Сајт за наставнике биологије


Методије: Данашња гошћа нам је Наташа Станић, која ради као наставник физике у ОШ „Свети Сава“ у Београду, али и у Народној опсерваторији на Калемегдану. Ради она још много тога, па је тако промовисала астрономију и на Фестивалу науке неколико година уназад, али и по разним школама, у сарадњи са Географским факултетом Универзитета у Београду и као оснивач Центра за популаризацију науке, образовање и развој научног новинарства „Сфера“. Много школа је имало прилике да упозна њен путујући планетаријум, али и много деце њену енциклопедију „Звездани градови“ која на једноставан начин појашњава звездане релације. Здраво, Наташа. 🙂

Наташа: Здраво, Дејане!

tumblr_ni4ir24kSQ1tuy5mao1_500Методије: Хтео сам одмах да почнемо од једног чланка из твоје струке. Научници из опсерваторија из Холандије и САД, кажу да су открили младу звезду која има прстене до сада невиђене. Има их преко 30 и пречник сваког од њих износи неколико десетина милиона километара! Поређења ради, када би се ова новооткривена звезда поставила на место Сатурна, била би много пута већа од пуног Месеца и видела би се лако голим оком. Из њених прстенова, требало би да се створе планете, зар не?

Phys.org: Gigantic ring system around J1407b much larger, heavier than Saturn’s (26.1.2015)

У радионици са претпрошлогодишњег Фестивала науке, деца су „стварала“ планете. И како год да су их правили, увек би се испоставило да пандан постоји негде на небу, с обзиром колико су те планете разноврсне. Прави један астродиверзитет. 🙂

Наташа: Морам одмах да похвалим кованицу из последње реченице –  АСТРОДИВЕРЗИТЕТ! Заиста, различитим методама до данас је откривено 1888 планета ван Сунчевог система, што свако ко има интернет може да прати на стручном сајту Париске опсерваторије:

Exoplanet.eu: catalog

tumblr_niyhq2s4yd1qmvxavo1_500

У астрономији су изненађења свакодневна појава – на пример – џиновски прстенови око веома младе звезде сличне Сунцу, указују на могућност формирања планета око те звезде. У том систему прстенова очекује се откриће планете типа гасовитог џина, која и сама има прстенове, и то 200 пута веће од Сатурнових!

Методије: С обзиром да планета има толико много, оправдана је претпоставка да нека може да садржи и живот. Ово је тема која лако може да буде инспирација за неки интердисциплинарни час биологије и физике, а верујем да би ђацима била занимљива.

Наташа: Астробиологија је најмлађа научна дисциплина, из брака, погађате, астрономије и биологије. У ствари, све нас, били ми уметници или научници, мучи исто прастаро питање: „Јесмо ли сами у свемиру“. Астробиологија је већ дала значајне одговоре: органски молекули постоје у међузвезданим облацима, новембра 2014. извршено је прво спуштање сонде на неку комету – и узорци такође потврђују да и тамо постоје органски молекули:tumblr_nixwabxbZo1r7xdzxo1_500 (Small)

International Business news: Comet Landing 2014: Rosetta Probe Philae Discovers Organic Molecules: Report (17.11.2014)

A детаље ове невероватне, готово научнофантастичне мисије, прве ове врсте у историји науке и технологије, обавезно погледајте на сајту:

Rosetta: International mission to a comet, in search of our origins

Методије: А и, колико сам видео, комете се озбиљно „сумњиче“ да су донеле воду на Земљу. 🙂

Phys.org: Mystery of where Earth’s water came from deepens: Comet water is different (10.12.2014)

Оно што је у наставној пракси проблем је управо то што је астробиологија млада наука. Не сећам се да сам је имао као предмет на факултету, па тако нисам баш ни поткован знањем, осим оног што прочитам (и проследим на Биолошки блог, наравно 🙂 ) у научно-популарним чланцима.

Наташа: Што се мене тиче, ја бих своје часове физике радо започињала вестима из свемира, попут ових неколико које смо на почетку разговора навели. Често то и радим, али онда не могу да зауствим бујицу питања ученика и наравно, траже још вести и још астрономије, и још астробиологије, одбијајући да репродукују Њутнове законе формулисане у XVII веку.

Методије: Мислиш нешто као ТВ емисија на часу? Рецимо, да наставник физике и биологије направе један интервју, као ти и ја сада, пред малим гледалиштем, а са прилозима на видео-биму?

Наташа: АПСОЛУТНО!

_10203122138194552_8567891127602163620_nМетодије: Ето, дали смо идеју како би наши часови могли да изгледају. А што се тиче проблема наше „неукости“ о неким новим научним постигнућима, па и читавим научним дисциплинама, попут астробиологије, можда би ту могли да помогну семинари? Можда би семинари иначе требало да се више баве новим стварима у науци (па и у дидактици), а не да буду обнављање оног што смо пре ко зна колико година учили на факултету, а што је чест случај (баш као што ђаци уче физичке законе из XVII века). О семинарима, наша колегиница Мирсада Топаловић каже:

Блог – Хоризонти културе и образовања: Судбина стручног усавршавања наставника (28.1.2015)

Какво је твоје мишљење о постојећем стручном усавршавању наставника?

Наташа: Прво – те семинаре нико не плаћа, друго – за семинаре је потребно издвојити много времена, треће – стечене бодове нико не уважава (нема повећања плате). Дакле, ни Завод за унапређење образовања и васпитања, ни Министарство просвете, науке и технолошког развоја ни на који начин не стимулишу наставнике на стручно усавршавање. При томе строге административне прописе и наредбодавне препоруке надлежних не убрајам у мотивационе факторе. 1509754_10152536350638951_7618434419746308174_nБила сам аутор акредитованог семинара „Галилејеви учитељи“ (2011-2014) и многи наставници и учитељи били су презадовољни разноврсношћу тема – од астробиологије, вансоларних планета, до руковања телескопом, ширења свемира и најновијих открића у астрофизици. Али сви наводе проблем да од преобимног наставног програма они не виде како та нова и интересантна знања за децу, а и за саме наставнике, могу да примене у настави.

Методије: Да, то је свакако још један проблем – школски програми.

Наташа: Била сам фасцинирана обавезом коју смо имали пред крај школске године –  да са сајта Министарства скинемо школске програме (са образовним стандардима, наставним јединицама, наравно), да их „прерадимо“, проследимо надлежнима у школи како би они то проследили Министарству као доказ да ми радимо по прописаним програмима!!! Врло корисно утрошено време.

Методије: Питање је чије време, пошто је инспекцијски надзор свакако уштедео своје. 🙂 Него кад смо код времена, твоји физичари кажу да је могуће путовати кроз време користећи светлосне честице. 🙂

Science dump: Time traveling using light particles (12.10.2014)

tumblr_mc16qlHIkC1qlixqho1_500 (Small)Наташа: Врло је могуће да се природа, на неким скалама растојања, и у неким специфичним условима, понаша другачије него што постојеће теорије Опште релативности или Квантне физике предвиђају. Мој посао је, да се непрекидно чудим новим открићима, па ме ништа више и не чуди. А путовање кроз време искористила сам као инспирацију за једну причу – СУНЧАНИ ЧАСОВНИЦИ, која говори о Светом Сави и манастиру Студеница.

Методије: Каква је то прича?

Наташа: У њој се појављује озбиљна хипотеза из области историје астрономије – а то је да је први јужнословенски сунчани часовник на источном порталу Богородичине цркве уклесао лично Свети Сава. Хипотеза је заснована на анализи историјских чињеница о путовањима Светог Саве, а у манастиру Хрусија на Светој Гори, управо је постојао сличан сунчани часовник уклесан у камену, који је Свети Сава могао видети и пренети то знање у своју земљу, свом народу. Увод у причу објављен је на званичном сајту манастира:

Манастир Студеница: Сунчани часовник манастира Студеница (30.12.2014) & Зборник радова конференције „Развој астрономије код Срба VIII”, Београд: Путовање кроз време – Прича о сунчаном часовнику манастира Студенице (18-22. април 2014)

_1048262801870831_5561523107951926995_nМетодије: Заиста занимљиво. Него, морам још једну вест да прикажем, која наизглед није у вези са претходном причом, па да те питам нешто. 🙂 Британци имају проблема са наставним кадром и кажу да је у последњих десет година наставу напустило више наставника него икад до тад.

Tesconnect: Number of teachers quitting the classroom reaches 10-year high (30.1.2015)

Када би могла да путујеш у прошлост на начин описан у чланку пре овога, да ли би опет одабрала наставнички позив или би се ипак одлучила за нешто друго?

Наташа: Шокирана сам вешћу коју си цитирао, а и нисам. И ја бих изабрала нешто друго, треће, или четврто, али то – никако! То је контрадикција која ме мучи откако радим као наставник физике – како је могуће да још увек уживам у овом послу, када ми он не доноси ни минимум пристојне егзистенције, да не помињем смањење плата, одузете проценте… Сваки пут када пљуснем новац за поправку аутомобила, водоинсталација, ципела, одеће, или ролетне, питам се да ли њима неко узима 10%???

Методије: Нажалост, изгледа да и оно мало мотивације што смо имали, сада је толико мала, да је заиста твој одговор не само очекиван, већ и оправдан. А што се тиче наше дипломе и нашег знања, образовања, очигледно су девалвирали, заједно са нашим платама. Зато овакви наслови и нису чудни:

Политика: Да ли је диплома обично парче папира (30.1.2015)

Наташа: Сигурно није обично парче папира, мора да се плати 300 000,00 динара!!! (мислим на докторат). Мислим, како се узме – кад морамо ми да је платимо, прескупа је, и кошта нас времена, труда, напора, одрицања и НОВЦА, а када неко нама треба да плати, е, онда не вреди ништа.

_10152490647716994_5979321130925946186_nМетодије: Да, некако се очекује од нас, да када радимо са децом, да је просто непристојно да тражимо и зараду за то. Једна је ствар да ми радимо заиста хуман и значајан посао, од кога, без претеривања, зависи будућност нације, али друга је ствар да смо ми као и сви други запослени људи, да очекујемо новац за оно што радимо, да имамо породице које од нас зависе и у крајњој линији потребе као и сви други. Сви без проблема цене своје знање и стручност и ја заиста не видим разлог зашто и ми не бисмо исто. У крајњој линији, не може свако да буде наставник.

Наташа: То је ствар озбиљне државе, која озбиљно разуме улагање у саму себе.

Методије: Па, некаква озбиљност постоји – улагања су у озбиљној мери или умањена или укинута. Можеш ли да нам испричаш како је дошло до тога да се укину средства за планетаријум?

Наташа: Још 1. фебруара 2011. укинуто је финансирање активности Астрономског друштва  „Руђер Бошковић“, тиме и јединог планетаријума у земљи који је свим школама са територије републике Србије (а и шире) био на располагању за заказивање посета 24сата дневно, седам дана у недељи, од 1970. године… Уместо да зграду реновирају и опреме новом планетаријумском технологијом, надлежне установе су укинуле финансирање материјалних трошкова, часописа и плате за цела три запослена. Али, кад нема звезда, добро је и Сунце…

tumblr_niyowk2xrs1s8w9j0o1_500

Методије: Да, чух да се од недавно бавиш прављењем Сунчаних сатова по школама. Како изгледа та активност и како школе могу да те контактирају да и оне добију такав један занимљив сат?

Наташа: ОШ „Васа Живковић“, Панчево: Зид „Васине“ школе улепшан Сунчаним сатом & фото-албум

Десет година сарадње са др Милутином Тадићем, професором Географског факултета (написали смо књигу „АСТРОЛАГИЈА“, у издању Завода за уџбенике, 2005) наставља се мојим уључењем у пројекат који проф Тадић ради више од 30 година – конструкција сунчаних часовника, вертикалних (зидних) и хоризонталних (аналематских). Преко 80 их има у Србији (студентски радови и проф Тадић), а последња четири (ОШ „Душан Јерковић“ у Инђији, ОШ „Васа Живковић“ у Панчеву, Културни центар у Барајеву, припремамо се за реализацију пројекта у ОШ „Десанка Максимовић“ у Горњем Милановцу…) направили смо заједно. Заинтересоване школе обично ме контактирају преко фејсбука или имејла._n4eds87hnu1rpgpe2o1_500 (Small)

Методије: Мени је драго што сам те ја контактирао и позвао да гостујеш на Биолошком блогу. 🙂 Хвала ти на томе.

Наташа: Хвала теби, Дејане, уживала сам у причи са тобом. Жива бића, посебно таква као ти, украс су нашег свемира. Мале водене медведиће (Tardigrade) оставићемо за наредни час АСТРОБИОЛОГИЈЕ на интернету. 🙂

Методије: Хвала (сад сам се постидео). 🙂 Надам се да сте уживали у овом нашем разговору, а за крај смо желели да вам приредимо нешто посебно. Иако ми је гошћа наставница науке, лепо се сналази и у уметничким сферама и пише хаику поезију или прецизније, хаигу. Хаига је уметничка форма у којој аутор обједињује своју фотографију и своје хаику стихове. Хаиге које смо одабрали за крај, ушле су у најужи избор на конкурсу научнофантастичне хаиге, на сајту:

Блог – Белег: Зашто „Белег“?

Иначе, Наташа је скоро објавила и своју другу самосталну књигу „Мултиверзум љубави“.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: