Сајт за наставнике биологије


Још један дневнички запис…

Блог – Клотфркет: Дневник просветног радника, јесен 2014. (20.9.2014)

…потврдио је оно што сам (Методичар) давно још закључио гледе Љубинке Бобе Недић, наставника енглеског језика и књижевности у Економско-угоститељској школи „Слободан Минић“ у Аранђеловцу; то је наставник (професор, како хоћете) који има шта да каже о образовању у Србији. Њени бритки (схватите ово у сваком смислу) текстови непогрешиво погађају болне тачке нашег школства, што је уочио и много познатији блогер од мене, под псеудонимом Ахмед Нурудин, који ју је позвао да гостује на b92:

b92: Дневник просветног радника, октобар 2023. (17.7.2014)

Ја сам је позвао, по већ старом свом обичају, на виртуелну кафу. 🙂

Твоји текстови су прилично критички усмерени ка свему ономе што карактерише наш образовни систем. Шта би ти издвојила као приоритетне проблеме наше просвете?

Наш образовни систем ми личи на шкрипави, ољускани шинобус, постављен на јапанске брзе пруге. Једноставно, неко је у једном тренутку поставио превисоке циљеве, јер је негде видео да су ти циљеви баш дивни, а да при том уопште није узео у обзир каквим средствима располажемо да бисмо до тих циљева стигли. Пустили су нас у пренатрпану просторију, _10462907_1433849276892631_7600109214838523639_nа нису нам упалили светло. И ми сад тумарамо, налећемо на комаде намештаја, пуне су нам ноге модрица, и то већ почиње да нас нервира.

Наш образовни систем ми личи на шкрипави, ољускани шинобус, постављен на јапанске брзе пруге.

Приоритетни проблеми су лоши наставни програми, често неразумљиви уџбеници, превелики број наставних предмета, премало слободних шестих и седмих часова за неке лепе додатне активности, минимизирана васпитна улога школе, све лошија селекција кадрова (што због непотизма и политичких притисака, што због немотивисаности квалитетног кадра за рад у просвети), бесмислен начин спровођења стручног усавршавања, лоша техничка опремљеност многих школа, неспремност на инклузију која нас је задесила, и неке силне новотарије за које „не знамо чему служе, а уз то и не раде“.

О срамно ниској плати, беспризорном смањењу плате, чињеници да може јавно да нас критикује и онај са три разреда основне школе и исто толико зуба у глави, погрешном начину укључености родитеља у рад школе, не бих овом приликом – нисам попила лек.

Има ли нешто што би похвалила? 🙂

Наравно. Похвалила бих све предане колеге које Министарство и заводи још увек нису успели да обесхрабре, и који и даље са много љубави и знања раде свој посао, не обазирући се претерано на нове смернице. Разлог необазирању није неспремност на иновације, него препознавање недоречености и бесмисла у појединим захтевима. На таквим људима почива овај систем, али се бојим да толику борбу с ветрењачама плаћају својим здрављем.

У једном тексту си критиковала и колеге који не могу да се ослободе сопственог „затвора“, односно које се и поред Стручног упутства о смањењу администрације (а које је потписао министар) држе старог, непотребно обимног писанија, плашећи се некакве одмазде. 576932_494173387260367_1403537306_nДа ли је то оно што највише замераш колегама или има нешто друго што сматраш неопростивим грехом просветара?

Неопростивим грехом било ког човека, а нарочито образованог и мислећег, а још више оног ко учествује у формирању младих људи, сматрам бескичменост. Знам да нас ви, биолози, све од реда сврставате у кичмењаке, али вас, у пренесеном значењу, реалност демантује. С којим правом очекујемо поштовање од ученика, ако немамо самопоштовање? Замерам и мрзовољу. Мислим да ђацима падне мрак на очи кад им неко мрзовољан уђе у учионицу. Недостатак радозналости је такође поражавајућа за просветног радника. Мора да поседује унутрашњу мотивацију за стицањем нових знања, читањем, праћењем трендова у музици, кинематографији. Мора да зна шта актуелне генерације одушевљава, а шта им иде на живце. Не можете успешно подучавати, ако не умете да се ставите у кожу својих ђака. Наглашавам, мислим на интерну, а не екстерну мотивацију. 😉

Kакво мишљење имаш о портфолију?

У нашим условима не видим смисао портфолија, осим уколико неко не жели да напредује и стиче педагошка звања. Док се запошљава „буразерски“, а не по портфолију, док не постоји права берза просветних радника, док нема могућности да одем на једно полугодиште у неку другу земљу и предајем тамо у некој школи, док „радио, не радио, свира ти радио“, заиста не видим чему портфолијо заиста служи. Разумем колеге које му се не радују.10445552_10204079640812646_2103448458969504204_n

Како би ти проценила рад било ког наставника? Другим речима, имаш ли неки „рецепт“ за квалитетнију и ефикаснију екстерну евалуацију?

Просветним језиком речено, држава је успоставила механизме за проверавање наших циљева, док исходе нико не проверава. Због тога је и даље најуспешнији колега са лепим рукописом, чији је дневник ко руком извезен, који има дивно разврстану педагошку документацију у фасциклама дугиних боја, и који клима главом с осмехом. Требало би да је најуспешнији колега чији ђаци покажу највећи напредак у знању, мерен у односу на иницијални тест при уписивању у пети разред основне, односно први средње школе. Не би било фер, нарочито у средњим школама, да се тај напредак мери једнообразним тестом на нивоу државе, јер не крећемо сви са исте полазне тачке. Такође би успешним наставником требало сматрати и онога на чије би часове долазили ђаци и кад не би било уписивања одсутних ученика. Рад се никако не би смео мерити средњом оценом успеха ученика, јер више не би било врлодобрих ђака.

Похвалила бих све предане колеге које Министарство и заводи још увек нису успели да обесхрабре, и који и даље са много љубави и знања раде свој посао, не обазирући се претерано на нове смернице.

Нажалост, ‘екстерна евалуација’ се у томе не би снашла, ако би овакве школске управе и даље биле њени носиоци. Тамо раде неки људи који говоре неким другим језиком, мени непознатим. Сумњам и у њихове мотиве.

Неизбежно питање – шта мислиш уопште о екстерној евалуацији? 🙂 И даље, о Школским управама, Заводима итд – да ли би требало другачије организовати ове институције?

Екстерна евалуација је донекле оправдана (али, озбиљно модификована!), а постаће непотребна када се уведу наставнички факултети са високим прагом знања на упису, и озбиљни тестови личности при пријему наставника у радни однос. Још један предуслов је и да се укину могућности слободног тумачења свега и свачега. Држава мора бити потпуно доречена у свим својим захтевима.

1382015_10200875970401761_464740507_nШколске управе су се претвориле у инквизицију, и изгубиле саветодавну улогу. Неопходно је вратити предметне саветнике и забранити заснивање сталног радног односа у ШУ. Тамо треба да се ротирају људи из наставе, на две или четири године, а да се онда враћају у наставу.

Школске управе су се претвориле у инквизицију, и изгубиле саветодавну улогу.

Заводи су држава у држави. Настали су као последица нечије личне визије, да не кажем хира. Лична визија је у суштини сјајна ствар, и нема друштвеног напретка без великих појединаца – визионара. Чини ми се да ови наши нису били баш велики. Ту се, такође, опет јавља проблем кадрова. Тамо раде они који су били уз власт у тренутку формирања завода. Мислим да се људи из непосредне наставе морају много више укључивати у све институције које се баве образовањем, у све послове, доношење одлука и сл.

И много ти хвала што ме ниси питао за мишљење о Националном просветном савету, јер, као што рекох, нисам попила лек. 😉

Могу ли се евалуирати наставнички блогови? Да ли би ти ту направила неке поделе између оваквих и онаквих? 🙂

Све се може евалуирати. Ако мислиш на системску евалуацију, не бих евалуирала блогове, већ интерактивне сајтове намењене ученицима. Ако мислиш на моју личну процену, пошто као наставник енглеског језика знам шта значи блог, и како је реч настала, ценим блогове са ауторским текстовима, јасним порукама, 1932216_10152668148694917_3190840153186168509_nтекстовима који ће бар мало усталасати нечије „сиве ћелије“. Они бла-бла-трућ су ми незанимљиви и не пратим их.

Шта мислиш о Фејсбук групама намењеним размени искуства колега?

Што је назив групе прецизнији, то више знаш шта можеш да очекујеш. Ако је група намењена стицању лиценце, ваљда тамо о томе причају. Ако је о наставним листићима из Природе и друштва, ваљда и дискусија иде у смеру размене материјала и искустава. Међутим, ако је група типа ‘ћаскаонице’, не треба очекивати не знам какве стручне размене искустава. Такве групе заиста пресликавају просечну зборницу. Свега има – и оних што размењују рецепте, и што доносе луковице за цвеће, и што препричавају Фарму, и што се стално буне, и што се само директору љубазно осмехују… Свега! 🙂

„Позитивна просветарска група“ настала је као „противтежа“ другим просветарским групама на Фејсбуку (којима доминирају тзв. „хејтери“, односно „тролови“) и са циљем да се примедбе на наш образовни систем износе конструктивно. Колико су покретачи ове групе успели у својој намери?

Ја сам велики противник цензурисања мишљења, али и тона којим је мишљење изнето, осим ако није увредљив. Хејтери ми не сметају, а тролови ми сметају ако су баш много досадни. Пратећи Позитивну групу, али и ове друге, за које не мислим да су негативне, не примећујем да се постигла нека нарочита конструктивност. 10153850_505621049544561_5961050962804419720_nКонструктивних појединаца има и тамо и овамо. Међутим, морам признати да су ове друге групе врцавије.

И пошто је ово Биолошки блог, морам да те питам за крај да ли и ти мислиш да је биологија божанствена наука? 🙂

Веровао или не, моји омиљени предмети током школовања били су биологија, математика и српски језик, и то баш тим редоследом. Завршила сам енглески само зато што ми је био већи изазов да завршим нешто што мање волим. Значи, биологија је најбожанственија од свих божанствених наука. 🙂

Хвала ти на овоме и хвала на кафи. 🙂

Advertisements

Коментари на: "Виртуелна кафа и штрикање – интервју са Бобом Недић" (2)

  1. […] Виртуелна кафа и штрикање – интервју са Бобом Недић. […]

  2. […] Биолошки блог: Виртуелна кафа и штрикање – интервју са… (20.9.2014) […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: