Сајт за наставнике биологије


Ornament Ladybug TrailИако је распуст, Математичка гимназија не стаје. Заправо стаје, али са пуним радом. Да не бисмо даље били конфузни (стаје, не стаје), најбоље је да вас упутимо на линк:

Форум београдских гимназија: Штрајк понижених професора (2.1.2015)

Што се тиче колега из Математичке, време је за штрајк, а што се тиче уредништва Биолошког блога, време је за честитке. Ми вам желимо много здравља, љубави и лепог рада без стреса (желимо вам и пуно пара, али се бојимо да не помислите да смо иронични 🙂 ). Новогодишњу честитку коју смо одабрали рећи ће вам еминентна народна певачица Весна Зимјанац. Зашто баш она, почујте. 🙂

Естрадна уметница ни сама није свесна колико заиста „страшно звучи“, а не „лепо уназад“ година коју нам је пожелела, а због тадашњих дешавања на нашим просторима. 🙂 Наш пријатељски сајт „Зелена учионица“ преноси „честитку“ пристиглу из Министарства просвете, а која ипак говори о садашњем времену:

Зелена учионица: Новогодишња честитка министра просвете (1.1.2015)

Ред је да се узврати. 🙂

Блог – Клотфркет: Министарство, срећна ти Нова! (30.12.2014)

1459345_946440735383744_1059786535978142273_nУниверзитет у Аргентини препознао је своју улогу у образовању деце, односно развијању научног погледа на свет. Тако је развијен Центар за развој научног размишљања код деце и адолесцената (The Centre for Development of Scientific Thinking in Children and Adolescents), који има подршку Министарства образовања и који организује радионице и друге активности, као што су конференције, предавања, интерактивни софтвери, научне олимпијаде и пракса у лабораторијама, а све то уз учешће наставника, научника и истраживача из природних и друштвених наука и из области технологије. Зашто вам све ово пишемо? Зато што је научна олимпијада одржана у 2014. и постоје тестови на сајту:

Uncuyo.edu.ar: Welcome to IJSO 2014

_ng0na59fyq1s7e2qlo1_1280Ето какви смо; после честитке одмах смо вам поделили (радне) задатке. 😀 Један занимљив задатак је и:

Блог – Тиометар: Форматирање текста MS Word – вежба (25.12.2014)

Овај задатак би могао да буде и лекција из биологије, са све сликама, тако да би онда ученици, хтели, не хтели, нешто морали да прочитају и из наше лепе науке. 🙂 Следећи чланак из наше лепе науке се не чита, већ гледа, а објашњава одакле потичу тачкице и линијице које повремено видимо „испред“ очију.

TED.Ed: What are those floaty things in your eye? – Michael Mauser (1.12.2014)

_muzxjyUvWb1sgkgkqo1_500

Са чула вида прелазимо на чуло мириса. Оно уме да израсте и тамо где му место није. То доказује случај осамнаестогодишње девојке из Ајове, која је повредила кичмену мождину толико да су јој ноге биле парализоване. Лекари су се досетили да јој у повређено место пресаде матичне ћелије из носа. Након осам година почела је да осећа болове у том делу леђа и анализе које су уследиле показале су да се ту развило ткиво које су иначе налази у носу и које је било испуњено материјалом налик на слуз. Новонастало ткиво је, додуше, садржавало и помало нервних наставака, али се они нису повезали са кичменом мождином девојке. 01647731-bigthumbnail (Small)Ово ткиво није било канцерогено, али свеједно, цео случај показује како третман матичним ћелијама мора стално да се контролише, чак и годинама након што је завршен.

IFL Science: An Experimental Stem Cell Treatment Lead To A Woman Accidentally Growing A Nose On Her Spine (19.7.2014)

Млада житељка Единбурга, Данијела (Daniela Liverani), има нос баш тамо где и треба да буде, али је, свеједно, имала великих проблема са њим. Наиме, када се вратила са пропутовања из југоисточне Азије, недељама је имала крварења из носа, али их је приписала последицама несреће када је пала са мотора. Чак и када је осећала да јој се нешто мрда горе-доле кроз ноздрву, веровала је да се ради о крвном угрушку. Не можемо јој замерити, јер ко би помислио да му се у носу налази пијавица дуга осам центиметара?! Лекари су јој извадили овог чланковитог црва и Данијела је тај захват описала као агонију, у шта уопште не сумњамо. Martiodrilus crassusИзгледа да је ова девојка добила овог „подстанара“ или када је негде у Вијетнаму пливала у неком тамошњем језеру или реци, или док је тамо пила воду.

IFL Science: Three-Inch Leech Lived Up Backpacker’s Nose For A Month (13.10.2014)

И куца у следећем чланку такође је имала проблем са црвима. (Осетљиве особе не би требало да гледају ову фото-причу.)

Животиње.рс: Ово још нисте видели: Глава му је била пуна црва, а онда… (30.12.2014)

Паразитски црви праве проблеме и нама и животињама, али нас у овом тренутку више брину вируси и то ебола пре свих. Од ове болести у протеклој 2014. оболело је 20.000 људи и 8.000 је умрло. Како је све почело, односно где? Научници верују да је извор било једно шупље дрво крај једног села у Гвинеји, где је обитавала инсектоједна врста слепих мишева. Нажалост, дрво је неко спалио, па ће бити тешко доказати ову хипотезу. Слепи мишеви су део јеловника локалног становништва, а вирус еболе може да се пренесе са животиња на људе, уколико се обезбеди блиски контакт телесених течности. _mmiw8xR6wR1s68tpso1_500Генетички материјал вируса пронађен је у телу неких слепих мишева који се хране воћем, тако да постоји оправдана сумња да ови летећи сисари јесу природни резервоари овог опасног обољења.

IFL Science: Scientists Believe They Have Identified The Source Of The Ebola Epidemic (30.12.2014)

И док се испоставља за слепе мишеве да су опасни, за кљунастог јежа (мравињег јежа или јежа мравоједа, како га још зову), испоставило се да то уопште није. Овај необични кљунар има велике бодље по леђима, али му оне изгледа не служе за борбу против других припадника исте врсте, рецимо око женке. Те бодље нису отровне, како се веровало, већ у њиховој основи су мирисне жлезде које луче воштану супстанцу, а која им служи да обележавају територију, што, додуше, може бити да би одбили конкуренцију, али исто тако и да привуку женке. Ово се знатно разликује од жлезда код кљунара које су доказано отровне и служе за међусобне окршаје мужјака. _637354333052937_279811030058461150_nКада су истраживачи упоредили гене који иницирају рад ових жлезда код обе врсте, које су, као што знамо, међусобно сродне, уопште нису пронашли значајну сличност између 50 главних гена за ову намену, напротив. Они производе поптуно другачији секрет. Откривени су гени код кљунастог јежа који иницирају стварање отровних супстанци, али имају изузетно ниску експресивност. То указује да су пре неколико милиона година кљунасти јежеви били отровни ратници попут кљунара. Данас су љубавници. 🙂tumblr_n42m6zOypA1rh71tmo2_250

The age national: Researchers discover echidna spurs not venomous (16.11.2013)

Кад смо код љубави… 🙂

Science dump: The science of orgasms (7.9.2012)

_mevjpknxx91rs8w78o1_500 (Small)А за оне који имају довољно љубави и за животиње, а при томе не могу да мирују чак ни за новогодишњи празник, ево једног позива.

Друштво пријатеља животиња из Панчева – Фејсбук догађај: Радионица за прављење привремених кућица за напуштене животиње (за 3.1.2015)

Са завршетком претходне године, беле роде званично више нису напуштене.

Завод за заштиту природе Србије: Акција измештања гнезда беле роде и „колоније“ шпанских врабаца на траси Коридора 10 (31.12.2014)

А ни ми вас нећемо напустити. 🙂

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: