Биологија на учитељски начин

Методије: Данас нам је у госте дошла учитељица Данијела Стефановић из ОШ „Вук Караџић“ из Житковца. Данијела има веома креативан сајт који посећују ђаци, али и наставници и што је најважније, воли бубамаре. 🙂 Данијела, добро дошла.

Данијела: Хвала, Дејане, боље те нашла. 🙂

Методије: Хајде да почнемо са нашом омиљеном темом – бубамарама. 🙂 Да ли си знала да постоје арлекино бубамаре?

Данијела: Бубамаре обожавам, али ти си тај који све о њима зна. Да чујемо.  🙂

Методије: Арлекино бубамаре су поприлично велике бубе, веће од ових наших врста. Веома се разликују међу собом, односно разних су боја и имају различитих број тачака. Неке их немају уопште, а неке имају чак 22! Невоља је што пристижу из Азије и потискују наше врсте. За разлику од домаћих, воле и урбана станишта. Британци се жале на њих.

Рhys.org: City life key to harlequin ladybird invasion (12.10.2014)

Видиш ти те Британце, жале се на бубамаре. Када бисмо ми почели да се жалимо… Ихиии… 🙂

Данијела: На бубамаре свакако нећемо, зар не?  🙂

Методије: Нећемо уопште. 🙂 Договорили смо се да направимо један опуштенији разговор. А где ћеш опуштеније од музике и то још из природе. Послушај видео на следећем линку:

Science dump: Music from nature (4.6.2012)

Данијела:  😀 Феноменално! Природа је веома музикална, али је потребно то и креативно дочарати, баш као на овом снимку.

Методије: Да ли уобичаваш да пушташ музику ђацима док раде нешто за време часа?

Данијела: Наравно. Навикли су да раде уз музику. Верујем да музика помаже да буду расположенији и мотивисанији за рад. Углавном док раде музика се чује тихо у позадини. А овакве звуке из природе нисмо практиковали. Пробаћемо. Имаш ли још неки предлог? 🙂

Методије: У ствари имам. 🙂

Facebook – video: Climatologia Geográfica (2.9.2014)

Али пошто је ово ипак Биолошки блог, хтео сам пре свега да причамо о нашој лепој науци. Како си задовољна програмом предмета који проучава природу у млађим разредима?

Данијела: Рекосмо ли да нећемо да се жалимо, Деки? 🙂 Нисам задовољна како је то подељено у нижим разредима. Има превише тога да се проучава, а премало времена. Кад сам ја ишла у основну школу, а и на самом почетку мог учитељевања, постојала су два предмета која су се проучавала од трећег разреда: познавање природе и познавање друштва. Ту је било лакше дати основу за касније надовезивање природних, али и друштвених наука (биологија – морам на прво место да је ставим  🙂 – хемија, физика, историја, географија). Сада је све то, да кажем, стрпано у један једини предмет – природа и друштво. Додуше, ту су и изборни предмети, као што су чувари природе, где постоји већи број радионица у вези са заштитом животне средине, али и даље мислим да је потребно поделити овај један једини предмет и тако квалитетније савладати планирано градиво.

Методије: Ниси први учитељ који има такво мишљење. А што се тиче преопширног градива за прилично ограничен фонд часова, ту те потпуно разумем. 🙂

Данијела: Па да, увек нам се чини да имамо још нешто да кажемо и покажемо кроз примере, а времена је мало.

Методије: Па кад је биологија крцата фасцинантним примерима. Увек има нешто што би могло да обогати садржај и деци буде занимљиво. Рецимо, нећеш ми веровати да су чак и најобичније биљне ваши генијалне. Можда си већ чула да оне излучују супстанцу која је веома привлачна мравима, па их због тога они гаје као пастири овчице. И уз то их још и чисте. Међутим, ове вашкице имају и другу, мрачну страну. Појављују се и у облику који веома подсећа на мравиње ларве и преваре мраве да их однесу у мравињак заједно са правим ларвама. И тада им те ларве – поједу.

IFL Science: Aphids Vampirize Ant Larvae (13.1.2015)

Него, кад дођосмо до моје омиљене теме – јела, која је твоја омиљена посластица?

Данијела: Дефинитивно – руске капе. 😀

Методије: Моја омиљена посластица су пилећа крилца! 😀 Знаш, кажу паметни људи, она се могу јести на прави, али и на погрешан начин. 🙂

Србија данас: Целог живота сте јели пилећа крилца погрешно – ово је прави начин (28.12.2014)

А позната је чињеница да и учење може да се обавља на прави и на погрешан начин. Или макар на бољи и мање бољи. Опет кажу паметни људи:

Ризница златних идеја: Мали трикови чуда чине: савети за боље учење! (18.1.2015)

Данијела: Битно је бити мотивисан за учење и научити.  😉

Методије: Заиста је добра презентација. Већ први слајд ме је потакао на размишљање. „Оно што је нама занимљиво или важно, ученицима није. И обратно.“ Каква су твоја искуства, шта је ђацима занимљиво из познавања природе?

Данијела: Све оно што могу да науче кроз принцип очигледности, да виде, додирну, а посебно кроз разноврсне  огледе. Деци је занимљиво све оно што науче на интересантан начин.

Методије: Ако сам добро схватио, није поента у самом градиву, већ како се оно презентује?

Данијела: Тако је! Ако је дете заинтересовано и уведено на прави начин у суштину онога што треба да научи, неће бити никаквих проблема. Али, наравно, и садржаји треба да буду прилагођени узрасту, као и терминологија која се користи.

Методије: Допада ми се ова слика, односно оно што на њој пише. Монтесори метод је нешто о чему нисмо много писали на Биолошком блогу, али верујем да ће ова слика разјаснити суштину и онима који са овим начином подучавања нису упознати. Мада, пази, свака метода има и својих лоших страна. Рецимо, деца могу да направе неки експеримент који може да уништи свет. 😀 Следећи чланак тврди да такви експерименти постоје:

Science dump: 5 Experiments that could have destroyed the world (1.7.2014)

Твоја колегиница, Нада Шакић, помињала је на свом сајту „Зелена учионица“ и Валдорф школу.

Зелена учионица: Улога учитеља у Валдорф школи (19.12.2014) & Валдорф педагогија.орг: Насловна страна

Мени ова метода, или боље рећи стил подучавања изгледа прилично необично. Хтео сам да те питам како теби изгледа оваква школа као што се у чланку описује?

Данијела: Валдорф педагогија и јесте алтернативни начин васпитања и образовања, који често називају лековита педагогија. У првом тексту који си навео, Валдорф васпитно образовни метод  није приказан разумљиво, нити у најбољем светлу. Свака од метода има своје добре и лоше стране. Не треба претеривати са хваљењем или оцрњивањем. У данашње време када су деца превише изложена комерцијализацији и када амбициозни родитељи не желе да пропусте многе активности којима их само оптерећују, од разних приватних школа језика, преко свакодневног коришћења рачунара и похађања курсева и чега све не… овај стил, како ти кажеш, пружа могућност да се дете развија сопственим темпом и у подстицајној атмосфери. Једна од познатих наших Валдорф педагога, Жана Борисављевић, држала је веома интересантне семинаре и имала сам прилику да будем на некима. Нисам присталица да се примењује апсолутно све оно што се наводи у овом учењу, али постоје делови који су итекако применљиви и корисни у раду. После таквог искуства настале су неке промене и у мом начину предавања.

Методије: Као што је:

Данијелине паметнице: Позитивно да позитивније не може (6.6.2012)

и:

Данијелине паметнице: Учитељи и деца (24.3.2013)

Дакле, ово је пример да семинари заиста могу да донесу неку промену у раду наставника. 🙂 Колико је писање блога/сајта утицало на промену у твом раду? Да ли се уопште исплати ово што нас двоје радимо? 🙂

Данијела: Ни ти ни ја ово не радимо да би нам се исплатило, зар не?  🙂  Мислим да је задовољство које осећам док радим, али и када видим реакцију на то што поделим, примарно. Да не помињем радознале очи које ме сваког јутра дочекају и осмех са којим редовно изађем из учионице… Родитељи су такође задовољни и подржавају све активности које покрећем са децом и у школи.

Методије: И мени је било задовољство да пишем овај чланак са тобом. Лепо је испао, морам рећи. За крај, замолио бих те за савет за наставнике биологије који (по „сили закона“) држе час у четвртом разреду. На шта би требало да обрате пажњу и која активност би била оптимална за такав час?

Данијела: Мислим да уопште није лоша пракса да наставници држе час упознавања у четвртом разреду. Потребно је да обавезно буду насмејани и лепо расположени кад дођу, као прво. 🙂 Затим, треба да се „спусте“ на ниво нас малих, а то значи да разумљивом терминологијом објасне деци градиво, односно наставну јединицу. Занимљиво, јасно, по могућству очигледно им приказати оно што треба да науче. На тај начин четвртаци ће схватити да од петог разреда такође имају некога ко ће им приближити градиво на њима прихватљив начин.

Хвала ти што си ме наговорио да причам на овај начин са тобом, било ми је стварно задовољство. 🙂

Методије: Као што већ рекох, такође. 🙂 Драги читаоци, настављамо са нашом серијом разговора са наставницима различитих профила, а ево данас нам је специјална гошћа била учитељица. Надам се да сте уживали у овом опуштеном, али опет озбиљном ћаскању. 🙂