Сајт за наставнике биологије


tumblr_mhqyqc6xT81r4f9t3o1_500 (Small)Штрак је, нажалост, постао свакодневна вест.

Вечерње новости: Шире се штрајкови по Србији (25.11.2014)

Добро је да се преговори такође свакодневно одвијају и неке наде да ће се до решења ипак доћи, има:

РТВ: Почели преговори о колективном уговору за просветаре (25.11.2014)

А има наде и да ћемо једном ући у 21. век. Најава тога десила се у  Параћину, у ОШ „Стеван Јаковљевић“, где је отворена дигитална учионица:e0ca589f-4fc5-4cc2-ba7c-333e88e3d485 (Small)

Телеграф: Основна школа у Параћину добила учионицу будућности (25.11.2014)

Уколико желите да и ви учествујете у нечем дигиталном и то према најавама, да будете део највећег едукативног догађаја у историји светског образовања, придружите се пројекту „Час кода“. Овај час је једносатни увод у компјутерске науке, дизајниран тако да демистификује код и покаже да свако (па и наставници биологије, којима то струка није, са све својим ђацима) може да научи основе. За почетак задатак нам је да се пријавимо, погледамо материјале за обуку и будемо у току са новим објавама на сајту:

Hour of code.com (од 8. до 14.12.2014)

Дошло време и да наставници биологије уче програмирање и то је сасвим у реду, али се некако намеће питање:

Блог – уСавршени Нушић: Како да будемо сигурни да ћемо технологијом унапредити наставни процес? (30.8.2014)

_lcl1koGhyP1qza0fjo1_500 (Small)Можда наставни и не, али научни свакако. Уосталом, следећи блог вам представља специјализоване веб-алатке за писање стручних радова:

Блог – Облак знања за учитеље: Најбољи алати за академско истраживање и писање радова (11.8.2014)

Када смо већ код научних радова, осим што су често занимљиви (уосталом, Био-блог вас је у то уверио небројено пута), умеју да буду и скандалозни. Наиме, у стручном часопису „Међународни журнал биологије понашања“ (International Journal of Behavioral Biology) поткрала се грешка, која је изазвала велику пажњу јавности. Наиме, уредници стручног чланка заборавили су да уклоне из финалног текста једну примедбу која је гласила: „Да ли да цитирамо је**ни Габоркин рад овде?“ Доктор наука, Кетлин Габор (Caitlin Gabor) коју су у тексту поменули, логично, осетила се увређеном и затражила извињење. Тим пре што је један њен рад био цитиран импресивних 115 пута, што Кетлин чини не малим именом у свету биологије понашања. blacktip-grouper-starbuck-island-skerry_85287_990x742 (Small)Разлога за извињење има и уредништво часописа, јер је ова грешка промакла не само уреднику, већ и рецензентима. Да ствар буде занимљивија, рад је објављен у јулу, али је грешка откривена тек пре пар недеља. Ипак, да све није тако црно, сведочи и велико интересовање јавности и многи су сада дознали много о улози пигментације у сексуалним активностима јужних мексичких риба. 🙂 Уредници нису мишљења да је сваки публицитет уједно и добар и рад се није појавио у поновљеном издању.

IFL Science: Scientists Make Hilarious Proofreading Error (13.11.2014)

Да би напредовали, научници морају да објављују радове. tumblr_nf48qfMNdD1txygfho1_500 (Small)Са ретким изузецима, као што су они који раде за тајне војне пројекте, научници јако добро познају принцип  „публикуј или нестани“. Јасно је да су часописи попут „Природе“ (Science) и „Науке“ (Nature) сан сваког научника, али је изазов објавити и у знатно мање престижним часописима. Ово је створило плодно тле за тзв. предаторске часописе који ће објавити било шта (сећате се и наш „Архив биолошких наука“ је једно време био на листи таквих часописа), наравно за надокнаду, а бескрупулозни, очајни или врло наивни научници ће им заиста и слати радове, надајући се да нико неће доводити у питање квалитет наведених часописа у њиховој биографији. Но, има и оних научника којима је досадило да им предаторски часописи шаљу понуде, а то је био случај и са Аустралијанцем Питером (Peter Vamplew). Зато је уредништву једног таквог часописа послао „рад“ који је само по изгледу био научни, али је заправо садржавао 863 пута исписану исту реченицу: „Искључите ме из ваше је**не мејлинг листе“ (Get me off your fucking mailing list). 1780692_559197154208491_1160396603339379242_n (Small)То је био „рад“ његових двојице колега који је он позајмио како би показао свој јасан став према „непристојној“ понуди. У рад је био уложен велики труд, јер су и слике и графици садржавали исту реченицу. 🙂 И док се Питер надао да је решио проблем и да више неће добијати мејлове, што је врло упечатљиво и затражио, уредништво му је послало одговор да је његов рад одличан и да ће га објавити по повољној цени од 150 долара! 😀

IFL Science: Journal Accepts Paper Reading “Get Me Off Your Fucking Mailing List” (23.11.2014)

Смешне, али лоше ствари се дешавају у науци, што опет не значи да је не треба промовисати. Представљамо вам галерију која приказује веома оригиналне начине промоције научних сазнања:

IFL Science: Amazing Ads That Promote Science (17.11.2014)

139 (Small)Следи и галерија дивних створења:

Viral nova: These 34 Totally Awkward Animals Weren’t Ready For The Camera. It’s Awesome. (11.8.2014)

Некима су та дивна створења толико дивна, да их желе имати увек при себи и то у привеску! Наша колегиница, Ивана Дамњановић пише:

У Кини се продају привесци за кључеве са живим рибицама, корњачама, гуштерима; овакве амајлије постале су бизаран тренд који има све више присталица. Ови привесци направљени су од танке пластике испуњене водом, у којој се може наћи рибица или корњача. Произвођач тврди да у тим условима животиња може да преживи два месеца, али у већини случајева она угине после свега неколико дана.

ubociУ води се наводно налазе хранљиве материје, тако да љубимца није потребно хранити. Међутим, активисти из удружења за заштиту животиња сматрају да је у питању чист случај злостављања.
Иако су страни медији причу о бизарним амајлијама објавили још пре шест година, њихова продаја у Кини и даље није забрањена. Можете их наћи на скоро свакој станици метроа или железнице, будући да у Кини постоји само закон о заштити дивљих животиња, али не и домаћих.

И док неки купују поменуте привеске јер верују да ће им донети срећу, има и оних који то раде са циљем да ослободе недужне животиње из пластичног затвора.

Носорога свакако не можемо ставити у привезак, али се он свеједно немилосрдно лови. О томе:

Blog – Youth 4 African wildlife: Facts on Rhino Poaching (2014)

Цео блог је посвећен очувању носорога и другог афричког животињског света и вреди га прелистати. А ако желите више да сазнате о носорогу, прецизније суматранској врсти, погледајте видео на следећем линку:ukrasniinsekta (Small)

The rain forest site: I Knew Nothing Of The Sumatran Rhino Until I Saw This! Majestic And Adorable, They Will Amaze You. (септембар 2014)

А на следећем линку, видећете и видео који описује „тајни свет вилиних коњица“.

National geographic: The Secret World of Dragonflies

Имамо још један видео који приказује веома разиграну и при томе неуморну ласицу.

Да не претерујемо са видео материјалима о животињама, да ипак не би било превише. А о томе чега у просвети има превише, за крај, Вигор Мајић:

b92: Вигор Мајић: У просвети превише неспособних (24.11.2014)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: