Сајт за наставнике биологије


sвемир је прилично велико место и у њему су до сада научници пронашли свакојака чудеса. Међутим, и на релативно малом простору (за свемирске појмове, дакако) може да се нађе којешта. Рецимо, да ли вам је пало на памет да се иза Сунца налази још понека, затурена, планета, а која има исту брзину револуције као и наша, па је зато никад не видимо? Није? Е, па, аутору првог чланка који смо одабрали за данас јесте. 🙂

Рhys.org: Could there be another planet behind the sun? (24.2.2015)

r1азне ствари могу да се налазе и око нас, а да их не видимо. Исто ово важи и за жива бића, међу којима има правих мајстора камуфлаже. Међутим, да ли сте знали да ово важи и за кућне љубимце? Ако нам не верујете, погледајте следећу галерију:

Bored panda: 15+ Pets That Are Masters Of Camouflage  (новембар 2014)

e, па заиста кућни љубимци не престају да изненађују. Пси и мачке већ су неколико хиљада година уз човека и логично је очекивати да о њима знамо више него о другим животињама. Ипак, мало-мало па се појави нека новост у вези са њима. Рецимо, да ли сте знали да постоји Острво мачака? Иако их тамо има тек преко стотину, што не изгледа као превелики број, острво је заслужено названо тако како јесте. Због чега, погледајте:

Мондо: Острво на ком има више мачака од људи (3.3.2015)

slovo-c2ар није када купите мачку у џаку, што би могло буквално да се деси туристима који посете ово острво. Шта ћар јесте, научиће вас следећи чланак, који, нажалост, не нуди корисне савете, али нуди народна веровања. У ово (црно) време, можда и није лоше пробати све што се пробати може. 🙂

Сенса: Како да новац остане у кући: прочитајте 10 народних веровања (18.9.2014)

a1 ко можемо да верујемо да ћемо задржати новац у кући, онда можемо и да верујемо у то да ћемо бити све бољи у свом послу. Заправо, Керол (Carol Dweck) у свом инспиративном предавању тврди да је моћ веровања у овом случају пресудна:

TED: Carol Dweck: The power of believing that you can improve (новембар 2014)

n1аучници такође имају своја веровања (иако би наука и вера  требало да буду у колизији). Рецимо, немачки научници су веровали да су пронашли начин да ли је теорија матрикса тачна или није. Да вас подсетимо, ова теорија је добила назив по истоименом филму (или филм по теорији, нисмо сигурни), који се бави тиме да смо сви ми заправо део компјутерског програма, што значи да је свет који нас окружује само симулација. Да ли су од тада успели да докажу или оповргну ову теорију, нисмо пропратили. 🙂

The Telegraph: Scientists believe they have come close to solving the ‘Matrix’ theory (26.10.2012)

o1но што јесмо успели да пропратимо јесте да до сада никада нико није открио да су змајеви постојали, осим, наравно, у бајкама. Ипак, аутор следећег чланка се запитао да ли би таква створења могла да постоје да је еволуција кренула другачијим током:

Popular science: Could Dragons Have Existed If Evolution Had Taken A Different Turn? (30.7.2013)

s

творења из маште из очигледних разлога привлаче пажњу научника и не само њих, али не заборавимо да су бића која стварно постоје такође невероватна. Туникат Pyura chilensis, чији назив већ казује да насељава део литорала Чилеа (али и Перуа) неодољиво подсећа на камен. Још фантастичнији изглед има када се тај камен отвори. И још једна занимљивост у вези са овим хордатом је што има изузетну количину ванадијума у свом крвотоку; неколико милиона пута вишу у односу на морску воду у којој живи. Нејасно је какву корист ова животиња има од метала који је у малим дозама токсичан за већину других припадника њеног царства, а и прави проблем локалном становништву који воли да једе овај живи камен:

IFL science: Meet The „Living Rock“ (5.1.2015)

m1оре је препуно разних чудних и прелепих бића, али није тајна да је и препуно опасности. Међутим, на опасност на коју указује следећи чланак свакако нисмо рачунали. Наиме, амерички научници су се вазда питали како је туберкулоза (која убија до два милиона људи годишње) пристигла до њих и верују да су сазнали одговор. На афричком континенту фоке и морски лавови заразили су се том болешћу од тамошњег становништва, да би је, препливавши море, донели на тле Јужне Америке, још пре него што су Европљани доспели тамо:

Мedicalxpress.com: Seals and sea lions likely brought tuberculosis to the Americas, new research shows (20.8.2014)

i1 тако је туберкулоза доспела до Америке. А сваке године (и то два пута), златне раже се селе из својих приобалних станишта уз обале држава Јужне Америке и доспевају у топлије воде Мексичког залива. Галерију која приказује ову фасцинантну сеобу можете видети у следећем чланку:

Животиње.рс: И чаробно и застрашујуће: Како изгледа миграција златних ража? (15.9.2014)

m1орска површина постаје златна од ових ража. Наравно, правог злата има и у мору, мада је тешко доћи до њега. До ретких и вредних метала је тешко доћи и из руда и они остају неискоришћени у отпаду који остаје након њихове обраде. Међутим, јапански научници су решили да томе стану на пут и то коришћењем сасушене сперме лососа. Како, описује следећи чланак:

Рhys.org: Researchers find salmon semen can be used to extract rare earth elements from waste (16.1.2015)

a1 ко овај процес заживи и доживи ширу примену, можемо очекивати да ће мужјаци лососа обављати рударски посао. 🙂 Верујемо да би то лакше пало прецима ових животиња, јер су били прилично већи. Наиме, научници су утврдили да су се за последњих 20.000 година врсте Salmo salar и Salmo trutta значајно смањиле. Са просечних 2,2 килограма на 0,4.

National geographic: Is Your Salmon Small Because of Hungry Cavemen? (21.10.2014)

r1азлог овом смањењу су изгледа наши преци. Наиме, они су преферирали већу рибу, јер је то значило и више хране. Мање рибе су преживљавале захваљујући природној (или је можда то ипак вештачка?) селекцији. Дакле, наши преци су јели лососе, а ми данас једемо заиста разноврсну храну, а у појединим деловима света и заиста чудну (макар нама). Рецимо, живу хоботницу:

Science dump: Would you eat live Octopus? (7.3.2015)

t1ако то раде у Кореји, а како раде најбољи у Србији, можете да видите у најновијем издању „Блиц жене“:

Нај жене „Блиц жене“: Упознајте Жељану Радојичић Лукић, најкреативнију учитељицу у Србији (8.3.2015)

Честитамо колегиници, а такође и свим колегиницама, које молимо да прочитају одозго надоле почетна слова (која смо позајмили са блога „Обичне приче“) сваког пасуса. Остало нам је још да вам предамо цвеће, које је виртуелно, али је од ❤ .

cvece-cvece za 8.mart

Advertisements

Коментари на: "За нај жене и још боље колегинице :)" (5)

  1. obične priče рече:

    Hvala i ja ja se pridružujem čestitkama.
    https://povredjenasujeta.wordpress.com/2015/03/08/srecan-8-mart-2/
    🙂

  2. Hvala od <3.
    🙂

  3. Хвала у име свих нај-жена и нај-колегиница 🙂
    Вама, колега, упућујем честитке на креативности.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: