можете погледати на сајту школе:

Сајт ОШ „Раде Драинац“: Вести (15.4.2014)

Такође имамо и резултате из Моравичког округа:

И из Ваљева:

Ево и тестова:

Све смо вам дали и још је само остало да честитамо свим ученицима и њиховим наставницима!

 

Advertisements

Коментари на: "Тестови и резултати – два у једном :)" (164)

  1. -Jej idem dalje!
    -Sedmi sam razred imam 87p *OOO*
    -Mozete mi dati malo informacija o rebublickom (gde je,dokle se uci jel ima prakticna vezba)
    -Inace sve pohvale za blog!Drago mi je da jos uvek postoje entuzijazmisti poput vas,koji se zalazu za trud i uspeh dobre dece!Zaista sjajni ste. (:

    • Хвала. 🙂 Још ћемо објавити информације о републичком, али за сада, биће као и увек – на београдском Биолошком факултету и без практичног.

      И – честитам, свака част. 🙂

      • Peti razred-građa cveta 7 bodova, a 6 OZNAČENIH polja u testu. Gde je oznaka X u testu?
        Osmi razred bodovanje u Vašim rešenju i onom koje je važilo u Južnobačkom okrugu se uopšte ne podudara!

      • Ја заиста не знам; добио сам тестове од школе домаћина, а они су опет добили тестове електронским путем.

  2. Je l’ preko 71 trece mesto, i 71 bod?

  3. […] Тестови и резултати – два у једном :). […]

  4. Молим вас за помоћ. Наиме, моја ћерка је седми разред и освојила је прво место на градском и из биологије и из математике и тако се пласирала на републичко из оба предмета. А сада је проблем што се оба одржавају у истом дану, једно у Београду, а друго у Јагодини и у исто време. Да ли имате искуства са таквим ситуацијама или предлог коме да се обратимо? Стварно би било страшно да мора да се опредељује на које такмичење ће да иде.
    Заиста ми није јасно зашто се такве ситуације дешавају. Зашто деци ускратити да се такмиче из било која два предмета који воле?

    • Најпре, честитам. Потом морам рећи да Ваш проблем не можемо ми да решимо, већ само Министарство. Могу само да нагађам да они напросто нису очекивали да ће једно дете бити тако успешно, па зато нису много пазили на календар такмичења (мада смо преклапања имали и до сада). Немам идеју како ће тај проблем решити, осим да помере термин неког од њих. Уколико ишта сазнамо за биологију, јављамо.

      • Natasa рече:

        Odmah da vam kažem,da ne gajite lazne nade,neće oni pomerati takmicenja zbog „nekog deteta“.Imala sam isti problem,jer mi se dete plasiralo na okruzno iz biologije (održavalo se danas u Kragujevcu)i republicko iz fizike (odrzavalo se u Krusevcu).Pisali smo molbe,ja sam direktno kontaktirala organizatore takmicenja na Biološkom fakultetu u Beogradu,ali ništa nismo uspeli da uradimo.Dete je otislo na fiziku.Za biologiju smo ostali uskraceni…možda neki drug put kad bude imala vise (ili manje) sreće.Bas se trude da ih „stimulišu“,nema sta.

      • Наташа, нажалост, ми смо у овом случају немоћни. Једино можемо да потврдимо да смо више пута предлагали да сваки предмет на сваком нивоу такмичења има посебан датум.

  5. magistar рече:

    Пошто ја са 23 године радног стажа не научих, да ли знате јесу ли мухоловке миксотрофи( тест за 5. разред).

    • Нису. Инсективорне биљке су аутотрофи. Оне заиста хватају инсекте и друге животиње, али не да би се храниле, већ да би из њих узеле супстанце за градивне потребе (азот пре свега). Ове биљке имају зелене листове и врше фотосинтезу. Њихова невоља је што настањују углавном подлоге сиромашне значајним минералима. Детелине то решавају симбиозом са бактеријама, а инсективорне биљке ловом на животињице.

      С обзиром да смо ми реч трофија преузели из старогрчког trophe, а што значи храна, само преко исхране дефинишемо аутотрофију, хетеротрофију и миксотрофију. Свако друго узимање супстанци, а које није у служби прехране, не вреднујемо. Рецимо, шкољке прикупљају калцијум не да би се храниле, већ да би правиле љуштуру.

      Извињавам се на оволиком одговору, али то је оно што ја знам, а такође није стечено искуством у науци. Дакле, могуће ме је и оспорити. 🙂

      • Zheljko рече:

        Pri tom hrana izgleda znači ono što daje energiju? Kao što mi jedemo meso zbog esencijalnih aminokiselina, a ne zbog energije. Za energiju jedemo skrob i šećer i mast. Valjda.

      • Ми једемо месо и због енергије. Ваљда. 🙂

      • Zheljko рече:

        I onda nam meso u stvari nije hrana? Što znači da smo mi biljojedi koji jedemo meso iz sasvim nevezanog razloga
        Da parafraziram ono pile iz crtanog filma, zbunio sam samog sebe. 🙂

      • Ниси налик збуњеном пилету, већ оном које није довољно размотрило проблем. 🙂 Храна је оно што сагореваш у својим митохондријама уз помоћ кисеоника. На тај начин добијаш енергију без које не можеш да живиш, па таман био и пиле. 🙂 Када би било као што ти збориш, две ствари се не би дешавале; 1. ти не би могао да преживиш једући само месо и 2. месо не би било калорично (а калорија је, рекао бих, мерна јединица за енергију). Ово само пишем из главе, не узимајући у обзир биохемију, а веома верујем да би те она побила.

      • magistar рече:

        Хвала

  6. Todor Cvetanovic рече:

    Да ли можда постоји грешка у кључу за осми разред? Буни ме десето питање које је по кључу означено као тачно: 10. Потрошачи и разлагачи припадају истој групи – хетеротрофним организмима. Т Н
    Унапред хвала! Зар разлагачи не припадају сапрофитима?

    • Тодоре, твоја забуна је одатле што си помешао начин исхране и тип хране. Најједноставније речено, у природи постоје два начина исхране: аутотрофно и хетеротрофно, а зависи од тога да ли организми праве храну (фотосинтезом) или узимају већ готову.

      Хетеротрофи се даље деле према томе шта једу и како до хране долазе. Јасно ти је да биљоједи, сваштоједи и месоједи једу друга жива бића, детритоједи се хране њиховим остацима и деловима, стрвинари се хране лешевима, а то раде и сапрофити, са том разликом што их успут и разграђују.

      Дакле, сапрофити такође узимају већ готову храну, само што она није жива. 🙂 То их чини хетеротрофима.

  7. Branislav Andrić рече:

    Zanima me odgovor na 15 pitanje u testu za sedmi razred. Po ključu ispada da se prvo utvrdi ugrožena vrsta, a na kraju da se prati njeno rasprostiranje. Pitam, kako da se utvrdi stanje vrste, ako se prethodno ne prati njeno asprostiranje? Mislim da su učenici koji su odgovorili na ovaj drugi način drastično oštećeni za čitavih 10 poena. Iz odgovora se vidi da znaju i razumeju tok postupaka, a da li su krug prekinuli na jednom ili drugom mestu ne bi trebalo da im pravi odgovor potpuno netačnim.

  8. Branislav Andrić рече:

    Ispravka u mom komentaru!!! U pitanju je test za osmi razred.

    • Схватио сам. Питање са ређањем увек је било проблем баш због бодовања. По кључу, требало би бодовати свако поље где је уписан тачан одговор без обзира на редослед.

      У Вашем коментару спорно је заправо то што је у питању већ наведено да је врста угрожена, те значи да су ареал и бројност већ познати и њихово утврђивање није неопходно. У задатку су се тражиле мере заштите, а не анализа постојећег стања. При таквим мерама, мониторинг иде на крају, како би се утврдило да ли је посао добро урађен.

      • Zheljko рече:

        U pitanju se pominje „rasprostiranje“ a ne „rasprostranjenje“. Vrsta sa stabilnom populacijom se ne rasprostire, ona je već svuda rasprostranjena. Da bi se vrsta rasprostirala, potrebno je da je prvo na nekom mestu nema, pa da se na nekom mestu pojavi (u ovom slučaju puštanjem iz kaveza) i onda da jedinke trče u svim pravcima pa naučnici onda prate kuda su otišle i da li su istrčale na drum pa ih zgazila kola, ili u selo pa su ih seljaci pobili jer im uništavaju letinu/stoku, ili su kao oni nosorozi otišli u centar pustinje pa su morali da ih vraćaju (nosorozi traže susednu teritoriju da bi definisali svoju; pošto nigde nije bilo balege nosoroga oni su išli i išli dok nisu otišli u središte pustinje).

  9. Marijana рече:

    Sta se desilo sa testom moje ucenice Lene Arandjelovic V razred??? Dete je tuzno i zbunjeno, dok ja sada ne mogu da joj resim problem. 148 Аранђеловић Лена Владислав Рибникар Маријана Годaн Врачар 8505 i to je to, broja bodova nema??? Nestao test? Nisu ga pregledali? Ne razumem! Ako ista mozete saznati, bila bih Vam zahvalna.

    • Ево док ово Вама пишем, већ сам послао писмо школи домаћину, па сам сигуран да ћемо проблем решити најкасније у понедељак.

    • Школа домаћин ми је јавила и дете има 82 бода, тако да честитам! Коначни списак и са њеним резултатом биће објављен сутра после 12 на школском сајту.

  10. Мирјана рече:

    Опет грешке у тестовима а и у кључу!5.раз. 3.питање-може ли да се у пролеће из луковице прво развије цваст(пре стабла и листа)?15.питање-4 појма за повезивање,а бодују као да је 5 (5х2 и то се уклапа у 100 укупно). 7.раз. 8.питање-хладан зној при емоционалној напетости?Зар не делује ту симпатикус,а кажу „Н“. 12.п.-понавља се Г као осмо слово,у кључу 7 слова,а поена за 8. Код 8.р. кажу да је чупање корова кукоља биолошка борба. Можете ли да ми одговорите и како је бодовано код вас ако дете у 14.питању(6.раз.) одговорило само гуштери а не безноги гуштери.

    • Заиста не знам, пошто сам био прегледач за осми разред. У том питању ја бих признао и одговор (само) гуштери, јер није важно да ли је безноги или не, већ да су све остало змије.

  11. osvojila sam 86 bodova da li prolazim na republicko.

  12. Jellena рече:

    Da li biste mogli da mi pomognete? Naime,ne mogu da pronadjem konacne rezultate okruznog takmicenja za Novi Sad ni na jednom sajtu,ni u skoli,pa me interesuje Vas predlog – kome da se obratim da bih saznala rezultate? Kontaktirala sam i skolu,ali odgovora nema.
    Unapred hvala

  13. Bubamarica рече:

    Da li se zna hoće li doći do spuštanja praga prolaznosti za sedmi razred,pošto je prolaznost na nivou Srbije veoma mala?

    • Праг је већ спуштен у односу на прошлу годину (било је 91, сад је 86 бодова), тако да лично чисто сумњам. Уколико ипак буде било промена, јављамо.

  14. Jellena рече:

    Mnogo Vam hvala,sve sam pokusala da bih saznala… Vi ste mi sada jedina nada (;

    • Ајој, то ништа није добро ако смо ми једина нада. 😀 Шалим се, даћемо све од себе.

  15. Postovani,jedna stvar mi nije jasna.Na gradskom sam imala 90 poena i to je drugo mesto.U jednom zadatku treba zaokruziti 2 tacna odgovora i to se boduje sa 4 boda.Ja sam zaokruzila ta 2 tacna odgovora i jos jedno netacno,ali su mi za taj zadatak dali 0 poena.Da li sam u pravu da sam ostecena jer mi 1 poen fali za 1. mesto gradsko?

    • Олгице, у праву си. Када смо ми у Београду прегледали радове, бодовали смо све оно што је тачно, а тако налаже и кључ. Очигледно је грешка приликом прегледања и требало би да уложиш жалбу.

  16. Da li imate možda rezultate Okružnog za Nišavski okrug? Škola u kojoj je takmičenje održano ih nije objavila.

  17. Hvala vam puno.Moj nastavnik i ja cemo se sigurno zaliti.Svaka cast za BIO BLOG,sjajan je! 🙂

    • Нема на чему и хвала за комплименте. 🙂

      • Мирјана рече:

        Шта није у реду с мојим коментаром у вези грешака у тестовима тј.кључевима па није објављен?Надам се да су и други приметили неке грешке.

      • Све је у реду са Вашим коментаром, него га је блог преместио (из већ неког разлога) у категорију непожељних. До сада се тако нешто није дешавало и ја заиста немам објашњење овом техничком гафу. Вама хвала на примедбама.

  18. Nije mi jasan deseti zadatak za osmi razred
    10. Потрошачи и разлагачи припадају истој групи – хетеротрофним организмима. zaokruzi T N
    Oni su stavili TACNO a ja NETACNO
    na 35. i 36. stranici ZAVODOVOG udzbenika pise sledece
    ,,POTROSACI cine grupu organizama koji za svoju ishranu koriste gotove organske materije biljaka i drugih zivih bica. Njima pripadaju sve vrste zivotinja i neke vrste parazitskih biljaka i mikroorganizama.Zbog toga sto su upuceni na hranu koju su drugi proizveli , potrosaci se nazivaju i HETEROTROFI.
    RAZLAGACI predstavljaju grupu organizama koji za svoju hranu koriste uginule organizme ili njihove odbacene delove.Grupi razlagaca pripadaju razlicite vrste gljiva i bakterija.U procesu ishrene oni organsku materiju razgradjuju na sastavne neorganske komponente,pa se nazivaju i dekompozitori.
    Da li mogu da se zalim na ovo pitanje zbog ovog obrazlozenja u mojoj knjizi jer mi taj 1 poen fali za 1. mesto gradsko
    Hvala unapred 🙂

    • Мораћу да те разочарам; иако у Заводовој књизи изгледа као да су хетеротрофи и сапротрофи одвојене категорије, сапротрофни организми заиста јесу хетеротрофи. То сам већ објаснио у неком ранијем коментару.

      И поред тог једног недостајућег бода мислим да си остварила сјајан успех, тим пре што тест није био баш лаган. Све честитке. 🙂

  19. Da li je tačno 3.pitanje za 5. razred, da se u rano proleće iz lukovice razvija cvast a ne mlada biljka.Koji je odgovor po Vama logičniji?

    • По мом мишљењу, логичан одговор је под в – нова млада биљка. Јер, прилично сам сигуран да се развија изданак, који даје листове и цветове (односно у овом случају цвасти). Под а и б би, такође по мом мишљењу, могли да буду делимично тачни одговори.

      • Priznavali su samo odgovore pod a (kao u kljucu) mogu li da ulozim zalbu?

      • Уколико постоји неки термин за жалбе у твом округу, зашто да не.

      • Zheljko рече:

        Mislim da je to još jedno u dugom nizu trik pitanja, odnosno da prolećni izdanak pripada ISTOJ biljci koja je prošle godine stvorila tu lukovicu a ne novoj mladoj biljci, dakle biljka koja nosi cvet je stara bar godinu dana (to ima veze sa onim dvogodišnjim biljkama).
        Dakle, sve vrvi od trik pitanja, pa ako potrefite šta je pisac hteo da kaže dobijete poen, kao sa asocijacijama.

      • Право збориш Жељко и зато сам и написао да би одговор „цвасти“ могао да буде делимично тачан одговор.

        Међутим, склонији сам да посматрам целу ову ситуацију као вегетативно размножавање путем подземног стабла (што биљни морфолози и тврде да јесте), те је онда овогодишња биљка потомак прошлогодишње. Пошто је вегетативно размножавање у питању, она јесте њен клон, али и клон је потомак. Дакле, у питању је ипак нова биљка.

  20. Hvala,zao mi je sto su na malo nejasan nacin objasnili to u zavodovom udzbeniku.

    • Па, објаснио је то аутор, али није направио везу између хетеротрофа и сапротрофа, јер их је у лекцији посматрао као (различите) учеснике у ланцу исхране. Отуда и забуна да су они толико различити.

    • Da li mogu da se zalim na sledece: ja razumem da sam ja pogresila to 10. pitanje , ali samo zato sto je tako objasnjeno u mojoj knjizi.Nisam ja kriva sto nisu svi udzbenici isti.Na takmicenju su nam rekli da koriste podatke iz 7 razlicitih udzbenika.Takodje,secam se da je valjda prosle godine bio isti slucaj.Deca su zaokruzila pogresan odgovor jer im je tako pisalo u udzbeniku.Pozdrav i hvala na svemu 🙂

      • Ти можеш да се жалиш и ако мислиш да има шансе да ти признају, свакако треба то да учиниш. Само морам да те исправим; тако не пише у твојој књизи – аутор нигде не каже да сапротрофи нису хетеротрофи (додуше, не каже ни супротно). Ти можеш да наведеш као разлог да у твојој књизи тог податка нема.

  21. Nataša Janović рече:

    U testu za 8.razred 13. pitanje nosi 18 poena, 16. pitanje nosi 18.poena i 17. pitanje nosi 14 poena, tri pitanja – 50 poena??? Za mene je to potpuno promašeno bodovanje

    • Наравно, зависи и од тога колико захтева има у сваком појединачном питању. Отприлике сваки захтев се вреднује са по поен или два, тако да је што се тога тиче бодовање мање-више уједначено.

  22. Biologičar рече:

    Ja sam samo htela da pitam, je l’ se i kako dobija stipendija za osvojeno 2. mesto na okružnom?

    • У општини Раковица, а верујем и у другим општинама, делили су стипендије успешним ђацима. Код нас је десеторо било награђено, а бодовала су се такмичења. Окружно је доносило два бода за друго место.

      • Kako mislite uspesnim djacima? 🙂 Ovo mi je prvo takmicenje, imala sam 81 bod i osvojeno drugo mesto, inace bi trebalo vukovac da budem. Sta treba da ucinim, ako je moguce? Hvala.:)

      • Уколико опет буде таквог конкурса, што ће ти сигурно правовремено јавити у школи, све што треба је да сакупиш све дипломе са такмичења, а можда ће ти тражити и сведочанства. Школа ће ти свакако помоћи инструкцијама.

    • Da li se na opštini Čukarica dele stipendije?

  23. DANIJELA STANKOVIC VRANJE рече:

    Molim za pomoc.U testu za 7. razred u pitanje pod redni broj 12 stoji da mitoza traje od 30-60 min.po kljucu,a u udjbeniku Zavod,Eduka i dr. traje od 30-3h.Zanima me sta je tacno.Isto u pitanje pod redni broj 15 slika na testu je razlicita u odnosu na sliku u resenje.Moj sin je napisao da je G akson,a D sinapsa.S obzirom da je slika malo zbunjujuca da li imamo razloga za prigovor.Hvala unapred.

    • За слику свакако имате, с обзиром да је била несрећно штампана.

      Што се митозе тиче, морао сам да проверим шта кажу научни извори (памћење бројки напамет моја је слаба тачка и признајем да што се овог питања тиче, нисам сигуран). По ономе што сам пронашао, а консултовао сам многе изворе, дужина митозе очигледно варира од типа хумане ћелије, али се као просек може узети од пола сата до сат времена.

  24. Prvo-vezano za razvoj cvasti iz lukovice (peti razred)-cvast crnog luka se razvija jula (avgusta) meseca, a ne u rano proleće.
    Drugo-treba se držati jednog udžbenika za takmičenje, inače je sve ostalo „nemoguća misija“ jer su deca redovno oštećena. Tako npr. miksotrofna ishrana kod mesožderke je naglašena i u Kletovom i u Gerundijuvom udžbeniku….
    Treće-asocijacija u 8. razredu- 4 rešenja i jedno konačno, a 4 boda (?) u rešenjima, itd…

    • Зорице, то су системски проблеми који су тешко решиви, да не кажем немогуће. Међутим, истина јесте (а што додатно компликује ситуацију) да се у Правилнику о такмичењима, Српско биолошко друштво ограђује од грешки у уџбеницима и то је разумљиво, јер они не могу да прихватају материјалне грешке само зато што то тако негде пише.

      С друге стране, те уџбенике јесте одобрило Министарство и они су тако валидан извор. Ту би требало да „ускочимо“ ми наставници, али то није фер положај – како да пропратмо сваки детаљ у сваком боговетном уџбенику, а и ми нисмо свезнајући, нешто нам и промакне.

      На овај начин деца јесу оштећена, али ни ми немамо моћи да променимо све што у систему није добро. Зна се ко то ради и ко то може да уради. На нама наставницима је да радимо најбоље што можемо.

      • Мирјана рече:

        Oпет ја о грешкама.Српско биолошко друштво се ограђује од грешака у уџбеницима,а шта с њиховим грешкама?Требало би наставници да се ограде од њих и да добро погледају тестове и решења и да исправе очигледне грешке,а ако треба консултује неко из С.биолошког друштва.То смо и учинили с неким питањима( нпр.луковица под в),а нешто је и промакло као то да по њима постоје ГРУДНИ пршљенови (9.п.,7.раз.).Мислим да се не треба слепо држати кључа.У том случају би било ко(писмен) могао да прегледа тестове.Ове године има пуно грешака,али изгеда да ауторе није много брига,а деца могу да буду оштећена не само за поене јер могу погрешно да науче.Одужих.Извините ако сам досадна,али ми ово смета.Пошто сте прегледали тест за 8.р. можете ли да ми кажете како сте бодовали асоцијацију(нису дали бод за сваки одговор)?

      • Бодовали смо сваки тачан одговор са по једним бодом, тако да је укупно било пет, а не четири бода. Максималан коначан број бодова је у том случају био 101, али свеједно, нико није имао максимално постигнуће.

  25. Anastasija. рече:

    U testu za sedmi razred je u 12. pitanju bilo 8 slova koja su trebala da se rasporede, a u kljucu ima samo 7. Gde je u kljucu ono drugo G, odnosno Ž?

    • У кључу га нема, али у бодовању за то питање је било предвиђено осам захтева, тако да су прегледачи могли да га допишу.

      • Anastasija. рече:

        I gde je trebalo to G da stoji? 🙂

      • То друго Г би требало да буде у кругу који се односи на митозу, наравно, јер кћерке ћелије имају исти број хромозома као и оне од које су настале.

  26. Hvala vam puno!!!
    😉

  27. Poštovani, obraćam Vam se povodom okružnog takmičenja s obzirom da sam primetila da je u rešenju testa za 8. razred u zadatku broj 17 čupanje korova obeleženo kao biološka mera borbe, a trebalo bi da je tačno agrarna.Takođe, što se tiče zadatka broj 10, ni u knjizi iz Zavoda, niti u knjizi koju izdaje Klet razlagači nisu svrstani u heterotrofne organizme. U knjizi iz Kleta piše:Predstavnici životinjskog carstva tipični su potrošači za koje je svojstven heterotrofni način ishrane.Prema vrsti ishrane iz koje se snabdevaju gotovim organskim supstancama, među njima razlikujemo:biljojede, mesojede, svaštojede, detritojede.U svim ekosistemima neobično je važna uloga razlagača ili dekompozitora, koji uglavnom pripadaju carstvu monera ili carstvu gljiva.Meni je izbrojano 84 poena a prema ovom što Vam pišem, trebalo bi da imam 87, što je dovoljno za dalje takmičenje, pa Vas molim da mi kažete Vaše mišljenje.Hvala unapred.

    • У задатку број 17 грешка је у кључу и ту може да се призна да је тачан одговор аграрна мера. Што се тиче 10. питања, немам савет; ниједан аутор уџбеника није тврдио супротно, мада тек понеки јесте сврстао сапрофите у хетеротрофе.

  28. Biom pasnjaka?(12.pitanje,u testu za 8.razred) Cupanje korova bioloska mera? (17.pitanje u istom testu).I jos mnogo,mnogo,nelogicnosti!Kontrolise li neko uopšte te testove,pre nego sto ih serviraju deci ili se to radi tek tako?

    • На то већ не могу да одговорим, јер не знам, али претпостављам да контролише. Ви знате да смо ми наставници који уређују блог и молим све вас да постављате питања на које ми можемо да одговоримо.

      • Izvinite ako sam zvucala neprijatno, ali to nije nikako upuceno vama.Vi ste nam vise kao rame za plakanje i mesto gde možemo da izrazimo svoje mišljenje,drugi nas uglavnom ne cuju.Ali stvarno nije u redu da iz godine u godinu pronalazimo toliko gresaka na testovima koje potpisuju visoki stručnjaci,a od nas, OBICNIH NASTAVNIKA traže da budemo nepogresivi i spremni na svakojaka iskusenja.Vi ste zaista sjajni i korektni i hvala jos jednom sto postoji uopšte ovako nesto.

      • Хвала Вама на лепим речима и извините, нисам разумео да сте заправо желели да нам се пожалите. Мислио сам да постављате конкретно питање, а што и сами кажете, велики су и по свему дусећи нерешиви захтеви постављени обичним наставницима. Међутим, организовано, наставници су ипак неке помаке направили и верујем да ћемо их правити и даље. Вама хвала још једном.

      • Izvinite ako sam zvucala neprijatno,to mi nije bila namera.Nista od ovoga nije upuceno vama,vi ste nam samo rame za plakanje i mesto gde možemo da izrazimo svoje mišljenje.Drugi nas uglavnom ne cuju.Samo nije u redu da iz godine u godinu pronalazimo greske na testovima sa takmicenja,koje potpisuju veliki stručnjaci,a od nas običnih nastavnika se traži da budemo savršeni i nepogresivi.Vama hvala jos jednom,odlicni ste.

      • Хвала и још једном. 🙂

    • Kristina рече:

      Testove niko ne kontrolise, kao ni propozicije takmicenja, niti Ministarstvo niti Zavod za unapredjenje nastave niti Zavod za evaluaciju.

      Koncept je pogresan jer se pripremama za takmicenje bave nastavnici ( i to volonterski, prikupljanjem testova iz prethodnih godina, a ne sistemskim pripremama ujednacenim na svim niovima u Srbiji) a testove izradjuju drustva bez ikakve kontrole i ucestvovanja nastavnika.

      Pitanje je sta je cilj ovih takmicenja i na koji nacin mogu da se vrednuju uspesi takmicara, jer nema sistemskog pristupa. Kada se od mnostva ucesnika konacno izabere troje najuspesnijih, cela prica se ponavalja naredne godine, sa manje ili vise energije.

      Sta se desi sa uspesnom decom koja su pokazala dobre rezultate pocev od opstinskih, gradskih pa do republickih takmicenja?Nudi li im neko letnje radionice, online saradnju, umrezavanje uspesnih ucenika koji mogu da budu kreatori nekih buducih takmicenja. Gde nestanu ta deca iz godine u godinu. Pita li ih neko kako bi voleli da osmisle buduca takmicenja, da li bi voleli timska takmicenja

      • Да, слажем се, ту децу треба неговати, да тако кажем, јер они су огроман капацитет који ће једног дана покретати друштво. То свакако треба системски да се реши.

  29. katarina рече:

    od kog razreda osnovne skole se racunaju bodovi sa takmičenja za završni ispit?:)

    • За сада је таква ситуација да се додатни бодови добијају само за освојена прва три места на републичком такмичењу у осмом разреду.

      • katarina рече:

        Hvala na odgovoru a da li naprimer ako u sedmom razredu prođes na republicko da li onda u osmom imas direktan prolaz na okruzno?

      • То није била пракса на такмичењима из биологије, пошто се програми из године у годину значајно разликују (у седмом се учи људско тело, а у осмом екологија и заштита животне средине). Код математичара, рецимо, програми се надовезују један на други, па је код њих директан пласман прошлогодишњих такмичара логичнији.

  30. 9. Грудни кош граде грудни пршљенови, ребра и грудна кост. Ovo je drugo pitanje u testu za 7.razred.Ja sam naravno odgovorila da je to netacno jer GRUDNI PRSLJENOVI NE POSTOJE.A po kjucu ta recenica je potvrdan.Takodje i 12.pitanje isto za 7.razred pod В – деоба траје око 30-60 минута, a u knjizi(zavod za uddzbenike) pise da traje od 30-180 minuta.Ja sam prosla na republicko ali su ovi propusti nekog uskratili prolaska a mene par poena.Iskreno se nadam da ovoga nece biti na republickom takmicenju.

    • Грудни пршљенови постоје и то су они за чије се наставке везују ребра. Тако да одговор и мора да буде потврдан.

      За дужину митозе проверио сам и одговорио у неком ранијем коментару да научни извори потврђују да је просечно време митозе хуманих ћелија као што је наведено у тесту. То, верујем, значи да је грешка у књизи.

      • Nenad Stakic 7 razred рече:

        to nije tacno jer su to ledjni a ne grudni prsljenovi tako je napisano u svih 6 knijga iz kojih sam ucio i tu sam uskracen 1 poen

      • Бојим се, Ненаде, да ово није ствар за дискусију. Ми можемо да се споримо око нечега што логично може да буде и овако и онако, али овај пут је у питању чињенично знање, односно стручна терминологија.

  31. Smatram da autori testova nisu dovoljno vodili računa o planu i programu predviđenom za odgovarajuće razrede, a još manje o metodičkom pristupu u formulaciji pitanja!!! Npr. u testu za 5.razred 3.pitanje je po ključu cvast, što je nemoguće, u 10-om pitanju se spominje „celuloza“ o kojoj se uči tek u 7.razredu, 13. pitanje, muholovka neosporno koristi životinje u ishrani. Smatram da je ovo što se dešava krajnje vreme da se promeni jer svakako nije prvi put, deca su oštećena, i to najbolja, ne razumem, zar treba da ih demotivišemo na ovaj način

    • Делимично сам сагласан. Рецимо за пето питање, свакако бих се усагласио са Вама да је грешка у кључу.

      За целулозу бих рекао да се учи у петом; макар је ја помињем својим ђацима, али и да се не учи, не видим зашто би се помињала у седмом када се учи људско тело. Можда да се помене током изучавања система органа за варење да човек не може да вари целулозу, али нешто детаљније да се та супстанца учи тада – не видим разлог.

      Што се мухоловке тиче, она не користи инсекте као храну и бојим се да ту нема спора.

      Ви сте навели као пропуст методички приступ формулацији питања, а Ваше примедбе се односе пре свега на садржаје биологије, што нису две исте ствари. Извесно је и да нешто треба да се мења, али ми за сада можемо само да сугеришемо те промене.

  32. Uros - 8. razred - takmicenja gube smisao рече:

    Ovako: Ni u jednom udzbeniku ne stoji da su razlagaci i potrosaci heterotrofi,vec ih odvajaju,te nigde ne pise da su razlagaci heterotrofi. Zatim fitoplankton nastanjuje povrsinski deo zbog ishrane,jeste to tacno ako u obzir uzmemo da je fotosinteza nacin ishrane,ali direktan odgovor bi glasio da je netacno,jer su oni tu zbog svetlosti! Monitoring uvek ide na pocetku, iako nisu priznavali deci da je to tacno. To bi bilo isto kao kada bi prvo lecili odredjenu bolest,pa tek na kraju posmatrali da li su pogodili dijagnozu! Mislim da pracenje ide duz celog eksperimenta,ali iz uslova zadatka moze biti i na pocetku i na kraju. Tako da bi deci trebalo priznavati kada bi slovo V stavili na pocetak! I cupanje korova nije biloska zastita,kao sto i duboko oranje ne unistava insekte,mislim mozda ih unistava,ali logicinije da ide protiv korova. Mislim da ovakav odnos sastavljaca testova prema deci nije dobar,i da decu teraju sve vise od takmicenja. Takmicenja su nekad mesto za koje bi se deca borila i gde bi im bila cast da idu,a ovo danas se pretvorilo u mesto gde deca sve vise ne zele da idu,i gube volju uopste za naukom i ucenjem. Tako da ako je smisao takmicenja da oteraju decu u pevace , fudbalere i starlete,da ih odguraju od nauke,da deca ostanu nepismena(a mislim da smo vec dovoljno nepismena nacija) onda neka im. Inace blog je super,sve pohvale. Nemojte pogresno da me shvatite,nije rec samo o bilogiji,vec o svim takmicenjima. Ja imam 82 poena,a samo na redosledu bih imao 92 i isao bih dalje…tako da sam rekao da mi vise ne pada na pamet da idem na takmicenje iz biologije,niti na bilo koje drugo,a isao sam verujte mi na previse. Unapred sam Vam zahvalan.

    • Uros - 8. razred - takmicenja gube smisao рече:

      Hteo sam da kazem ,,takmicenja su nekad BILA mesto…“ – izvinjavam se na gresci.

    • Уроше, жао ми је што имаш такав став, а верујем ти да си ишао на такмичења, с обзиром да размишљаш и пишеш као одрасла особа. Иако сам наставник са прилично година радног стажа, да ми ниси рекао да си осмак, никад из твог писања не бих закључио да си дете.

      Баш зато што си толико мудар, верујем да ћеш послушати мој савет и да, ако већ одлучиш да одустанеш од такмичења то буде твоја одлука, а не зато што те је неко отерао. Немој да други одлучују уместо тебе.

      Не бих ти давао овај савет да и ја, заједно са неким колегама не радим исту ствар; трудимо се да побољшамо ствари и за себе и за друге, али пре свега за вас децу. Зато и постоји овај блог.

  33. Nenad Stakic 7 razred рече:

    ja sam sedmi razred i radio sam test i imao 77 poena ali jedno ne razumem kako su gorile svastojedi kad u knjizi sa fakulteta lepo pise da su gorile biljojedi i da samo u retkim slucajevima uzimaju insekte da bi dobili azot i druge supstance cak i u tim retkim slucajima taj deo ishrane ne cini ni 1 procenat i usput od kada gorile imaju glatko lice bez dlaka gorile imaju veoma naznacene dlake lica i samo na ocnim nosnoj i usnoj duplji nemaju dlake

    i da mi ovo razjasnite u pitanju sa venovim dijagramom oko mejoze i mitoze ponudjeno je pod A deoba telesnih celija ja sam to stavio i kod mejoze i mitoze jer i u jednoj i u drugoj deobi i mitozi i mejozi se dele ( desava se deoba ) telesnih celija i mejoza se sastoji iz mitoze I i mitoze II sto je ukupno 9 faza ne dve a u mitozi ima 5 faza tako da ni to nije uredu u kljucu

    hormon koji utice na rast i razvoj nije u stitnoj vec u hipofizi (hormon rasta) i meni su oduzeli poene jer sam za hormon koji utice na kontrolu secera u krvi ja sam stavio kod nadbubrezne (sto je 100% tacno) i kod pankreasa i dodao kod nadbubrezne hormon za ubrzan rad srca i takodje su mi oduzeti poeni na to sto jetri nisam stavio obicnu crtu jer nema hormona ja nisam stavio nista i oduzeti su mi poeni

    i poslednje slika misica misicno vlakno se ne prepoznaje ( misicna celija ) samo misicni snopic tako da taj zadatak ima ogromnu zabludu a neki djaci su to uradili perfektno i ja mislim da nesto tu nije uredu

    molim vas dajte mi odgovore na sva pitanja i ja sam se zalio dobio samo 1 poen na nista od navedenog i zelim opet da se zalim sto se nadam da je moguce jer sam ubedjen da trebam da dobijem najmanje 10 bodova

    • Ау, Ненаде, баш си ми задао много задатака. Отприлике као да ја сада радим тест. 🙂 Ево, нећу да прескачем питања (што је на тесту дозвољено). 🙂

      Чињеница јесте да је исхрана горила „трики“ питање, јер ако бисмо баш „загазили“ у науку, уочили бисмо да постоје разлике у исхрани појединих популација, па се тако планинске гориле не хране исто као и оне које настањују источније низијске пределе свог ареала, а то опет зависи од климатских и других услова. Ја, најискреније, не знам податак колики проценат њихове хране чине инсекти и нисам убеђен да их користе само зарад азота (пре бих рекао зарад есенцијалних аминокиселина), али знам за податак да једу разне биљне органе (пре свега лишће и плодове) и инсекте, највише мраве и термите. Реално, нема основа да тврдимо да су искључиви биљоједи. За длаке по лицу твоју тврдњу да имају изражене, не бих смео да потпишем.

      Тачно је да се и у митози и у мејози деле телесне ћелије и тако и јесте у кључу. Потребно је било уписати то слово А у скуп који припада и једном и другом скупу (њихов пресек). Мислим да је теби овде био проблем обележавање самог Веновог дијаграма, а знање из биологије си у овом случају имао. У митози нема 5, већ 4 фазе, јер се интерфаза не рачуна. Она је период између две митозе. Чињеница јесте да ово „две фазе“ збуњује, а ја претпостављам, као и ти, да се мислило на митозу 1 и мејозу (не опет митозу) 2.

      Проблем са хормонима је што си ти мислио на хормон раста који лучи хипофиза, а овде се мислило на хормон тироксин који утиче на развој. Јесте збуњујуће признајем, али морам да те исправим да шећер у крви не контролише надбубрежна жлезда, већ панкреас. Дакле, није 100% тачно. За косу црту баш ме чуди одлука комисије да ти се то не призна.

      Мишићна ћелија се ипак препознаје и ја мислим да је у реду то што су неки ученици ипак препознали. Уосталом, погледај слику још једном и уочићеш да две линије воде до кружића где је требало да се упише слово. Зашто би се један мишићни снопић обележавао на два места? За две мишићне ћелије већ има више смисла.

      Ја искрено мислим после свега да то неће бити додатних 10 бодова, мада не могу да тврдим јер нисам видео твој рад. И поред тога, морам да приметим да си остварио сјајан успех и ја ти честитам.

      • Anastasija. рече:

        Samo bih htlea da vas ispravim. A-deoba tlesnih celija je trebala da se stavi samo kod mitoze. Mejoza je deoba polnih celija. 🙂

      • Никако, Анастасија. Полне ћелије се не деле никад. У оба случаја се деле телесне ћелије, само се у случају митозе добијају поново телесне (са истим бројем хромозома као и ћелија од које су настале), а у случају мејозе – полне ћелије. Оне имају упола мањи број хромозома, па се зато ова деоба назива и редукционом (редукција значи смањење). Драго ми је ако сам успео да ти ово разјасним. 🙂

      • Anastasija. рече:

        Otprilike, da. U kljucu je deoba telesnih celija bila samo kod mitoze. 🙂

      • Ја то не бих тврдио. 🙂

      • Nenad Stakic 7 razred рече:

        hvala no ja i dalje mislim da adrenalin utice na kontrolu secera u krvi jer zbog ubrzanog rada vecine organa potrebna je i povecana kolicina secera a adrenalin utice na to tako da je to tacno a u kljucu koliko sam ja video oni su deobu telesnih celija stavili samo kod mitoze ne kod mejoze i usput se izvinjavam na mucenju pri citanju i odgovaranju na mojim pitanjima

      • Ау, да, сад и ја видим да сте Анастасија и ти били у праву. Заиста деоба телесених ћелија стоји само код митозе. Извињавам се и у праву сте, требало би да стоји и код мејозе, такође.

        Што се адреналина тиче, не могу да тврдим да нема ама баш никакве везе; има, наравно, адреналин је у вези са симпатикусом, а овај опет са „узимањем“ депоноване глукозе из јетре, што свакако доводи до повећања концентрације глукозе (шећера) у крви. Међутим, то није регулација нивоа шећера у крви. То би било исто као када бисмо тврдили да црева регулишу шећер у крви, јер га она својим ресама упијају и у крв убацују. У оба ова поменута механизма, шећер се у крви повећава, али то да ће шећера бити у крви у за организам прихватљивим вредностима, регулише искључиво панкреас. Он је тај који тера ћелије да узимају шећер и тако се смањује ниво шећера у крви, односно одржава у нормалним вредностима (а које су стандард приликом анализе крви). Уосталом, уколико панкреас обустави свој рад, регулације шећера у крви више нема (дијабетес).

        Нема потребе да се извињаваш, драго ми је ако сам ти помогао.

  34. Uros - 8. razred - takmicenja gube smisao рече:

    Hvala Vam, imacu Vas savet u vidu, i hvala Vam sto ste odgovorili na pitanje.Nemojte pogresno da me shvatite, ja nemam nista protiv nauka, ja volim biologiju, matematiku,hemiju,fiziku , ali samo me razocaravaju takmicenja iz pomenutih predmeta. No, nema veze, ipak mi ne ubjaju zelju za studiranjem i izucavanjem neke od tih nauka. A biologija je mnogo lepsa nauka nego ova ,,bilogija“ na takmicenjima. 🙂

    • Уроше, наравно да ћу увек одговорити на питање и требало би иначе сви да посвете више пажње деци која се занимају за науку, која постижу резултате и која сваку пажњу и заслужују.

      Верујем да ћеш бити успешан ма чиме се будеш бавио. Поздрав!

  35. Postovani kolega, ima li rezultata iz ostalih okruga?

  36. При великој емоционалној напетости, облије нас „хладан зној“ иако није
    вруће. Ова рекација изазвана је деловањем симпатичког нервног система. У кључу пише Н, али мени није јасно зашто.

    • Ни мени, да сасвим будем искрен. Симпатикус се иначе укључује приликом стреса и требало би да и без „хладног зноја“ емоционална напетост већ буде под његовом контролом. С обзиром да симпатикус троши енергију, а да се искоришћена енергија за рад којекаквих органа на крају издваја у облику телесне топлоте, а да знојне жлезде појачано раде како би вишак топлоте из тела отклониле (терморегулациони механизам), то још више усмерава одговор ка симпатикусу. Могуће је да сам нешто превидео, али по мојим тренутним сазнањима, и ја бих одговорио супротно од кључа.

  37. Rezultate okruznog takmicenja iz biologije za NISAVSKI okrug mozete pogledati na ovom sajtu http://biologijakp.webs.com/

  38. Drage kolege, malo mi smetaju ove price – sta pise u kojem udzbeniku. Udzbenici su roba kao i bilo koja druga i nazalost mogu da budu „pokvareni“. Takvi stignu do nas i pored svih kontrola. Zato smo tu mi, nastavnici da budemo „supervizori“. Bilo bi dobro kad bi takva kontrola postojala i pri sastavljanju testova. Pitanja moraju da budu u skladu sa jezickim, ali i metodickim zahtevima… Nedvosmislena pre svega…

    • С обзиром да уџбеници пролазе и још једну супервизију – у Министарству, никако не би смели да буду „покварени“. Ипак се и то дешава и свакако је да наставник треба да буде супервизор, али наставник није робот. Уџбеника има много и дешава се да понешто промакне. Уосталом, као што рекох, грешке промичу и онима који се у Министарству баве баш уџбеницима, тако да не видим да је неопростиво ни што промичу нама, наставницима. 🙂 Хвала на коментару.

  39. Pozdrav,
    Vidim da je ovde uglavnom rec o osnovnim skolama ali me zanima da mozda ne posedujete podatak o bodovnoj granici za prolaz ucenika gimnazije.Rec je o I i III razredu.
    Unapred zahvalan.

    • Према Правилнику за средњошколско такмичење: „Са окружног/градског такмичења на републичко такмичење пласирају се ученици који освоје од 90 до 100 одсто бодова.“ Што се диплома тиче, освајају их троје првопласираних или више њих уколико имају исти број бодова.

  40. Gde bih mogao da nadjem spisak ucenika za republicko takmicenje 2014?
    🙂

    • Никада списак није излазио. Сви ђаци седмаци и осмаци који имају 86 и више бодова долазе на републичко такмичење.

  41. Ok,hvala! 🙂

  42. Vidim da ste naveli da je doslo do spustanje granice za osnovne skole pa me zanima da li se slicno desilo i za srednje skole?

    • Сигурно си лоше протумачио. Није се спуштала граница; она је, према Правилнику, већ била нижа у односу на прошлу годину (прошле 91, ове 86). За средњу школу је ове године преко 90, али се не сећам како је то било прошле.

  43. Нигде не можемо да нађемо задатке и решења са републичког такмичења из 2010. године. Да ли их ви можда имате?
    Да ли сте можда набавили решења са прошлогодишњег републичког такмичења?

    • Нажалост, Тања, немам ни једно ни друго. За решења са прошлогодишњег знаће сигурно наставник/ца биологије у школи, а ако за неко питање баш запне, ту сам ја.

  44. Koje se knjige koriste kao literatura za takmičenje iz biologije? Hvala unapred.

    • То заиста не знам, а и Правилником о такмичењу није (и не може бити) прописано. Званично, сваки уџбеник кога је Министарство одобрило је у реду.

  45. Hvala! 🙂 Pretpostavljao sam.

  46. Poštovani,
    Sutra imam takmičenje(opštinsko) pa me zanima sa koliko poena se prolazi dalje i da li se dobijaju poeni za Vukovu diplomu(i sl.).
    Srdačan pozdrav, Marija, 5. razred

    • Марија, да би добила Вукову диплому, потребно ти је да освојиш макар треће место на сутрашњем такмичењу, а то ћеш постићи ако освојиш 71 бод. Ја ти желим много успеха, више од тог 71 бода. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: