Сајт за наставнике биологије


532910_411580545663873_8016722776690852694_nМетодије: Најпре да вам пожелимо срећан Ускрс, а за данашње, ускршње издање Биолошког блога, припремили смо специјалан интервју. Гост нам је Александар Тодосијевић, наставник историје у ОШ „Бранко Радичевић“ у Батајници и аутор блога „Учионица историје“. Александар је познат и по томе што ме је ономад (за длаку) победио на конкурсу „Дигитална школа“ и освојио прво место у категорији друштвених наука. Здраво, Ацо. 🙂

Аца: Здраво Дејане! Хвала на лепој најави. Шта си уопште тражио на конкурсу у друштвеним наукама? Зар ти ниси природњак?

Методије: То ти је моја невоља; увек сам радио на томе да школа има један интегрисани приступ, па отуда и овакви разговори. Заправо, таман је то увод у оно што сам хтео да те питам. У науци је чест случај да биологија и историја раде заједно, као на пример:

National geographic: Bones From Era of Alexander the Great Raise More Questions Than Answers (28.1.2015)

Queen Hatshepsut, Egypt's most powerful female pharaohПитање је да ли мислиш да би и у настави наша два предмета могла заједно да постигну неке циљеве?

Аца: Свакако. Мултидисциплинарни приступ је нешто чему наставници треба да теже. До сада, додуше нисам имао прилике да сарађујем са биолозима. Сарађивао сам са наставницима физике и математике што се тиче природњака. Мада свакако има простора за сарадњу…

Методије: Мени изгледа много више него са физичарима. Можеш ли нам открити како је то изгледало?

Аца: Поделио бих једну презентацију.

Прези: Велики рат (10.5.2014)

У питању је рад који је прошле године ушао у базу „Креативне школе“. Реч је корелацији историје и физике, а тема је Наука и технологија Великог рата. Рад би могао да се допуни и са истакнутим биолозима који су имали научни допринос или неку улогу у Великом рату. Знаш ли неког?

majmun-telМетодије: Не, нажалост. Ипак, ако је судећи према филму који сам гледао, а не знам колико је историјски коректан, ратници Александрови, када су наишли на мајмуне, мислили су да су у питању примитивни људи и започели су „рат“ са њима. 🙂 То би могла да буде једна занимљива корелација, а која говори о еволуцији и ономе што је и сам Дарвин тврдио о сличностима између људи и мајмуна. Него и ја сам мислио да поделим једну презентацију моје колегинице и да те опет питам нешто:

Блог – Плава планета: Eволуција човека (18.9.2014)

Колико простора постоји у програму историје за основну школу о почецима људи?

Аца: Недовољно. Само један час у петом разреду за обраду Праисторије. Нема довољно времена да се обради та тема. Мада увек кад поведем разговор са ученицима о почецима људских заједница тј. о настанку човека, веронаука ми помрси конце. Мислим да су деца која похађају веронауку у млађим разредима оптерећена библијском причом о стварању света, те не могу да схвате шта им ја то причам. Е ту мислим да би биологија требало да одигра кључну улогу. Не знам каква су твоја искуства?

web_tindermain_ryan_snook (Small)Методије: Да, ђаци ме сваки пут питају за Адама и Еву, тако да су ми искуства слична. 🙂 Проблем је што се еволуција човека у биологији ради тек у седмом разреду, тако да каснимо за историјом читаве две године. У осмом разреду уче да разликују биолошку од културне еволуције човека, па ту можемо да говоримо о конкретнијој корелацији са историјом. Такође, у седмом разреду често правимо осврт на то какви су (не)хигијенски услови постојали некад и како су људи умирали од данас безопасних болести. Можда би то могла да буде добра тема за корелацију?

Аца: У праву си. Разне епидемије су харале Европом и Светом нпр. бубонска куга у средњем веку, али и друге опаке болести за које није било лека. Напредак науке крајем 19. и поч. 20. века омогућио је да се многе смртоносне болести искорене. Данас је и даље у Србији актуелна полемика о вакцинацији деце. Имао много оних који су против, а не знају да су и у првој половини 20. века вођене полемике о вакцинацији против малих богиња. Послаћу ти је једну карикатуру. Чек да је нађем…

karikatura4

Методије: Сјајна је карикатура! И популарни часопис „Њуз“ је имао шта да каже о вакцинацији:

Њуз.нет: Њузов специјал о вакцинацији (28.1.2015)

А ту је још један текст о тој теми:

Домино магазин: 12 шокантних разлога против вакцинације (4.2.2015)

Проблем је данас, очигледан, а то је мањак образовања. Ипак, сведоци смо да се по том питању много шта не поправља. Шта ти видиш као ургентно, што би свакако ваљало поправити?

Аца: Мањак образовања је свакако један од кључних фактора, а ту су и предрасуде, стереотипи, културна заосталост… Важно је да се о томе отворено разговара и полемише. Мада ја не видим да се неке ствари поправљају. Ако имамо на територији Београда више од педесетак (можда подаци које сам изнео нису прецизни, али је проглашена епидемија) случајева малих богиња у 21. веку, сматрам да смо доживели цивилизацијски пораз.

_10204346242676399_5350404126981867529_nМетодије: Пораз о коме сам такође хтео да разговарамо је онај кроз који сви ми наставници пролазимо. Иако борба за наша права још увек није завршена, ипак нас не видим као победнике ни у смислу да побољшамо свој положај, ни као агенса промена у школама. Како ти видиш ситуацију у којој смо сада?

Аца: Мислим да се крупним корацима враћамо у праисторију (коју смо малочас помињали). Ситуација је крајње безизлазна. Прошле недеље сам био на семинару у Скопљу са колегама из региона и дошао до поражавајућег закључка да су наше плате најмање у региону. Наставници имају нешто више плате у осталим неразвијеним земљама региона (Босни, Македонији…) и боље услове рада. Ствари се у региону крећу на боље, док смо ми годинама тумарали у месту, други су кренули напред. Ми смо сада крупним корацима кренули у назад. Желиш ли да ти елаборирам?

Методије: Нема потребе, јасно ми је, а некако је све још више застрашујуће када прочиташ тако нешто од историчара, који су научили да друштвене прилике сагледавају на професионалан начин. У вези са тим, ми смо сада у штрајку (ништа ново нисам рекао) којег називају „најдужим у историји српске просвете“. Да ли наставници који штрајкују сада заправо праве историју која ће бити помена вредна у годинама које долазе?

e0f0_0389Аца: То не знам, ипак историчари нису пророци. Али могу да направим пар паралела са неким бољим временима. Говорим о популистичком пројекту „бесплатних уџбеника“. Дакле, држава је решила у историјској години када су наставницима смањили плате, да баци преко 600 милиона динара на субвенције родитељима приликом куповине уџбеника. Дакле новаца има и за бацање, а нема за системске пројекте. ОК. Мада када се педесетих година прошлог века у социјалистичкој држави говорило о пројекту да сва деца добијају уџбенике бесплатно, тадашњи савезни министар просвете, Родољуб Чолаковић, у свом реферату Титу написао је да југословенско друштво није толико богато да може уџбенике делити бесплатно. Подсећам, то су године највећих инвестиција у СФРЈ, када је држава одлучила да новце улаже у фабрике и развојне пројекте, а не у социјалну демагогију. Наше министарсто бави се у овом тренутку искључиво демагогијом. И када каже да се пара нема, и када каже да су ученици школа које су у штрајку оштећени. Е, нису само они, сви су оштећени, сви субјекти у процесу образовања, што је и лепо објаснила професорка Турајлић у једном свом интервјуу.

Методије: За читаоце који нису упознати са овим што си рекао, релативно новија вест је да ће се 620 милиона утрошити на бесплатне уџбенике:

b92: Нема бесплатних књига за све (10.4.2015)

А ово за штрајк сам повезао са историјом која се пише и због овог чланка:

24 сата: Гнездо бунта: Овог српског града плашили су се и краљ и Тито и Милошевић – с дебелим разлогом (10.4.2015)

_10206234738567474_358920452_n

На страну то што је премијер једном приликом изјавио да ми немамо пројекте у које би могао да буде уложен новац из буџета (кога сада, каже, има), али је питање да ли уопште има смисла и етике улагати у било какве пројекте у образовању, ако је већ наш положај такав какав је. Јер, образовање носе, да тако кажем, наставници. Другим речима, те пројекте неко треба и да реализује, а то су, тренутно, недовољно плаћени људи. Него, шта би ти рекао, какви су то људи Чачани? 🙂

Аца: Само да ти кажем да текст из „24 сата“ о Чачку има озбиљне мањкавости, и уопште не би требало неке ствари генерализовати. То свакако не умањује допринос и значај који су донеле колеге из Чачка, које и јесу језгро отпора у данашњем штрајку. Камо среће да се сви градови у Србији угледају на њих. Свака им част на храбрости.

Што се пројеката тиче имамо МПНТР, два Завода и НПС, ваљда тамо седе неки паметни људи који треба да буду замајац образовања и да осмишљавају образовне пројекте и образовну политику. Сва је прилика да је њихов интерес да се закаче за пројекте који долазе из ЕУ и да таласају на истима, зарад лепих хонорара, за које су обични наставници углавном ускраћени.

_345642595632954_3263821102187584439_nМетодије: Тешко да могу да противуречим овоме што си рекао, а да звучи искрено, али када помену обичне наставнике, да ли и ти мислиш да би био ред да се разликују они који су обични од оних који су необични, а са обе стране Гаусове криве? Другим речима, да ли би требало разликовати добре од лоших и просечних?

Аца: Формулацију обични употребио сам махинално док сам куцао, али дао си ми одличан шлагворт за наредно питање. Надам се да ти и ја спадамо у ону малобројну групу необичних… Наш образовни систем фаворизује медиокритете. Наставници који се истичу својим радом и постижу запажене резултате, самом том чињеницом што раде за исту плату, фактички су кажњени. На Западу ствари стоје мало другачије. Нажалост осим „тапшања по рамену“, нисам сигуран да су актуелне образовне власти у стању да понуде нешто више.

Методије: Нажалост, осим захвалности што си учествовао у овом разговору, ни ја не могу да понудим много више. Имам, додуше, још једно питање за крај. Мало је шаљиво, да разбијемо тмурну тему којој смо посветили други део нашег разговора. Питање је:

Science dump: Did the past really happen? (12.2.2015)

Да ли се прошлост заиста догодила? 🙂

Аца: Оно што је извесно, а не треба довести у питање, јесте, прошлост се заиста догодила. Међутим, како ћемо је тумачити, то би требало препустити историчарима. За крај завршио бих једним цитатом: „Кад прошлост зове, не јављај се. Јер нема ништа ново рећи!“

n66qk95nYT1ttxfeno1_500 (Small)

Advertisements

Коментари на: "Биологија на историјски начин" (4)

  1. Fantastičan intervju! I sjajni linkovi. Čestitke obojici! 🙂

  2. Bravo!
    Sve se slažem.

  3. Reblogged this on Учионица историје and commented:
    Задовољство ми је било да разговарам са мојим драгим колегом уредником Биолошког блога, Дејаном Бошковићем…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: