Сајт за наставнике биологије


7139562Методије: Данашњи гост је Никола Бакић, наставник у ОШ „Вук Караџић“ у Житковцу и „Вожд Карађорђе“ у Алексинцу. Никола предаје верску наставу и показао је да и изборни предмет може да буде не само омиљен међу ђацима, већ и пример квалитетног рада и за оне који предају обавезне предмете, јер је један је од награђених на конкурсу „Дигиталне школе“. Здраво Никола.

Никола: Поздрав и Теби, Дејане! Хвала на лепој најави.

Методије: Верујем да ће некима изгледати чудно што разговарају један биолог и вероучитељ, тим пре што је један од главних циљева овог разговора и корелација између наших предмета. Да ли си имао искуства тог типа да радиш час са наставником биологије?

Никола: Нажалост, не. Било је разговора на ту тему са колегеницом Весном Миленовић, која је претходне године учествовала са мном на споменутом конкурсу, али нисмо успели да нађемо одговарајући термин.

Методије: Да ли сте успели да нађете одговарајућу тему?

Никола: Наравно. Мислим да је корелација између верске наставе и биологије могућа, баш као и корелација између било која друга два предмета. _10153689973900089_230765349_n

Методије: Мени, рецимо, пада на памет – пост. Обично људи повезују пост са начином исхране, али, исправи ме ако грешим, он би требало да прикаже једну умереност. Но, ако бисмо се и држали само хране, могли бисмо да покажемо да је умереност у јелу једна пожељна особина (верска настава), али и врло згодна здравствена навика (биологија). Шта ти мислиш о томе?

Никола: Лепо си то приметио. Циљ поста није само телесно уздржавање, већ и духовно (овај аспект је чак много значајнији). Један он најистакнутијих св. отаца Цркве, св. Јован Златоусти, као да нас опомиње у једној од својих беседа: „Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измири се са њим…“ О томе колико је уздржање од масне хране здраво – ти си свакако компетентнији да говориш.

Методије: Следећи филмић се бави управо тиме када нам је мука од хране:

Science dump: How food can make us sick (31.8.2014)

Очигледно морамо да пазимо шта једемо. Да ли то на духовном плану подразумева и учење о скромности? То те питам, јер са једне стране имамо људе којима не мањка ништа, а са друге стране глад која је у свету све присутнија._728227533883182_2205606357946682821_n

National geographic: Opinion: Yes, We Can Solve the Problem of Hunger (16.10.2014)

Никола: Тачно тако. Пост подразумева умереност и, уопште, један врлински начин живота, као, наравно, и само причешће – које представља његов циљ. Неко је једном приликом рекао да је човек оно што једе; у том смислу, рекао бих да је наш однос према храни можда и најбољи показатељ нашег понашања и односа према животу.

Методије: Да ли то значи да онај ко воли да једе много, много и тражи од живота? 🙂

Никола: Ако ти тако кажеш. 🙂

Методије: А да ли мислиш да наставници много траже у својим захтевима министарству? Знао си да ћу те то питати. 🙂

Никола: Да будем искрен – нисам. 🙂 Једном приликом рекао сам да посао учитеља/наставника/професора није ништа мање одговоран од посла пилота, хирурга или свештеника. Нажалост, није ни приближно плаћен, али, свакако, да није ништа мање одговоран од споменутих занимања. Из тог разлога, мислим да су захтеви просветара итекако оправдани.

Методије: Некако са тим захтевима, ми тражимо и да нам се врати углед који нам је последњих деценија одузет. Да ли мислиш да постоји начин да тај углед повратимо сами и без обзира на (не)прилике? Ceara state, Brazil (Small)

Никола: Целокупно данашње стање у просвети ми наликује на ону чувену Платонову алегорију о пећини: оно је само бледа сенка оног што просвета стварно јесте (или шта би, бар, требало да буде). Ми смо као они заточеници у пећини (како једном рече један наш колега: нама су и руке и ноге везане); да ли ћемо икад изаћи из пећине – то је већ друго питање. Занимљиво је да је нешто слично једном приликом рекао и један православни теолог (др. Јустин Поповић, иначе један од оснивача философије као науке код нас) да је просвета само »пројекција светости«. На то нас, на крају крајева, упућује и сама етимологија речи просвета (старослов. просвјешченије). Но, то је сад друга тема.

Да ли су захтеви просветара уствари потреба да повратимо углед? Рекао бих да је одговор на то питање потврдан. Да ли постоји начин да тај углед повратимо сами и без обзира на (не)прилике? Апсолутно. Мада, свакако, морамо бити свесни чињенице да се идеја о образовању пуно изменила у протеклих пар деценија.

Методије: Како се то изменила?

Никола: Мислим да су се, у првом реду, променила сама деца. Данашња деца више личе на своје време него на своје родитеље. Стара школа (какву сви ми познајемо) била је заснована на ауторитарности наставника, али она се полако урушава. Њени темељи нису више довољно снажни да издрже терет времена, њени зидови полако попуштају, њена врата су одавно обијена. _10154796588875284_8941318348035328149_nНова школа, која се гради у истом дворишту, је заснована на ауторитативности предавача и на једном слободнијем приступу.

Методије: Заправо, неки (нови) наставници класично образовање које је још увек присутно у нашим школама називају фарсом:

Блог – Неки нови наставници: „Фарса класичног образовања“ (28.1.2015)

И овај аутор сматра да се, као што си и ти поменуо, променио однос ђака према школи и учењу. Све више се у последње време поставља и питање сврсисходности онога што се учи. Акценат је на практичној примени. У твом предмету се можда тај практичан део не види толико очигледно (као у неким другим предметима) у свакодневном животу. Како ти видиш практичан значај у ономе чему подучаваш ђаке и таман да искористим прилику да те питам, како видиш значај и статус свог предмета у основној школи?

Никола: Слажем се са овим што си рекао. Деца више нису пасивни слушаоци, већ наши активни сарадници. Сећам се једног предавања Кена Робинсона у којем он каже да традиционалне школе воде децу кроз процес образовања тако што их анестезирају (надам се да сам рекао исправно 😀 ), а требале би да имају баш супротан циљ – да их пробуде! Мислим да веронаука, у том смислу, може представљати неку врсту авангарде у нашем образовном систему, јер није ограничена оценама као други предмети, (што мислим да представља предност, а не ману). _686491601471757_5407734723979438695_n (Small)Тешко је рећи који су плодови веронауке, јер они споро сазревају (као грожђе). Вероватно ћемо плодове свог рада имати прилике да уберемо тек за коју годину.

Што се другог дела твог питања тиче, рекао бих да је статус веронауке јако комплексан. И после 14 година од увођења предмета, ми и даље бијемо битку са истим оним проблемима које смо имали на почетку. Ту у првом реду, мислим на сам статус предмета, статус вероучитеља/ица, план и програм који је неприлагођен узрасту ученика…Велику смо неозбиљност показали и ми из Цркве и људи из министарства. Ако мене питаш, веронаука тек треба да прележи неке дечје болести и једну озбиљну кризу идентитета, али то је само моје лично мишљење… можда грешим…

Методије: Многе од тих проблема имају и наставници биологије. Заинтересовао си ме овим речима да је предност, а не мана то што нема оцена. У прилог томе говори и следећа прича о мотивацији:

Блог – Облак знања за учитеље: Интринзична и екстринзична мотивација (13.9.2014)

Међутим, сазнао сам да ти са мотивацијом немаш проблем, јер практикујеш занимљиву методу рада са децом. Можеш ли открити нашим читаоцима о чему се ради?

Никола: Претпостављам да овде мислиш на учење кроз игру, односно, на употребу дидактичких игара у настави. MAD-Tango_Spinning_Top (Small)Према једној антрополошкој дефиницији, човек је homo ludens, тј. биће које воли да се игра, биће које своју енергију, креативност и машту најбоље изражава кроз игру. Ту чињеницу имао сам у виду када сам почео са коришћењем овог метода и, на моје задовољство, ученици су све то јако лепо прихватили. Данас ми је готово незамисливо да одржим час, а да бар један његов део не посветимо дидактичким играма.

Методије: Можеш ли да нам опишеш неку игру кроз коју ђаци уче на веронауци?

Никола: Пуно је различитих игара које користимо и требало би ми, заиста,  доста времена само да их све набројим. У употреби су различите осмосмерке, укрштенице, асоцијације, игре погађања, слагалице, ребуси, танграм… преко педесетак различитих типова игара. Добра ствар је што овде може пуно да се комбинује са методама и облицима рада, јер се неке од игара раде усмено, неке писмено, неке индивидуално, неке у пару, неке, опет, групно (тимски)…те у том смислу, сваки ученик може да се пронађе у некој од њих. Неке од тих игара могу се погледати на следећем линку:

Дигитална школа: Зборник радова конкурса „Дигитални час 2012/2013“ – Црква у хришћанској архитектури

Методије: Можда су управо те игре начин да се направи и корелација између наша два предмета. Уосталом, поменуо си ми да си размишљао да на часовима направиш везу између верске наставе и заштите животне средине? _800584383288110_2853872012919271913_n

Никола: Зашто да не. Тема заштите животне средине и, уопште, бриге за творевину (како се каже у наслову једне методске јединице у плану и програму за 4. разред) је данас актуелнија више него икад. Просто, мислим да треба рећи нешто о томе и са православног гледишта.

Методије: Ово је скроз занимљиво нама биолозима. Какво је гледиште православља на заштиту животне средине? Претпостављам да се ту ради о етици?

Никола: Тако је. Природа се ту посматра као део Божје творевине (а и човек је, опет, део ње, то не треба заборавити) и, у том смислу, брига о природи је резервисана искључиво за човека који је једино разумно живо биће (homo sapiens) и слика Божија. То, опет, подразумева и велику одговорност. Хришћанска етика се ипак мало разликује од етике какву већина људи познаје и она говори како о спасењу човека, тако и о спасењу природе (од пропадљивости). Ево једног интересантног трејлера за документарац који се, између осталог, бави и овим темама:

Методије: Заиста је добар филмић. Да ли користиш филмове као наставна средства и уопште информационе технологије у настави?

Никола: Наравно. Користим и документарне и анимиране филмове (пошто предајем и млађим разредима), баш као и информационе технологије уопште. Баш сам данас користио један леп анимирани руски филм о Св. Георгију (Ђорђу) и један мој ауторски (у форми стрипа) који сам правио са ђацима на секцији.

Методије: Да ли можемо да видимо тај филм?

Никола: Наравно!

Методије: Никола, филм је, најблаже речено, сјајан! Можеш ли ми открити које си веб-алате користио?

Никола: Хвала на лепим речима, мада мислим да смо могли доста боље да одрадимо и технички део, а и саму причу. Некако смо приликом прављења овог стрипа журили да га што пре завршимо како би могли да га искористимо за час. Користили смо Adobe Photoshop и Sony Vegas 10. Фотографије смо најпре обрађивали у техници comic book effect у Photoshop-у, а онда смо од тих фотографија направили кратки филм.

Методије: Видим да сте користили и туторијал, што је још једна потврда да на нету може свашта да се научи. Уосталом, када год са својим ауторским тимом пишем на Биолошком блогу, увек користим обиље које интернет пружа. Информације пристижу свакодневно и тешко их је све пропратити. Сличан проблем имам и када пишем чланке овог типа са својим саговорницима; толико је школских тема, да је немогуће све их поменути у једном разговору, а овај наш се приводи крају. А за крај, желео сам да начнемо једну тему која је осетљива, али која се логично намеће када се помињу заједно наша два предмета. Погађаш, то је питање еволуције. Дешава ми се да када предајем ту тему, поједини ђаци ме питају за Адама и Еву. Ја их тада упутим на вероучитеља и напросто кажем да то није област којом се биологија бави. Како ти решаваш проблем (да га тако назовем) ако те неко дете пита за еволуцију, или ако ти се то није дешавало, како би тај проблем решио?

Никола: Једна од ствари коју увек напомињем приликом држања презентација на почетку године, јесте део у којем напомињем шта веронаука НИЈЕ. А, она, између осталог, није (или бар не би требало да буде) предмет где ће се ученицима било шта наметати, а ту, у првом реду, мислим и на дословно тумачење оног дела из прве главе књиге Постања (стварање света и човека). Лично немам проблем са ТЕ. Мислим да је она, итекако, прихватљива с православног гледишта. livelongandpТо, просто, није догмат или неко питање о којем ми у Цркви имамо консензус, те, у том смислу допушта слободан приступ. Сећам се да сам негде видео један феноменалан графит (мислим да је у питању аутор Бенкси) на којем је била илустрација „успона човека“ (знаш сигурно на шта мислим), а испод ње је великим словима писало: THANK GOD FOR EVOLUTION. 🙂

Методије: Ја бих захвалио теби што си прихватио да направимо овај разговор и покажемо да наставник верске наставе и наставник биологије имају заједничких тема и да могу да направе интердисциплинарне часове, од којих би и ђаци и цело друштво и те како имали користи, због развоја духовности, морала, лепих особина и бриге о здрављу и животној средини. Хвала још једном.

Никола: Хвала Теби на позиву. Било ми је задовољство! Не могу да пропустим прилику а да те на крају не питам једно питање о бубамарама (које знам да пуно волиш 🙂 ). _846818958693355_7926665801772251581_nДа ли си знао по чему, односно, коме су бубамаре добиле име? Ето, вероватно, још једне заједничке теме коју бисмо могли да додамо на предугу листу тема за корелацију.

About education: 10 Fascinating Facts About Ladybugs

Надам се да ћемо тај разговор моћи да наставимо када будеш био наш гост у интервјуу за електронски часопис „Увери се“. Свако добро!

Методије: Да откријемо и читаоцима да су бубамаре добиле назив по девици Марији. Хвала на позиву и прихватам, мада морам да кажем да ће то за мене бити сасвим ново искуство. Увек сам ја био тај који је водио интервјуе. 😀 Дакле, драги читаоци, очекујте разна изненађења. До следећег читања. 🙂

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: