Сајт за наставнике биологије


1e20ff60a7e867792d825b7ac599a49cЗа почетак, мало хумора (на сву ову нашу муку).

Зелена учионица: Како учитељи да раде у том окружењу? (2.1.2015)

У каквом год окружењу радили, никад сви наставници неће радити исто. Неки ће увек напросто бити бољи, занимљивији, креативнији и што би млади рекли „кул“. Следећа галерија приказује 23 таква наставника, махом кроз њихове радове:

Viral nova: I Wish I Had These Teachers When I Was Young. They’re Too Cool For School. (29.8.2014)

Наравно, има и оних других, који не само да нису кул, већ су и лоши наставници. Пошто је све у Србији наопачке, ми ћемо вас научити како да будете као ови потоњи. Приказаћемо вам 12 једноставних начина како да затрете дечју радозналост као да је никад није ни било. 🙂

Te@avh thought: How To Kill Learner Curiosity In 12 Easy Steps (26.11.2014)

_nfylv9G2Nh1qaityko1_1280 (Small)

1. Плаћени сте да будете наставник и то и будите: ви диктирате оно што ће се учити и нема врдања од прецизно утврђеног плана. Дакле, шта има деца да постављају нека своја питања, кад ви имате већ унапред припремљена која прате план и програм. Невоља је само што је ово 21. век и сви одговори могу да се нађу на интернету. О овоме је размишљао колега Бен Џонсон (Ben Johnson) и запитао се каква је улога наставника данас, када деца могу за веома кратко време да дођу до „инстант знања“ како га је назвао, просто користећи један од претраживача. Следи Бенова прича.

Edutopia: Creating Learning Environments (30.7.2014)

Medical research2. Изражавање сопственог мишљења и могућност избора звуче одлично у теорији, али ко зна шта је добро за ученика више него његов наставник? Одлучујте ви за њих, а они ће вам бити захвални кад одрасту и кад схвате да су писмени. Генетичари откривају све више гена задужених за ово или оно, тако да с правом може да се постави питање; имамо ли ми уопште могућност избора или су нам гени већ све одредили? Рецимо, научници су открили гене које повезују са насилним злочинима које њихови носиоци чине.

IFL Science: Scientists Identify Genes Associated With Violent Crime (28.10.2014)

_921895557838882_1872362160769320867_n3. Добро је добро, а лоше је лоше и ако ђаци погреше, неће имати никакве користи ако их тада тешите. Уосталом, овакво „бинарно“ размишљање одвело нас је на Марс. Једног дана стићи ћемо и до центра галаксије. А тамо, кажу, мирише на рум, те се осећа укус малина.

Science dump: Why do they say the centre of the galaxy tastes like Raspberries and smells of rum? (25.9.2014)

4. Фокусирајте се на одговоре, не на питања. Дакле, никако немојте прибегавати пројектном учењу, које захтева да ђак проналази одговоре на сопствена питања, јер ће унапред припремљена питања добијати на завршном тесту, али и касније на вишим нивоима школовања. Осим овога, пројектно учење прате још неке недоумице; да ли су сви чланови тима једнако ангажовани на пројекту, да ли се ангажују и они који не би требало (родитељи), да ли овакво учење уопште има ефекта итд. На сва ова мање-више оправдана питања одговара Сузи, знана као Шефица (Suzie Boss). 🙂

Edutopia: Time to Debunk Those PBL Myths (17.10.2014)

5. Технологију употребљавајте само онда када не прелази линију; не укључује кршење правила која сте поставили и не поставља задатак као изазов. Сад кад сте научили када треба користити технологију, да научите и како да користите популарни Прези:

6. Сарадња чини чуда и зато је треба форсирати увек, чак и када изгледа да се њоме циљ учења не може постићи и када је потребна индивидуалност. Уосталом, кад могу пчеле све време да живе у групи, што не бисмо и ми? Следеће инфографике приказују занимљивости из живота ових инсеката._n7lm2gThBD1s4fh6zo3_1280 (Small)

Science dump: Amazing facts about honey bees (26.10.2014)

7. Заборавите креативност. Реални живот можда је испуњен бојама, звуцима и покретима, али у учионици то је неред, који одвлачи пажњу и тешко га је контролисати. Да ли је модерно образовање већ одрадило овај „посао“ уместо нас, тј. да ли је уништило дечју креативност, питање је којим се бави следећи блог:

Блог – Облак знања за учитеље: Креативност у учионици (14.10.2014)

8. Радите у учионици само оно што су методичари показали да функционише. Све што није доказано, колико год се чинило као добра идеја, одбаците. И немојте никако сами да мерите ефекте и доказујете, препустите то паметнијима. Школа у Бронксу има добар доказ да ради јако добро, а то је напредак у математици и у читању. Овај напредак и те како има значаја када се зна да две трећине чине хиспано ђаци, а остатак црнци. _648738438575291_9064992241715732621_nПетина њих не прича енглеским језиком код куће, а за чак 14% потребно је нешто слично нашем ИОП-у што значајно превазилази просек области у којој је школа смештена. Школу води Арон (Aaron Gillaspie), бивши рагбиста, који је, пре него што ју је отворио, посетио 150 школа у 22 државе Америке. Арон је очигледно озбиљно схватио школски живот, јер све у његовој школи, почевши од пријема ученика, брижљиво је испланирано и са циљем. Рецимо, огласне табле нису пренатрпане и ученицима се приказују графикони и друге ствари само онда када је потребно, како им не би одвлачили пажњу. Учионице су иначе опремљене на занимљив начин; Арон и наставници моле колеџе да им буду донатори у опреми и уколико је донација пристојна, учионица ће носити назив тог колеџа. Шта је Арон све још смислио и како његова школа ради, прочитајте:

New York post: How a Bronx charter school is revolutionizing education (21.9.2014)

_952333314795106_2999197831733019510_n9. Учење у школама се дешава са разлогом. Нека то учење буде формално, стерилно и академски. И не треба да има икакве везе са животом детета, његовим талентима, породичном традицијом и културним наслеђем. Посебно ми, наставници наука, треба да покажемо да предмет који ми предајемо није шала, већ како рекосмо, академска област, наука са великим Н. Зато немојте слушати савете неког тамо Тајлера Девита (Tyler DeWitt) који тражи од нас да свој предмет учинимо забавним.

TED.Ed: Hey science teachers — make it fun (новембар 2012)

10. Негирајте значај игре и иформалног учења. Уколико није мерљиво и не уклапа се у постојеће планове, може пореметити процес учења који је тако брижљиво испланиран за школске услове. Наравно, јасно је да ђаци ван школе стичу и неформално и иформално образовање и за оба највише су одговорни родитељи. Има оних који пропитују своју децу напамет научене лекције из области која им струка није, а има и оних који раде како треба. Ево галерије таквих:

Diply.com: 15 Parents Who Are Doing It Right

11. Радите према стандардима, а не према томе како ђаци траже информације и како их заиста користе и које вештине тада развијају. Иако и физика има своје стандарде, колега физичар је решио да побегне ван зацртаног. 🙂 О чему се заиста ради, погледајте:

Блог – Физика у Бранку: Извучено из „Нацрта“ (23.10.2014)

Учитељи су данас, на Светски дан писмености, некакву стандардизацију затаражили:

Политика: Учитељи траже стандардизацију букварског писма (8.1.2014)

Miss-Nelson_0212. Морате бити ултимативни ауторитет. Ђаци никако не смеју да виде наставника како се нешто пита (па таман та питања била одлична) и како нешто не зна. Једино што морате брзо реаговати када увидите да ваше знање није довољно. 🙂 Иако ово делује архаично и својствено неким старијим колегама које су већ увелико у пензији, сигурно наставника који „болују“ од „бољке свезнања“ има и међу новим наставницима. Које су још бољке од којих пате неки нови наставници?

Блог – Неки нови наставници: Слаба емпатичност и љубав према илузијама – масовна бољка наше наставничке популације (10.11.2014)

И то је било тих 12 начина да убијете радозналост својих ђака. А ако сте и родитељ, ево и начина како да то учините код сопствене деце. 🙂

Рlayful learning.net: How to Kill Your Child’s Creativity  (јун 2014)

simpsons-math

Advertisements

Коментари на: "Како да убијете дечју радозналост у 12 једноставних корака" (3)

  1. Mnogo mi se dopada današnje izdanje. Ruku na srce, nedostaje link za neki blog naših učitelja ili nastavnika gde se vidi da ima i onih koji itekako podstiču kreativnost dece. Ja sam se, pak, prepoznala u onoj galeriji ‘cool’ nastavnika – šifra sl. 6. 😀
    Sve u svemu, jedno od meni dražih izdanja. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: