Сајт за наставнике биологије


10509620_700094956754124_2136316293237326889_nТри дела људског тела имају називе који се читају исто и од напред и од назад. Можете ли да их се сетите?

Блог – Испеци па реци деци: Палиндроми (23.11.2013)

Нека лична имена су такође палиндроми, попут Ана и Ања. Следећи текст се ипак бави свим именима на један забаван начин:

Вечерње новости: Како почетно слово имена утиче на карактер? (1.7.2014)

Ми смо сигурни да карактер никакве везе нема са почетним словом имена, а да ли га у већој мери одређује генетика, васпитање, животне околоности, образовање… могли бисмо дискутовати. Такође бисмо могли дискутовати да ли карактер може да се – научи. 🙂

Биз лајф: Лекције Марка Аурелија: Како бити добар човек (13.8.2014)

Једна од лекција (или савета, како желите) је да „не падамо“ на слаткоречивост. Следећи интервју открива нам колико су „слатке речи“ важне.

Некада се дешава (и то није баш ретко) да и поред свих тих ласкања и тапшања по рамену, човек је ипак сам. Или је можда боље рећи усамљен. Наиме, бити сам и бити усамљен нису исте ствари.

Политика: Бити сам – са собом (30.8.2014)

Међутим, следећа илустрација нам показује да ми заправо никад нисмо сами. 🙂

563089_441364312642849_308609829_n

Те наше „подстанаре“, бактерије у органима за варење, често узимамо здраво за готово и не размишљамо о њима када примењујемо разноврсне дијете. А требало би.

Scientific American: The Gut’s Microbiome Changes Rapidly with Diet (14.12.2013)

Изгледа да макар половина светског становништва, осим поменутих бактерија, у својим цревима има и једну (новооткривену) врсту вируса:M090/0070

Знаност: Откривена нова врста вируса с којом живи половица људи (15.9.2014)

Како се наше тело бори против вируса знају сви биолози. Међутим, да ли сте знали да се ти механизми одбране код сисара разликују од оних код бескичмењака?

Phys.org: Mammals defend against viruses differently than invertebrates (23.6.2014)

Наравно, нама прискачу у помоћ и медицина, али и технологија. Мобилни телефони би могли да се искористе и за лоцирање места у телу где је жариште инфекције, а зарад ефикаснијег деловања.

Phys.org: Hijacking bacteria’s natural defences to trap and reveal pathogens (11.5.2014)

B0006626 MRSAЈасно је да сво расположиво знање и технологију морамо искористити у борби против бактерија, јер еволуција бактерија се одвија веома брзо и сада већ имамо мноштво сојева резистентних на антибиотике, које смо опет, у протеклом столећу, немилице користили. Зато смо одабрали два чланка на ову тему. У првом научници објашњавају зашто је наша ера „пост-антибиотска“…

Popular science: Turning to Germs in a Post-Antibiotic Era (7.11.2013)

…а у другом којом брзином еволуирају бактерије и које су последице овако брзе њихове еволуције.

Phys.org: Microbes evolve faster than ocean can disperse them (11.9.2014)support (Small)

Какве ће последице изазвати сутрашњи штрајк? Или боље речено, да ли ће имати жељени ефекат, одговара следећи новински чланак:

b92: Просветари сутра штрајкују (1.10.2014)

И за крај и реч министра:

Актер: Вербић: Нема разлога за штрајк просветара (1.10.2014)

Advertisements

Коментари на: "Микроскопски подстанари" (2)

  1. Oko, kuk i kapak. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: