Сајт за наставнике биологије


Уколико успете да стигнете данас, можете посетити лепо предавање на Биолошком факултету у Београду:

Фејсбук догађај: Прича једне младице (29.5.2014. у 20:00)

Још један догађај приређује Миколошко друштво Србије:

10330328_775168369170586_9084400889751527625_n

Миколошко друштво Србије и Природњачки музеј, у недељу 8. јуна 2014, на простору код Галерије Природњачког музеја на Калемегдану, организују традиционалну једнодневну пролећну изложбу гљива.
Од 11 сати пре подне, па све до 7 сати увече, посетиоци ће моћи да виде како гљиве изгледају испод микроскопа, слике које гљиве праве својим спорама и наравно више од стотину врста свежих гљива које расту у околини Београда!

dsc2299Познато је да је природа угрожена, бројне биљке и животиње изумиру. Осим њих у природи постоје и гљиве, организми сасвим различити и од биљака и од животиња. Толико су различите да спадају у посебно царство. Али и гљиве су угрожене и нестају, а ова година је у свету посвећена очувању гљива. Дођите и упознајте их!

По први пут се Миколошком друштву Србије и Природњачком музеју званично у организацији изложбе придружује Биолошко истраживачко друштво „Јосиф Панчић“ студената са Биолошког факултета у Београду. И то не случајно, ове године је фантастичан јубилеј – 200 година од рођења Јосифа Панчића, највећег српског ботаничара и једног од највећих српских научника. tumblr_mtvevhGixK1qccobxo5_500Упалио је бакљу науке о природи и из тог пламена је рођена и српска микологија. И овом изложбом ћемо подсетити на великана који је бројне генерације научио како да упознају и упозоравао како да очувају природу .

Улаз на изложбу је бесплатан.

Отварање: недеља 8. јуни 2014. у 11 часова

Заиста, гљиве јесу важне, чак толико да можда могу да нас спасу од пошасти знане као пластичан отпад:

Блог – Екологизација: Откривена нова врста гљива која може да разлаже пластику (1.2.2013)

Изгледа да решења за многе еколошке проблеме можемо да нађемо у самој природи, па можемо само да се још једном захвалимо биодиверзитету. Ипак, многи еколошки настројени изумитељи не одустају од технологије. Тако су направили играчку која сече траву и претвара је у биогориво:

Phys.org: Robotic EcoMow cuts and uses grass as fuel (17.2.2014)

krug trave

Исти часопис, осим траве, сматра да су и алге атрактивне за израду оваквог горива:

Phys.org: Algae biofuel can help meet world energy demand, researchers say (26.5.2014)

Вода се сматра моћним и што је такође важно, обновљивим извором енергије. Међутим, колико је добар слуга, толико је лош господар, у шта смо и сами, нажалост, могли да се уверимо. 1939407_812714802079164_842377041_nПрема предвиђањима научника, проблема ће још бити и то на глобалном нивоу:

Елементаријум: Долазак воде

Узрок за све ове проблеме очигледно јесте деструктивна људска делатност. Да ли је и прокажени HAARP део таквих активности? Пронашли смо два текста која се баве тиме:

Балкан колумна: HAARP и теорија завере (21.5.2014) & Политика: Харповање Србије (25.5.2014)

Једна ствар коју можемо да научимо из овог текста јесте да треба бити и медијски писмен. Следећа веб страна се бави управо тиме и пружа ресурсе за наставнике:

Медијска писменост.орг

13314473_mДа ли су и друштвене мреже медији? Могуће је да јесу, с обзиром да пружају обиље информација. Као што смо већ навели, није обавезно и да те информације буду баш тачне, а специјализовале су се и Фејсбук и друге стране које пружају шаљиве информације, како би прекориле (попут популарног „Њуз.нета“) или забављале широке народне масе. Међутим, некада враг однесе шалу. 🙂

Животиње.рс: Правда (коначно) задовољена: Укинута страница „Удружење против заштите животиња“ (26.5.2014)

Правда је коначно задовољена, а ми чекамо да се школска година напокон заврши. 🙂 Ево и савета како да се то уради квалитетно:

Edutopia: End of Year Burnout: How to Finish the Marathon in Stride (12.5.2014)

И за крај, још савета за крај. 🙂

Teen: Kako ‘napumpati’ ocjene u zadnjih par tjedana?

tumblr_mtclmwQWEe1qdlh1io1_400

Advertisements

Коментари на: "Хвала биодиверзитету" (2)

  1. Biozhel рече:

    Bio sam na predavanju o mladicama i bilo je vrlo interesantno jer do sada nisam čuo ništa o tom projektu, koji traje već tri godine i (naravno) entuzijasti ga obavljaju pomoću štapa i kanapa i ako neko donira koji dinar. Mladice su između ostalog (bio je spisak od 6-7 načina ugrožavanja) ugrožene i jer nemaju gde da se mreste na Drini pošto ne mogu da prođu brane, pa ih gaje u maleckoj rečičici (dužine 300m ili malo više) i koriste za sakupljanje ikre i mlečca. Onda posle odgajaju te ribice godinu dana pa ih puštaju u Drinu.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: