Сајт за наставнике биологије

Тачно или нетачно


Студентарија је изабрала факултетске професоре који су по њиховом мишљењу најбољи:

b92: Студенти изабрали: Ово су најбољи професори Србије (5.10.2014)

А од данас почињу избори за оне (најбоље) који ће постати поносни власници Нобелове награде. Да бисмо обележили овај догађај, решили смо да преведемо текст из чланка…

Phys.org: True or false: How well do you know Nobel Prizes? (5.10.2014)

…а који разјашњава да ли су нека уврежена веровања о овој награди тачна или не. И за тачна и за нетачна дали смо још по пар линкова у (некој) вези са темом, како то већ обично чинимо. Па да почнемо. 🙂

firew

1. Нобелова награда може да се добије свега једном. Нетачно. Не постоје лимити и неки научници, попут физичара Џона Бардина, ову награду освојили су два пута.

Што се наших плата тиче, о лимитима не вреди причати. 🙂 Ипак, појавио се „забрањени економиста“ који сматра да може да реши кризу нам актуелну и без популарних мера штедње. Погледали смо одељак који се бави просветом и не бисмо да коментаришемо, али ви свакако и погледајте и коментаришите овде ако желите.

Телепромптер.рс: Забрањени економиста: 22 корака до изласка из кризе без смањења плата и пензија (4.10.2014)

У сваком случају, синдикати полицајаца покушавају да ово свакако остваре, односно да полицајци буду изузети од смањења плата, како јављају медији.

Блог – Клотфркет: И полицајци нам одржали лекцију! (6.10.2014)

_abstract_green_blue_abstract (Small)2. Можете бити номиновани само за једну категорију. Нетачно. Позната Марија Кири добила је ову награду и за хемију (1911) и за физику (1903).

Пошто поменусмо физику већ други пут, ред је да прикажемо и један чланак из те области. У питању су честице које заокупљају пажњу физичара већ дуги низ деценија и чији су извор ове године изгледа и открили – негде близу Млечног пута:

Science mag: Physicists spot potential source of ‘Oh-My-God’ particles (8.7.2014)

Наша струка, или боље речено астробиолози, покушавају да пронађу живот у свемиру. Зашто то не иде баш глатко, одговара „Национална географија“:

Национална географија: Зашто још увек нисмо нашли ванземаљце? (1.10.2014)

_weird-pictures-500Да поменемо да постоји још један сајт који носи исти назив као овај, али није исти (видећете по дизајну самог сајта), а и текстови, најблаже речено, нису у духу „Националне географије“:

Национална географија.ком: Нешто се спрема! Америка започела започела евакуацију „битних људи“ у тајна подземна склоништа (3.10.2014)

3. Нобелова награда не може бити одузета. Тачно је, упркос онлајн петицијама које се пишу с времена на време да се то ипак учини. О томе јасно говори параграф 10.

Изгледа да одлуке о томе шта је планета, а шта не, не подлежу овом параграфу. Тако се може десити да Плутон ипак добије стару славу:

РТС: Плутон се враћа у планетарно друштво? (5.10.2014)

4. Нобелову награду може да подели четворо људи. Нетачно. Масималан број људи који може да подели једну ову награду је троје.

1927_718201414635am551Куца која је звезда следећег чланка не би морала да дели награду ни са ким, пошто је она сама три животиње у једној. 🙂

Животиње.рс: Упознајте куцу која уме да имитира козу и делфина! (15.9.2014)

5. Хитлер је био предложен за Нобелову награду за мир. Тачно. Предложио га је шведски политичар (E.G.C. Brandt) 1939. Предложен је јер је наводно заговарао „братство међу народима“ и глобално разоружавање. Он је касније своју номинацију повукао, објаснивши да је желео да буде ироничан. Ово показује да било ко може да буде предложен за награду, али не говори и о шансама да се она заиста и добије.

Не знамо колика је шанса да се заради камен у бубрегу, али следећи текст нуди савете како да се та шанса смањи.

Science dump: How do kidney stones form? (8.7.2014)

6. Винстон Черчил је добио Нобелову награду за мир. Нетачно. _916226871731658_1255396751896906910_nОвај британски лидер и конзервативац добио је награду за књижевност уз образложење да је „мајсторски описао историјске и биографске податке, уз брилијантно беседништво у одбрани узвишених људских вредности.

Штиво које је написао француски хирург (Paul Segond) 1879. вероватно није за Нобелову награду, али није ни безвредно. Одавно је познато да су повреде колена, пре свега предњег укрштеног лигамента, веома честе и код професионалаца и код аматера, те су уз то и врло мучне, а опоравак уопште није текао добро како су лекари очекивали. Разлог овоме нашли су у писанију старом готово век и по; нови, а заправо стари лигамент који је Француз описао као „бисерну влакнасту групу“ у предњем делу колена, за који се испоставило да заиста постоји.

Scientific American: Knee Ligament Described in 19th Century Rediscovered (14.11.2013)

7. Нобелова награда се додељује постхумно. Нетачно. Једини изузетак је био Ралф Стајман, који ју је постхумно добио за медицину 2011, али који је умро неколико дана пре уручења.

Црна тема, али не колико и материјал који су изумели научници.

Знаност: Знанственици изумили материјал толико црн да га је немогуће видјети (15.7.2014)

Некада и оно што видимо уопште не мора да буде тако како га видимо:

8. Преко 94 одсто добитника Нобелове награде су мушкарци. Тачно. Од 847 добитника, тек 44 су жене. Из области економије, постоји само једна добитница. Комисија која додељује ову награду тврди да на њен суд не утиче то ко је ког пола, већ да је овакав однос напросто последица доминације мушкараца кроз историју у многим областима истраживања.

И поред овог образложења, ми ћемо вам приказати текст који занимљивим илустрацијама приказује свакодневну дискриминацију, _342198929270722_7729092206875321491_nодносно уврежена веровања о понашању различитих полова:

Huffington post: Everyday Sexism In Just 9 Illustrations (28.8.2014)

Ако је представницама лепшег пола за утеху, наука каже да смо сви, без обзира на пол, били девојчице. 🙂

Science dump: We were all female? (11.1.2013)

9. Награда из економије није оригинално Нобелова. Тачно. Ову област Нобел није поменуо у свом тестаменту. Он је успоставио награде из медицине, физике, хемије, књижевности и за мир. Ову, последњу, иницирала је Централна шведска банка, 1968. у Нобелову част. Тако, технички она није Нобелова награда, већ носи назив по овој банци (Sveriges Riksbank).

Нама, наставницима, ова награда је „мисаона именица“, не само зато што је Нобелова, већ и зато што је из економије, а то нам није баш блиска област. 🙂 Можда је боље да се држимо онога што знамо, а о томе аутор следећег чланка:_mpdfhfdJQN1ryl0jbo1_400 (Small)

Школа без зидова: А да пређемо на следећи ниво игрице? (6.10.2014)

Љубитељи птица нису се баш играли, али су посматрали птице, шетали се и лепо дружили. О томе, следећи прилог:

ТВ Галаксија: Обележен Европски викенд посматрања птица (4.10.2014)

10. Све Нобелове награде се презентују у Стокхолму, главном граду Шведске. Нетачно. Према Нобеловој жељи, проглашавају се и додељују и у Ослу, главном граду Норвешке. Не зна се зашто је на томе Алфред инсистирао, али се зна да су за његова живота ове две државе биле у унији.

За крај, водимо вас на најхладније место на свету, које није северније од поменуте две државе, већ јужније чак и у односу на нас. 🙂

Science dump: Coldest Place on Earth (16.7.2014)

_n7kwnojgr71sgk0tao1_500

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: