Сајт за наставнике биологије


1559635_854534961272274_435379659193314017_n

Наша данашња гошћа је донела и цвет. Манири све говоре. 🙂 Аутор је Хелена Милошевић, ученица петог разреда.

Методије: Данашња гошћа нам је Снежана Гроздановић, наставник ликовне културе у ОШ „Карађорђе“ у Великој Плани. Снежана за себе каже да ју је лако упознати, с обзиром да на Фејсбук групи намењеној размени искуства наставника каже све што мисли. Ништа мање не очекујем и у овом разговору. 🙂 Здраво, Снежана.

Снежана: Здраво, Дејане.

Методије: Као добар домаћин, волео бих да Вас послужим кафом, чајем, соком, чашом воде?

Снежана: Иако сам управо изабрала кафу, да бих малко разбистрила удар пролећа на вијуге, обично у ово време пијем чај. Хвала.

_10152938615062246_4594021513677828403_nМетодије: Кафа заправо и није тако лоша, кажу најновија истраживања. Наиме, она превентивно делује на оштећење ДНК.

IFL Science: Drinking Coffee Could Help Protect Your DNA From Damage (16.2.2015)

Ипак, некако је у овом тренутку вода најзанимљивија. Претпостављам да нагађате зашто?

Снежана: Кафом је могуће цртати, лавирати… Као и сваком другом течношћу. Вода је, рецимо, у овом тренутку врло занимљива у граду у којем живим, јер већ десетак дана није употребљива за пиће и кување хране. Требало је, ипак, да прихватим чашу воде.

Методије: У граду у коме ја живим добила је неке нове употребе, али да то оставимо за касније. Заинтересовали сте ме са тим да се кафом може цртати. Налетео сам на чланак уметника који користи металне делове да би „насликао“ разне животиње:

Bored panda: Lithuanian Artist Creates Steampunk Assemblages From Various Metal Parts (фебруар 2015)

Мени ово изгледа јако занимљиво, али бих Вас питао како уметници виде ово? Да ли ово јесте уметност или је само још једна занимљива интернет страна?

Снежана: Мислим да сам и раније виђала сличне креације које се могу подвести под „преобликовање употребних предмета“. Истоимена наставна тема саставни је део наставног плана и програма за 5. разред основне школе. _404088886413039_223350669415725457_n (Small)Ово би могло бити занимљиво деци и младима, у циљу продубљивања асоцијативног мишљења и креативности, али не сматрам такве радове уметничким.

Методије: Ово Вас питам и због тога што често моји биолози наводе корелацију са ликовном културом, јер ми у нашој наставној пракси имамо много цртања и цртежа. Рецимо, аутор следеће интернет стране употребио је стрип да дочара неке чињенице у вези са мозгом:

Scientific American: MIND in Pictures: Neandering Genes (19.8.2010)

Да ли ту има корелације и да ли се то може сматрати и уметничким изразом (осим што је научни на креативни начин)?

Снежана: Ово ми се јако свиђа. Стрип јесте уметност. И јако ми се свиђа начин учења. Мислим да такво што баш недостаје нашем образовном систему. Памтим своје часове биологије у основној школи управо по цртежима којима смо и ликовно пропратили сваку лекцију. Захваљујући њима, данас могу врло живо да се сетим и конкретих часова. Рецимо да је то памћење руке. 1651_826127710749001_7120902163337645422_nДанас, у школи у којој радим, нисам виђала такве цртеже у свескама својих ученика, нажалост. Уџбеници су пренатрпани илустрацијама и цртежима, често је то и дизајнерски и визуелни кошмар, па претпостављам да се сматра непотребним још додатно и цртати. Иначе, биологију сам волела углавном због цртежа.

Методије: Драго ми је због тога, а то опет показује да треба користити што више метода током часа, јер никад се не зна шта ће ког ђака да привуче нашем предмету.

Снежана: Сагласна сам. Али, увиђам један велики проблем. На пример, на часовима ликовне културе често у оквиру различитих наставних тема задатке обликујем тако да направим корелације, у 5. и 6. разреду има доста корелације са биологијом због облика и боја, и наилазим да ученици, чак и када јако добро теоријски познају градиво, не умеју даље да развију идеју, пронађу сличности,  споје конкретне делове, препознају у својој околини… Знање остаје недовољно функционално. Нажалост, рад у мањим, провинцијским школама подређен је класичном извођењу наставе. Нове и другачије наставне методе понекад не пријају ни ученицима. И то је занимљива појава.

11078074_854538964605207_4300981075576362824_nМетодије: Мислите да су се ђаци превише прилагодили класичном типу наставе?

Снежана: Да, понекад ми се тако чини.

Методије: Па, ипак, ни многи наставници, ни они који наставнике саветују не одустају од активних метода учења:

Детињарије: Научите их како да уче: Активно учење (29.9.2014)

Питање је да ли ћемо ми одустати од штрајка (мало мењамо тему и таман да поделимо неке опречне вести)?

Н1: Вербић: Притисци на наставнике да наставе са штрајком (23.3.2015) & Министарство просвете, науке и технолошког развоја: Смањује се број школа које су у штрајку (23.3.2015) & Слободна Европа: Просветари поново обуставили наставу: У игри све опције (23.3.2015) & Зелена учионица: Саопштење председништва УСПРС (23.3.2015) & Југмедија.инфо: Просветари не одустају од штрајка и од својих плата (23.3.2015) & Јужне вести: Протест у Нишу: „Не одустајемо ни после смањења плата“ (23.3.2015) & Ужичка недеља: Протест просветних радника (23.3.2015) & Блиц: Уз трубе и повике – Протест просветара у Зрењанину (23.3.2015) & Глас западне Србије: Сутра протестна шетња просветара (23.3.2015) & Ало.рс: Јанковић: Ситуација у школама измиче контроли (23.3.2015)

84cce035cb22e867fa667ff5666e3b12.wix_mp_256Снежана: Активно учење баш често користим. Неко би рекао да је то чудно за ликовну културу, која се стереотипно сматра предметом вештине, али могуће је применити више различитих метода рада. Оно што ученицима не прија јесте додатно ангажовање, а које често захтевам да бих употпунила наставни садржај и надоместила недостатак средстава у школи. Сматрајући да ученик може боље научити ако и сам истражује и налази садржаје, направила сам и додатни извор за допуну редовних часова, Фејсбук страницу, где такође могу пронаћи штошта од материјала за часове, од радова ученика претходних генерација до линкова који их директно воде до садржаја. Међутим, процентуално, мањи број ученика заиста и пропрати упуства. Не знам да ли се ради о лењости, недостатку мотивације или нечем трећем. Шта Ви мислите? (Касније ћу одговорити у вези са штрајком.)

Методије: Мислим да се ради о лењости, а ту смо криви ми (уз родитеље и цело друштво, наравно) јер смо се претворили у сервисну, наместо у образовну институцију и сервирамо апсолутно све на послужавнику, те смо тако навикли наше ђаке да се уопште не труде. Него, да ли би било много да Вас питам за линк те Фејсбук групе? Колегама би свакако то значило као пример онлајн рада са децом.

_915394515184361_1407467893278774101_nСнежана: Не само сервисну, него сервилну. Да, у праву сте. И мој утисак је исти. Навикли смо ђаке на минимум, не и на максимум. И тај минимум сваке године постаје мањи. Ово је линк странице, направила сам је 2011. године. Производ је једне онлајн конверзације са мојим тадашњим, врло даровитим учеником који је, касније, наставио школовање у уметничкој школи. Желела сам да га упутим у неке садржаје, а онда ми је дошла идеја да би такво виртуелно место било одлично и за све остале ученике којима предајем.

Фејсбук страна: Ликовна култура за основну школу

Нажалост, страницу више прате управо наставници неголи ученици. 🙂

Методије: То и није толика штета, пошто је то начин да се размене искуства. Претпостављам да постоји и Фејсбук страна за размену искуства наставника ликовне културе?

Снежана: Не страна, група. Али нисам активна превише у њој. Имала сам, такође, идеју, али немам довољно времена. Знате, сада морам да имам и додатни посао. Ето, можемо и о штрајку.

Методије: Сви знамо да је ситуација тешка. Неки ће је решити одласком из земље:

Блиц: Да студенти знају за ову могућност, још више би одлазили из Србије (21.3.2015)

_1567616723461748_9003385999919469247_n (Small)Питање је да ли ћемо је, ми што остајемо, штрајком решити?

Снежана: Па, видите… Ако човек покуша штошта, у овој држави, од потпуне преданости раду, обавља свој посао и дужности најбоље што може и уме, и траје на тај начин годинама, већ исцрпљен и потпуно маргинализован, а окружен је посве другачијим  појавама у друштву које величају сасвим супротне особине, успех и стандард живота, питам Вас коју још могућност има да би показао свој друштвени отпор, да би указао и на свој материјални положај? Штрајк је легитимно исказивање неслагања и побуне. Једино мислим да смо ми као друштво превише огрезли у апсурд и нонсенс да бисмо искључиво штрајком заиста и постигли промене. Одвише смо трпељиви и страшљиви, сада мислим на наставнике грађане, а друштво је већ превише изградило систем који не почива на марљивом раду, знању, истини и осталим  квалитетима којима покушавамо да научимо своје ученике. Као наставници, налазимо се у највећем процепу друштвених вредности у Србији, а стварност је тешко игнорисати.

_342776019243640_2173280554135783518_nМетодије: Сагласан сам са Вама. Ипак, не могу да се не запитам да ли је то довољно? Рецимо да штрајк не успе у оном смислу у коме се сви надамо. И да ли ћемо онда ипак моћи да кажемо – добро, али макар сам остао свој/а, макар сам се борио/ла за своја права и макар сада могу себе да назовем узором мојих ђака?

Снежана: У оквиру тренутне друштвене свести, сваки штрајк је осуђен на неуспех. Сматрам да нама недостаје духовност, нема је ни у школама, томе најмање учимо ђаке, нажалост. У оквиру садашњих синдикалних захтева, не видим, такође, успех штрајка. Не руководим се узором својим ђацима; руководим се одређеном друштвеном свешћу која би морала да се побуни против девијација које сваким даном постају нормалност. Средњошколци су свеснији ситуације, али, као и свугде, бира се лакши пут. Друга могућност, ако је особа карактернија, јесте одлазак из Србије. Имали смо вест о одлуци Небојше Дугалића, глумца, који је одлучио да се одсели у Канаду. Кога је уопште таква вест дирнула, замислила, запитала? Сматрам да интелектуалац, ако себе таквим доживљавамо, мора да буде критичар и „штрајкач“. Мој штрајк, онај лични, мало тога има заједничког са синдикалним захтевима, више је крик неслагања са оним што ме окружује. Не занемарујем и новац, у потрошаком друштву он је јако важан, али у мом случају он значи стандард којим би требало себи да приуштим основне потребе интелектуалца: књиге, посете иностраним музејима, путовања.. Да ли тражим превише? Од ове плате, као наставник, задовољавам само основне потребе, оне нагонске.

_n3rq66jhAu1qzmisto1_500 (Small)Методије: То је оно што и мене брине, али треба да брине и МПРС, уколико се заиста мисли да просвету подигну на виши ниво; наставник чија плата задовољава основне потребе, радиће само основне ствари. То нас враћа на причу с почетка – класичну наставу, без много труда и креативности.

Снежана: Управо. Незадовољан наставник као грађанин не може бити задовољан у учионици. И демотивисаност је директна последица, те и рад без много труда и улагања, посебно ако је наставник приморан да ради и додатни посао. Поставља се питање: чему служи онај први за који се иначе и школовао?
Када сам као студент изучавала биографије наших сликара, обавезан сегмент је био школовање у иностранству, потом студијска путовања и слично. Јако је важно видети, доживети, уградити у себе нешто од светских тековина, не би ли човек и сам постао такав духом. Ми смо изоловани, генерално, и та врста ограничења ограничава и ум.

Методије: И ја то исто мислим, али неки би рекли да, уз напредну технологију и интернет, путовања могу да се надоместе онлајн:

National geographic: Teens From Around the World Skype Each Other. This Is What Happens

Чињеница јесте, додуше, да нам је интернет омогућио оно што колеге наставници у минулим временима нису имали – размену искуства и да се не лажемо, бољу организацију и самог штрајка. Међутим, да ли интернет, односно друштвене мреже, овакве какве су, могу бити и опасне? Рецимо, једном ми је привукла пажњу баш Ваша објава где сте навели да поједини људи из МПРС прате не само коментаре, већ и лајкове.

_10152527418309500_7944979583247518134_nСнежана: Онлајн путовања… Не мислим да онлајн може надоместити све оно што бисмо уистину могли да доживимо на неком месту. Конкретно, сада говорим о виртуелним посетама музејима. Виртуелне туре осмишљене су као део маркетинга, не као стварни ужитак. Мене конкретно занимају такви простори, па највише о томе пишем. У одређеном простору, а оно што недостаје онлајн пречицама, увек имамо интеракцију која бива склоп укупног доживљаја, па и касније оног што понесемо са собом и уградимо у себе. Сматрам да размене искустава јесу драгоцене, али физичко присуство је сасвим друга димензија, лична и непоновљива.
У вези са том објавом, коју сте навели, није било поменуто  МПРС. Та објава је била у духу нових нам појава, ботова који шминкају реалност, и изјаве Премијера да он редовно чита објаве, вести, коментаре на интернету, ако се не варам. Дакле, та објава је била у Нушићевом духу, моја игра, али је озбиљно схваћена, што сте и Ви сада доказали, па сам увидела да наша стварност тешко може да препозна сатиру. Морам признати и да сам се уплашила. Искрено. Враг је однео шалу, јер је вражје време међу нама. Ми све мање можемо да направимо разлику између стварних вести и оних сатиричних које читамо на „Њуз“ порталу.

Методије: Заиста нисам препознао сатиру, а искрено, не бих смео да потпишем ни да су остале колеге. Ипак, има ли и мало истине у тој сатири?

Снежана: Знате, у свакој шали има мало шале.

_mpxjkjIN721r13l3bo1_500Методије: Без све шале, разговор који смо имали, према мом мишљењу, заиста је био изузетан, те иако не сувише дуг, дотакли смо се разних тема. Остало ми је да Вам захвалим што сте прихватили позив да гостујете на Биолошком блогу.

Снежана: Хвала Вама на позиву. Искрено, очекивала сам да ће разговор више бити базиран на проблемима у вези са образовањем, предметној настави, више стручан, али можемо и неком другом приликом још о томе.

Методије: Ово ћу схватити као обећање да поново гостујете на Биолошком блогу. 🙂 Драги читаоци, показали смо да биологија уме да буде креативан, ако не уметнички предмет, јер и те како имамо заједничких тема са колегама које предају ликовно. Очекујте ускоро и наставнике још неких струка. 🙂

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: