Сајт за наставнике биологије


роботиtumblr_n9yi01QezD1qajmbto1_1280 (Small)Утисци о штрајку и платама које треба да буду смањене, међу наставницима још увек не јењавају (што и не чуди), а довољно је да погледате друштвене мреже и пре свега Фејсбук групе намењене тим истим наставницима да бисте се уверили да је тако. Зато данашњи чланак и почињемо следећим текстом:

Двоглед.рс: Пиво, чипс, просветари и лекари (25.10.2014)

Ово је било више о платама, а ево нешто и о штрајку:

Блог – Учитељица Краљево: Драге колеге, (25.10.2014)

И још мало, али мало другачије. 🙂

Блог – Неки нови наставници: Феномен штрајк(овањ)а у (нашој) просвети (11.4.2014)

Колега је, заправо, изнео проблем људи који нису за штрајк, а раде у колективу који за штрајк јесте. Може ли се против масе? То није питање или боље речено – изазови којима се бави најновији вебинар Љубитеља финих вебинара. А који јесу, погледајте и (у четвртак) послушајте:

Образовно окружење – професионални развој: 34. вебинар заједнице – Креативност и иновативност, изазови савременог образовања (за 30.10.2014)womn

Хромозом означен словом Y, суочавао се са изазовима током 300 милиона година, те је изгубио на стотине гена и сва је прилика била да ће се и он сам, једном, комплетно изгубити. Овај хромозом (по правилу) имају само мушкарци, мали је и кржљав, захваљујући еволутивној „сечи“ непотребних делова. Ипак, један сет гена се одржао упркос том процесу и изненађујуће је да има малу (или је чак нема уопште) улогу у одређивању (мушког) пола или продукцији сперматозоида. Овај сет гена обезбеђује опстанак не само овог, мушког хромозома, већ мушкараца уопште. Наиме, изгледа да су ти гени криви за разлике у осетљивости на болести, али и снази између мушкараца и жена.

Phys.org: From liability to viability: Genes on the Y chromosome prove essential for male survival (23.4.2014)

Следећа слика приказује и овај и све друге хромозоме, али на један другачији и заиста оригиналан начин:

10365778_594084517364880_1572753294837346610_n

Фотографија је преузета са Фејсбук стране која на леп начин популарише науку и посебно биологију:

Facebook: Scientific Illustration for the Research Scientist

Још једна занимљивост из генетике је да блиски пријатељи имају веома сличне геноме. Па ако своје пријатеље сматрате породицом, нисте далеко од истине. 🙂_10152584805788197_7788910450565800356_n

Phys.org: Genome-wide analysis reveals genetic similarities among friends (14.7.2014)

Сећате се дечје песмице где се каже да другарство није птица, птица одлети? Птице које лете од Европе ка Африци имају проблема на Балканском полуострву, а пре свега у Албанији, јер их убијају криволовци. Зато је Европска комисија решила да реагује.

Environment 360: Albania’s Coastal Wetlands: Killing Field for Migrating Birds (23.10.2014)

Дакле, птице нису безбедне када лете преко нашег полуострва, а колико је безбедна наша лозинка коју користимо на нету, одговара следећи чланак:_me7tfimtlC1rqdes1o1_500 (Small)

Блог – Тиометар: Колико је безбедна ваша лозинка? (23.6.2014)

О безбедности нашег тела брине се и тимус, који производи важне ћелије имуног система у телу. Лекари су успели ову жлезду успешно да „узгоје“ ван тела, а потом, такође успешно, да је усаде у тело миша.

Medical express: Fully functional immune organ grown in mice from lab-created cells (25.8.2014)

Сличну ствар урадили су и са јетром, а тзв. 3D штампачи могу да стварају кости и (додуше вештачке) крвне судове.

Вiology news.net: Scientists transform skin cells into functioning liver cells (23.2.2014) & Popular science: A Pen That 3-D Prints Bone Right Onto Patients (12.12.2013) & Phys.org: Scientists use 3D printing to make artificial blood vessels (31.5.2014)

200074_101-reuter-max-rossi_orig (Small)И док научници узгајају тимус и друге органе, чобани одгајају овце. У томе им неретко помажу и овчарски пси, а наука је открила и како то чине.

Phys.org: Sheepdogs use just two simple rules to round up large herds of sheep (26.8.2014) & Животиње.рс: Разрешена мистерија овчарских паса! (28.8.2014)

Пси, дакле, могу да се науче да чувају овце, а ево како да их научимо још нечему:drugarica

Животиње.рс: Како научити пса да дође на позив? (26.8.2014)

Нама, наставницима, свакако је есенцијално како да научимо наше ђаке како да уче. О томе:

Родитељ Србија: Мали савети за успешно учење

Поједини методичари можда не дају одговор на питање како да уче, али свакако имају мишљење о томе шта треба да уче највише.

Данас: Гужва у распореду часова (24.10.2014)

Нас не морате да читате највише. Довољно нам је и да нас понекад прелистате као и до сад. 🙂

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: