Сајт за наставнике биологије


_njwt7rE7l61tiyj7vo1_1280 (Small)Методије: Данашња гошћа нам је Маја Радоман Цветићанин, наставник српског језика, која ради у ОШ „Вожд Карађорђе“ и Техничкој школи „Прота Стеван Димитријевић“ у Алексинцу као наставник српског језика. Аутор је пројеката „Српски лако“ и „Читалићи“’. Оба пројекта се баве књигом на овај или онај начин – један како написати оно што желиш да поделиш са другима, а други како приволети децу да прочитају оно што други пишу. Здраво Мајо. 🙂

Маја: Здраво, Методије! Срдачан поздрав твојој великој публици. 🙂

Методије: Мајо, да ли би нам, за почетак, појаснила пројекте које сам поменуо у уводу?

Маја: С највећим задовољством, а почећу од Читалића. То је сараднички подухват више основних школа, народних библиотека, издавача и песника, којим желимо да вратимо децу књизи. Реализује се ове године трећи пут, а завршну манифестацију подржало је  Министарство… оно њихово велико… образовања одобривши датум за Смотру читалаштва „Читалићи 2015“ у Календару такмичења и смотри Републике Србије за школску 2014/2015. Сам пројекат реализује се у око 30 школа Србије од октобра 2014, али и у 4 школе дијаспоре (Холандија, Шведска, Норвешка и Луксембург) и 4 школе нашег ближег окружења (Република Српска и Македонија по две). _nmk10qLceJ1t7xg7no1_500Идеја је да деца основношколског узраста читају књиге по сопственом избору и уписују у свој Читалачки дневник (категорија Креативаца) или да читају књиге које смо им ми предложили и решавају тест (категорија Кликераша).

Методије: Тај тест који си поменула изгледа као једна добра припрема и за завршни испит малих матураната. Да ли сам у праву?

Маја: Надам се да јеси, јер то нам је била намера. Тест чине питања из области Вештина разумевања прочитаног и Писмено изражавање и садржи од 3 до 9 питања основног, средњег и напредног нивоа тежине. Сви текстови су из књига које смо деци предложили по разредима за читање.

Методије: Да ли су се неки клинци већ опробали у решавању тестова?

Маја: Такмичење је замишљено као једнокружно тестирање и управо сређујемо резултате, јер је тест реализован 2. априла баш на светски Дан књиге за децу – славили смо тестирањем 🙂

Било је око 1000 малишана из многих школа Србије који су решавали задатке и изгледа забављали се, јер тест није понављање, већ размишљање и тражење креативних писмених решења.

_nmi8uz0yxx1s2t2qqo1_500 (Small)Методије: Рекао бих да ћете имати баш много посла анализирајући толики број радова, али то свакако говори о успеху вашег пројекта. Поменула си да су учествовала деца из Србије. Које су активности оних који су у дијаспори?

Маја: Категорија за дијаспору зове се Словца, јер се релизује преко сајта „Словце“.  који уређује колегиница Драгана Мијатовић Јовановић и која је позвала наше колеге из српских школа да учествују у изради Сликовног речника (основни ниво познавања српског језика) и Сликовнице (средњи ниво познавања српског језика). Било је дивно и дирљиво гледати радове деце која носе српска имена и европска презимена, а невештим словима ћирилице показују жељу да науче језик својих предака. Одабрали смо тринаест дивних радова, које ћемо представити на сајту Читалића после Смотре у мају.

_468565986640489_732753560996246103_nМетодије: Видим да се трудите да негујете српски језик чак и тамо где говорни није, 🙂 па сам желео да те накратко удаљим од теме и питам шта мислиш о иницијативи која је актуелна, а коју је покренуло Министарство… које год… и још понеке институције, да се негује правилно изражавање?

Маја: Уф, најтежа тема! 🙂 Да ли се пише певачичин или певачицин, да ли бисмо желели или би желели… Све ове недоумице показују колико је низак степен функционалног учења у нашим школама, јер никако да постигнемо консензус (српска реч: договор) да није потребно знати сва значења падежа, а после рећи „Могу ли у продавници?“ већ нам је битно правилна употреба књижевног језика, поготово на подручјима где се говори дијалектом. Све док мене средњошколци стручних образовних профила питају шта ће њима српски, јер ће они бити инжењери, имаћемо исти проблем. Треба радити на тражењу системских решења да сви у друштву схватимо да је језик основна одредница сваког човека. Дотле, овакви покушаји освешћивања биће напор вредан пажње, али не и коначно решење.

Методије: Ево, ја нећу да те питам шта ће српски нама наставницима биологије, али морам да те питам како би један наставник овог предмета, па и неког другог, могао да допринесе пројекту Читалића?

_nmn1scWTRE1sfexd7o1_500Маја: Мотивишући ученике да читају. Знаш, моји ученици имају обавезу представљања најмање три књиге ван школског програма и сад ће ти се ово допасти – међу књигама Принцезин дневник, Пет пријатеља и Хајдук у Београду, нашле су се и Невероватни инсекти, Невероватне птице и Невероватни водоземци! 🙂 Хоћу да кажем да ако сви заједно мотивишемо децу да читају научно-популарне текстове свако из своје области, читање ће победити нечитање, како нам је поручила Јасминка Петровић кад је подржала Читалиће даривањем својих књига.

Методије: Кад помену невероватне инсекте, аутор следећег филма каже да га не гледамо ако се тих животиња плашимо:

National geographic: If You’re Scared of Bugs, Don’t Watch This (30.10.2014)

Него, твоја прича ме је подсетила да се похвалим да сваке године имам праксу да доведем осмаке у библиотеку и дам им задатак да, претражујући доступну литературу, опишу животне форме органских врста. Увек потенцирамо рад у оквиру ИКТ и у опремљеним учионицама, али ми се чини да не потенцирамо довољно и тај улазак наставника у библиотеку. Да ли ти имаш исто мишљење?

tumblr_nmn214iHo91sfexd7o1_500Маја: Библиотека је најчаробније место у школи, али мислим да се и наставници, као сви одрасли плаше чаролије. Замисли како би чаровно било да наставник биологије са својим ученицима у некој књизи Бранка Ћопића истражи биљке које се тамо помињу или наставник географије направи маршуту којом се кретао Робинзон Крусо или наставник историје тражи да замисле и опишу средњевековни замак. Зашто бисмо чекали да неко опише Србију Немањића, када можемо сами да измаштамо читајући српске епске песме најстаријих времена? 🙂

Методије: Заиста си дала прегршт идеја шта све наставници разних струка могу да раде у библиотеци, али је мене највише заинтересовао Ћопић, с обзиром да си га поменула у вези са активностима наставника биологије. Још раније си ми поменула да је овај писац овогодишња тема Читалића.

Маја: Да ове године Читалићи обележавају стогодишњицу рођења Бранка Ћопића, писца који није прогнан из српских школа, јер се ради у сваком разреду основне школе и код нас, али и у Македонији, Босни, Републици Српској… _nmnqc2Kj6h1s2t2qqo1_500Сви Читалићи креативци имали су да у дневник читања креирају обавезни задатак везан за Бранка Ћопића, а и спремају се штандови школа за Смотру са овом темом.

А ево и идеје за тебе – сећаш се да је Лијан, чувени пољар Бранкових романа и вечити супарник несташних дечака, стално морао да брани воће. Које воће? Кад стиже? Која је то врста? Ето везе и идеје за заједничку радионицу. Иначе, овогодишњи Читалићи позвали су наше колеге да креирају радионице „У башти Бранкове боје“ и добили смо дивне примере интерактивне наставе – сликовнице, филмови, стрипови, лутке, живуљци, човечуљци и разна чудеса Бранковог света плавог сљеза.

Методије: Сад си ме инспирисала. Следећи текст говори о хемији јесењих боја:

Science dump: The chemistry of autumn colors (25.9.2014)

А ја бих направио радионицу у којој би свака група ђака била по једно годишње доба и имала задатак да биолошки коректно, али читалачки надахнуто, опише како би се Бранкова башта мењала у току различитих сезона.

Маја: Одлично! Онда те позивамо да са својим радионичарима представиш рад на Смотри! Добићете и штанд да све изложите у бојама и сличицама! 🙂

Методије: Да знаш да прихватам позив. А ево прилике да позовемо и колеге које имају креативне идеје да учине то исто. Можеш ли да нам прецизираш како би наставници и када могли да учествују у радионичарском раду на смотри коју си поменула?

nmp2bamZyo1rmenx4o1_500 (Small)Маја: Све такмичарске активности су у фази жирирања, осим припремања штандова школа са темом Бранко Ћопић, које ће школске делегације представити 16. маја у Алексинцу на Смотри читалаштва и такмичити се у више категорија – штанд, маска, наступ… Обећавамо добру забаву, много идеја и креативне енергије, па добро дошли! Верујем да ће бити дивно искуство и за оне који нису учествовали у пројектним актинвостима од почетка, али желе да виде и удахну мало читалачке маште! Ми смо заразни, већ имамо пријаве школа за реализацију пројекта следеће године! 🙂

Методије: Сигуран сам да хоће, а до тада увек могу да удахну мало читалачке маште у библиотеци сопствене школе. Хтео сам још ово да те питам, пре него што завршимо овај разговор; како видиш библиотеке у будућности? Да ли ће их заменити медијатеке? Да ли ће добити неке нове улоге, рецимо баш неке такве, да се у њима организују смотре и радионице, а не да, као у већини случајева, буду тихе читаонице?

Маја: Такве библиотеке већ постоје у Србији, а у њима раде чаробни библиотекари који су схватили да је библиотека културно средиште не само школе, већ и шире друштвене заједнице, поготово у малим срединама. У српским селима више нема домова културе, нека села опстају само захваљујући томе што имају школу, па зато и школска библиотека мора преузети улогу коју школа има одвајкада – да буде културни светионик. Наравно, оваквих светионика немамо у свим школама ни у великим градовима, а о томе да ли је школски библиотекар радно место или професија, пишу моје колеге школски библиотекари већ годинама упозоравајући на раскорак између идеје и стварности. tumblr_nmpafpWrMn1sh3d3po1_500 (Small)Све док позицију библиотекара Министарство види као згодно место за збрињавање технолошких вишкова, дотле ће тишина у школским библиотекама бити правило, а не изузетак.

Методије: Надам се да ће школски библиотекари добити статус какав и треба да имају, а још да ми одговориш и у вези са другим делом мог питања – да ли ће библиотеке заменити медијатеке, односно папирнате књиге заменити електронске?

Маја: Електронске књиге су наша савременост, не будућност, али мислим да папирне књиге никада неће бити прогнане. Ја волим да читам и електронске књиге, али још увек има много више оних који кажу да воле шушкање страница, мирис папира и записивање утисака на маргинама. Ја највише волим оне књиге из библиотеке у којима има коментара, занимљиво ми је да читам шта су други мислили док су читали те исте редове, као да смо спојени кроз време. С друге стране, обожавам ел. књиге, јер могу да читам увек и свуда, са телефона, таблета, уз светлост само са екрана, па не сметам укућанима. Моја новогодишња жеља још се није остварила, а са овим смањењем плате, не знам ни кад ће, али можда министар уместо ове нагодбе са синдикатима може свима да нам поклони по један Киндл читач или неки квалитетан таблет. 🙂 (Убиће ме колеге. 🙂 )

tumblr_nmonpw6H2P1tiyj7vo1_500Методије: (Хоће. 🙂 ) Опет си ме уверила да си непоправљиви оптимиста, мада је то свакако једна од особина коју ценим код тебе. 🙂 И ценим што си одвојила време да разговараш са мном. Оно што читаоци нису знали је да смо се за овај разговор договорили за, буквално, пет минута и да смо (што би рекли) из прве написали текст. И ипак, мислим да је сјајан и да ће се свима допасти. Мајо, хвала још једном.

Маја: Хвала, Методије, што твоји ђаци пишу песме о деловима цвета, што волиш српски језик и не пристајеш да те подсећају да га треба бранити, јер је језичко чистунство једно, а развијање љубави према језику друго. Ти спадаш у одабрану породицу неговалаца српског језика који својим примером живе мисију учитељског позива – док постоји нада, могућа је победа!

Методије: Не пристајем ни на шта мање од тога. 🙂 И да песмом завршимо:

Advertisements

Коментари на: "Биологија на библиотечки начин" (1)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: