Сајт за наставнике биологије


618a076585d77d8fbdbe7b813181766a_L (Small)Ноам Чомски је један од најутицајнијих мислилаца у свету. Он је упозорио на десет стратегија како медији манипулишу нама. Ми смо их приредили за вас, те дали и неке пропратне (углавном биолошке, јер биологија је свуда 🙂 ) линкове за вас. Па да почнемо. 🙂

1. Пажњу јавности преусмеравати са важних проблема на неважне. Презапослити јавност поплавом небитних информација, да људи не би размишљали и стекли основна сазнања у разумевању света.

У науци нам се некада чини да је пажња усмерена на небитне или макар, мање битне ствари. pumpkinmitosis (Small)Рецимо, секвенционирање генома гибона. Научници су успели да сазнају зашто се код ових мајушних мајмуна у ћелијама дешава брза стопа хромозомских реаранжмана и када то овако напишемо, нама, обичним смртницима, то не значи много. Но ако знамо да ови реаранжмани имају не малу улогу у настанку људских болести, рака пре свега, напори научника у овом случају постају веома смислени.

Рhys.org: Gibbon genome sequence deepens understanding of primates rapid chromosomal rearrangements (10.9.2014)

_o8xt65nqdkozuicdhirm2. Треба створити проблем, да би део јавности реаговао на њега. На пример: изазвати и преносити насиље са намером, да јавност лакше прихвати ограничавање слободе, економску кризу, или да би се оправдало рушење социјалне државе.

Животиње научницима задају велике проблеме; није ретко да је нека њихова особина или понашање напросто необјашњиво. Ипак, повремено и успемо да откријемо зашто раде то што раде. 🙂

Животиње.рс: Откривамо: Зашто пси лижу ране? (8.11.2014)

3. Да би јавност пристала на неку неприхватљиву меру, уводити је постепено, „на кашичицу“, месецима и годинама. Промене, које би могле да изазову отпор, ако би биле изведене нагло и у кратком временском року, биће спроведене политиком малих корака. dancing_babyСвет се тако временом мења, а да то не буди свест о променама.

Ми смо вам приредили галерију где можете да видите промене у развоју фетуса, а снимљено невероватном техником.

Блиц – Жена: Погледајте како настаје живот (5.11.2014)

4. Још један начин за припремање јавности на непопуларне промене је, да их се најављује много раније, унапред. Људи тако не осете одједном сву тежину промена, јер се претходно привикавају на саму идеју о промени. Сем тога и „заједничка нада у бољу будућност“ олакшава њихов прихват.

bgДа ли ће нам будућност бити боља, заиста не знамо да вам кажемо, али уколико је тачна изрека да се историја понавља, можемо да закључимо да је будућност извесна. Следећи чланак одговара на питање да ли ова изрека важи и за еволуцију живог света, односно да ли се и она понавља?

Рhys.org: How repeatable is evolutionary history? (23.6.2014)

5. Када се одраслима обраћамо као кад се говори деци, постижемо два корисна учинка: јавност потискује своју критичку свест и порука има снажније дејство на људе. _681777755247206_105875422638851509_nТај сугестивни механизам у великој мери се користи и приликом рекламирања.

Значи, добра тактика је разговарати са одраслима као са децом. А како треба причати са децом?

Зелена учионица: Како треба разговарати са ученицима (14.2.2014)

6. Злоупотреба емоција је класична техника, која се користи у изазивању кратког споја, приликом разумног просуђивања. Критичку свест замењују емотивни импулси (бес, страх, итд.) Употреба емотивног регистра омогућава приступ несвесном, па је касније могуће на том нивоу спровести идеје, жеље, бриге, бојазни или принуду, или пак изазвати одређена понашања.

tumblr_inline_n9jxigIbmu1qd2w8lУвек смо и знали да су негативна осећања лоша, па их зато тако и називамо. Испоставља се да су при томе и оруђе за манипулацију. Британски научни часопис је издао посебно издање које се бави управо супротним – смехом, те је један чланак посвећен томе да ли и смех, кога везујемо за добре емоције, може изазвати лоше ствари. И заиста може; последице су дислоцирана вилица, инконтиненција, главобоља, срчана руптура (напрснућа), па чак и смрт. Значи, нема шале.

Popular science: Scientists With Sense Of Humor Explore Dangers Of Laughter (13.12.2013)

7. Сиромашнијим слојевима треба онемогућити приступ механизмима разумевања манипулације њиховим пристанком. Квалитет образовања нижих друштвених слојева треба да буде што слабији или испод просека, да би понор између образовања виших и нижих слојева остао непремостив._10152434782297688_2924830651241669213_n

Што се сиромаштва тиче, ми имамо поприлично искуства. Међутим, не можемо да се меримо са члановима Доробо племена у јужној Кенији, који да би преживели морају да краду плен од лавова (има и филм, скроз је занимљиво).

Science dump: Men stealing meat from lions. (16.8.2014)

8. Јавност треба подстицати у прихватању просечности. Потребно је убедити људе да је (ин, у моди), пожељно бити глуп, вулгаран и неук. Истовремено треба изазивати отпор према култури и науци.

Ми ћемо да дамо свој мали допринос борби против свега наведеног. Упућујемо вас на блог и презентацију која не само да промовише науку, већ и природу.

Блог – Наукица: Покретач идеја (6.10.2013)

9. Треба убедити сваког појединца да је само и искључиво он одговоран за сопствену несрећу, услед оскудног знања, ограничених способности, или недовољног труда. Тако несигуран и потцењен појединац, оптерећен осећајем кривице, одустаће од тражења правих узрока свог положаја и побуне против економског система._796000793790588_9089887907318902186_n

Што се тиче угрожене животне средине, ово је истина – одговорност је на свима нама. Свако од нас може да учини нешто да се ситуација поправи, а хемичари могу још више; да сачине технологију за производњу водоника – горива чије сагоревање не прави штету.

Рhys.org: Chemists develop technology to produce clean-burning hydrogen fuel (14.7.2014)

10. Брз развој науке у последњих 50 година ствара растућу провалију између знања јавности и оних који га поседују и користе, владајуће елите. „Систем“, заслугом биологије, неуробиологије и практичне психологије, има приступ напредном знању о човеку и на физичком и на психичком плану.

_698342056915450_2840441890395084840_nТачно сте могли да претпоставите да ћемо ми биолози бити криви за све. 🙂 Но, чињеница јесте да се сазнања о људском телу и наравно мозгу, све више увећавају. Рецимо, до сада се веровало да године мозгу не доносе ништа добро, чак напротив. Осетан је губитак когнитивних способности, пре свега меморије и пажње. И физички мозак губи – неке структуре атрофирају, а и уочљив је губитак запремине. Међутим, неуронаучници доказују да са старењем мозак постаје више пластичан, односно успева му да поједине своје зоне реорганизује и прилагоди за више (нових) послова.

Мedical еxpress: Aging brains aren’t necessarily declining brains (3.11.2014)

Па, мало и утехе након свега овога. 🙂

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: