Сајт за наставнике биологије


Некада верујемо да је нешто опште позната чињеница и вероватно бисмо се запањили када бисмо сазнали да неко то не зна. Ништа мање ћемо се изненадити када будемо видели да и ми сами то у ствари не знамо. 🙂

GeeKiez: 10 Science Facts We Still Get Wrong (28.7.2014)

1. Златне рибице памте свега три секунде.

_759349790804006_8622038184339818545_nЗанимљиво је да ово уверење траје веома дуго, без обзира што га је јако лако демантовати. Експерименти су показали да је са златним рибицама могуће урадити слично што и Павлов са псом. Давана им је храна уз приказивање другог објекта све док рибице нису стекле условни рефлекс и на саму појаву тог објекта – очекивале храну. Доказано је да су овај објекат повезивале са храном најмање неколико дана – много дуже од три секунде. 🙂

Нас, наставнике, много више интересује како да наши ђаци памте дуже од три секунде. Следећи текст нуди стратегије како да се запамти баш све што се учи.

Business insider: 4 Strategies For Remembering Everything You Learn (8.8.2014)

А следећи стратегије како да се учи квалитетније и брже.

Родитељ Србија: Стратегија за учење

2. Монт Еверест је највиша планина на свету.

_647767905281847_1577672619_nЈесте. Међутим, то ипак зависи од тога како мерите. Уколико полазите од надморске висине, Монт Еверест је без премца са својих 8.848 м. Међутим, ако мерите од подножја планине до врха, виши је Мауна Кеа са целих 10.200 м. Ипак, две трећине овог горостаса је под водом. 🙂

Када смо већ код префикса „нај“, које би биле најдуговечније животиње на свету? Можда пљоснати црви, јер њих бије глас да су заправо бесмртни.

Национална географија: Да ли пљоснати црви могу да живе бесконачно? (4.6.2014)

3. Муња никад не „удара“ у исто место два пута.

tumblr_m9gw12l0OY1r4zr2vo1_r1_500

Током година, ова тврдња је више попримила метафоричко значење, али има људи који у њу верују буквално. Муње се дешавају практично све време (мада, на срећу, не увек у истом делу света), те у свакој секунди о нашу Земљу удара њих 50 до 100, па и више (различити извори нису усаглашени око броја), што у току године чини преко 1,5 милијарди пута. Стога, веома су мале шансе да у исто место неће ударити два или више пута. Чак, ми знамо за многа места на које је муња ударила више пута. На пример високе зграде попут Емпајер стејт билдинга.

Следећи текст не говори о једној, већ о три истовремене муње.

IFL Science: Triple Simultaneous Lightning Strike (8.7.2014)

_651748274940974_903769547063594896_n (Small)4. Средњовековни људи су веровали да је Земља равна плоча.

Заправо, још у време старих Грка, а можда и раније, знало се да је Земља „округла“.

Равна или округла, тек морамо да водимо рачуна о њој, јер другу немамо. То подразумева и жива бића на њој.

На длану: Заштитимо ајкуле: Губитак популације чак 90 одсто на појединим локацијама (12.9.2014)

А кад смо код ајкула…

5. Ајкуле не могу да добију рак.

Наравно да могу и наравно да њихова хрскавица не лечи рак. Међутим, због оваквог веровања људи лове ајкуле, које су иначе све одреда угрожене врсте.

Следећи чланак објашњава у чему је разлика између канцерогених и здравих ћелија:

Science dump: How do cancer cells behave differently from healthy ones? (21.7.2014)

011 (Small)6. Највећи део телесне топлоте губимо преко главе.

Ову идеју је условило неколико разлога (као што је мањак сала у глави у поређењу са другим деловима тела). Међутим, истина је да ћете изгубити пропорционално исто топлоте преко главе, као што ћете и преко других делова тела… уз једнаке услове. Ипак, уколико нисте љубитељ тога да трчите наги кроз снег током зиме, сви делови вашег тела нису под једнаким условима. Уобичајено је да је ваша глава најизложенији део тела, што је једноставан (и очигледан) разлог зашто је најхладнија.

Кад смо код зимских тема, океанограф Алан (Alan Condron) са Универзитета у Масачусетсу проучавао је ледено доба пре 21.000 година, те утврдио да је ледени покривач допирао до Јужне Каролине и чак северне Флориде.

Phys.org: Icebergs once drifted to Florida, new climate model suggests (12.10.2014)

7. Наша крв је плава.

_749828791725791_5395901640104494881_nБило би лепо размишљати себи овако аристократски, а и није баш да наше вене нису плаве кад их овако погледамо. То даје кредибилитет миту да је деоксигенисана крв плава, али чим изађе из тела изложена је кисеонику и поцрвени. То није тачно, јер људска крв садржи хемоглобин у сваком тренутку, чак и када не садржи кисеоник. Хемоглобин је протеин коме црвену боју даје хем, тако да је крв у нашем телу заправо тамно црвена. Вене, пак, изгледају плаво због рефлексије светлости, али о томе физичари ће знати више. 🙂

Сад кад смо научили да нам је крв (ипак) црвена, хајде да научимо и како да читамо налазе крви.

У здравом телу: Како читати налазе крвне слике (8.11.2013)

8. Кинески зид се види из свемира.

_10152342470394221_2659491358736909430_nПрецизиније, Кинески зид је, у ствари, једини објекат који је направио човек, а који може да се види из свемира. У овом случају, то је двоструко погрешно и  зависи од тога шта подразумевате под свемиром. У ниској орбити, зид се једва види, али такође и тона других ствари које смо направили. Из орбите где је Месец, имаћете проблема да разлучите читаве континенте, а камоли зид.

Ми смо поглед у свемир усмерили ка Венери.

Phys.org: Study helps unravel mysteries of the venusian atmosphere (11.9.2014)

9. Камелеони мењају боје како би се уклопили у околину.

_mgvxyoor2e1qe1283o7_r1_250Постоји више разлога зашто камелеон мења боју и то зависи од врсте. Њихово расположење и њихове намере играју велику улогу. Ако је камелеон срећан и удвара се женки, он ће променити боју. Ако је љут и спреман за борбу, он ће опет променити боју. Спољни фактори као што су температура, такође играју значајну улогу.

Боја која је инспирисала научнике је златна и то не на камелеону, већ очима ноћног лептира. Позлата коју су направили има улогу да смањује одсјај свуда где не би требало да га буде; на соларним панелима, електронским екранима и на војном наоружању.

Phys.org: Inspired by moth eyeballs, chemists develop gold coating that dims glare (4.4.2014)

10. Плутон је планета.

_723271871087888_1450842499701178357_nПре неколико година Плутон је изгубио статус планете, јер је сувише мали. Са све моћнијим телескопима пронашли смо још небеских тела његове величине, па би и она требало да буду планете (ако бисмо прихватили да Плутон то јесте).

Па ипак, ми знамо да се научници око овог потоњег у последње време двоуме и сва је прилика да ће Плутон променити статус још најмање једанпут. Ништа необично, научна сазнања се све време мењају. Рецимо, новија истраживања еволуције вируса грипа мењају досадашња сазнања о томе.

Phys.org: Study on evolution of flu viruses may change textbooks, history books (16.2.2014)

Надамо се да сте нека сазнања и ви променили након данашњег чланка. 🙂

Advertisements

Коментари на: "Десет научних уверења за која не бисте добили десет на факултету" (7)

  1. Veoma interesantno!

  2. Divno, nisam znala dosta toga! Bas je zanimljivo! 😀

  3. Anegdota sa jednog foruma, otprilike godinu dana pošto je Pluton izgubio status planete:
    – Ne znam kako sam tek sad čula da Pluton više nije planeta. Pa šta je sad Pluton?
    -Kako ne znaš? Pa Pluton je kuče 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: