Сајт за наставнике биологије


safe_image.phpИако влада мишљење да златне рибице памте свега пет секунди, то није спречило аутора следећег чланка да замисли како би изгледала школа за ова магична створења у Србији:

Конкретно: Школа за златне рибице (27.9.2014)

А захваљујући интернету, ми знамо како изгледају школе диљем Европе, па чак можемо и да учествујемо у мрежама у које се оне укључују. Једна од њих је „European schoolnet“ која окупља чак 31 државу:

European schoolnet: Home

Верујемо да ће се наши наставници истаћи у овој, као и у другим мрежама сличног типа. А личност која се истакла у области биологије, те оставила значајно научно наслеђе, свакако је Јосиф Панчић. Од 1. октобра у Београду, у Галерији САНУ, њему у част биће приређена изложба:biology-wallpaper-1920x1200-biology (Small)

b92: У част великог Јосифа Панчића (26.9.2014)

Следи мини-галерија научника из разних земаља у постеру који је баш згодан за учионицу:

Science dump: The science all-stars poster (14.6.2014)

Можда ће неки од наших ђака једног дана бити на овом постеру. Заиста би било дивно да ми сада подучавамо неке будуће велике људе, што није пуко маштање, с обзиром да увек међу ученицима имамо и натпросечне паметнице. Са друге стране, имамо и децу са посебним потребама. Што се тога тиче, постоје два избора; да таква деца иду у посебне школе или да у редовним школама постоји инклузија. Наше школство изабрало је ово потоње:

Блог – Клотфркет: О инклузији, из угла сасвим обичног наставника (27.9.2014)

118У животу правимо важне и мање важне изборе. Некада на наш избор утичу други људи, а некада су они искључиво наши. Генетичари тврде да при некима од њих кључну улогу имају гени. Рецимо, при избору брачног друга, људи најчешће бирају управо оне лепше или јаче половине које имају сличну ДНК са њиховом сопственом:

Medical express: People more likely to choose a spouse with similar DNA, research shows (19.5.2014)

Но, немојте да вас то наведе на закључак да је све у генима. Нешто мора и да се стекне током живота:

Блог – Корачајмо заједно корак по корак: Размишљање се учи (17.7.2014)

Можемо ли учити од животиња?

Блог – Ризница златних идеја: Филозофија мрава – 4 велике животне лекције (16.7.2014)

pcele ars (Small)У народу се каже да је неко вредан као мрав, а паметан као пчела. Колико су пчеле паметне не знамо, али знамо да су угрожене. Угрожавају их болести, климатске промене, али и то што их људи гаје. Како би се изборили са овим претњама нама важним инсектима (трећина усева нам зависи од њих), научницима је важно и да сазнају што више о њиховој еволуцији. И сазнали су, али су се и изненадили. Наиме, до сада се веровало да пчеле потичу из Африке, а оне заправо воде порекло из Азије:

Phys.org: Evolutionary history of honeybees revealed by genomics (24.8.2014)

Један други летећи створ, а који је значајан за еволуцију птица, археоптерикс, изгледа да је имао пернате „панталоне“. tumblr_mm5dj31OJi1rvtv2zo1_500Научници су се увек спорили зашто је овај створ, који је представљао прелаз између диносауруса и птица, уопште имао перје. Према једнима, оно је свакако служило за лет или једрење, а према другим мишљењима, за удварање женкама. Немачки научници су напокон проучили један добро очувани фосил и утврдили су да су поменуте „панталоне“ чинила симетрична пера, што није погодно за лет (пера савремених птица су аеродинамична баш зато што су асиметрична, баш као што је то и крило птице), па изгледа да су оне служиле ипак за показивање.

Phys.org: New fossil shows Archaeopteryx sported ‘feathered trousers’ (2.7.2014)

А највећа птица икад, била је врста Pelagornis sandersi, која је живела пре 25 милиона година. Њен фосил је пронађен на копну, али изгледа да је више волела да једри изнад океана, који је тада био на већем нивоу, јер је и клима била топлија. Распон крила је износио преко седам метара и изгледа да је летела са муком, али је ипак летела._tumblr_mziskhueAK1qc6j5yo2_500

The Washington post: A newly declared species may be the largest flying bird to ever live (7.7.2014)

Са ових праисторијских чудовишта прелазимо на данашње птице и то баш наше:

Блог – Облак знања за учитеље: Птице Србије (8.8.2014)

Од летећих створења не бисмо никако желели да пропустимо лептире. Следећа галерија приказује њихова крила, али јако увеличана:

Science dump: Beautiful photos of butterfly wings under intense magnification (12.8.2014)

Док смо при микроскопу, да завиримо у свет амеба. Иако једноћелијске, оне показују невероватно сложен друштвени живот. amoeba lepaДа ли сте знали да су оне фармери који гаје бактерије? И то ни више ни мање него два соја; један су оне које ће појести, а други производи токсичне супстанце које амеби служе за одбрану. Научници су утврдили да је јестиви сој еволутивно настао од овог токсичног:

Science daily: Social amoebae travel with a posse: Tiny single-celled organisms have amazingly complicated social lives (29.7.2014)

Још један микроорганизам (за кога и не знамо да ли је микроорганизам, али га свеједно проучавамо) сеје панику већ неко време у свету. У питању је вирус еболе.

Science dump: Myths about Ebola that you need to know (25.9.2014)

_tumblr_mdv3ksMygb1qfkx1mo1_500Вируси и амебе, заједно са другим представницима микро-света, могу да буду занимљиве дечје играчке. Погледајте:

Science dump: Don’t you just love these giant microbes? (16.4.2013)

Стипендије за студенте нису играчке, али се свеједно, неко у Краљеву игра са њима.

Блиц: Афера дуплих стипендија у Краљеву (26.9.2014)

И овај наш чланак испаде „дупли“, али се надамо да вас није заморио. 🙂

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: