Сајт за наставнике биологије


Као помоћ најбољим такмичарима из осмог разреда приредили смо галерију биља које ће се препознавати у оквиру практичног дела републичког такмичења.

Маховине

Јетрењача насељава влажна засенчена места, што значи да ћемо је наћи на обалама екосистема копнених вода.

Јетрењача насељава влажна засенчена места, што значи да ћемо је наћи на обалама екосистема копнених вода, али и у тресавама.

Бусењача

Бусењача је широко распрострањена; од низија до високих планина. Наћи ћемо је у шуми, али и у травним екосистемима и мочварама.

Папрати

navala (Small)

Навала је шумска папрат и становник приземног спрата лишћарских листопадних шума.

Phyllitis scolopendrium subsp. scolopendrium

Јелењи језик је врста која воли букове шуме, чисте и мешовите (са јелом).

slatka paprat

Слатка папрат се може наћи од низија до субалпијског појаса, у шумама, на тресавама и засенченој стеновитој подлози.

Четинари

Pinus nigra

Црни бор расте у јужној и медитеранској области Европе до мале Азије и Крима, а у Србији га има на висинама од 400 до 1300 метара.

SONY DSC

Јела у Србији расте у планинским шумама.

smreka (Small)

Смрча гради велике планинске шуме у Србији, а честа је и као парковска биљка.

beli bor (Small)

Бели бор је чест у умереном појасу Европе и скоро целој северној Азији.

Скривеносеменице

Дрвеће
cer

Цер изграђује крупнолисне храстове шуме у централним и источним деловима Србије.

bukva

Буква се у Србији среће у средишњим деловима планина.

grab (Small)

Граб изграђује ситнолисне листопадне шуме у јужним деловима Србије.

hrast luznjak (Small)

Храст лужњак сачињава поплавне низијске шуме.

klen (Small)

Клен је врста јавора и често је дрво у нашим лишћарским листопадним шумама.

topola (Small)

Топола је једна од доминантних врста низијских поплавних шума.

brest (Small)

Брест је једна од честих врста наших лишћарских листопадних шума.

bela vrba (Small)

Бела врба расте у долинама река, на плавним подручјима, ритовима и сл.

Жбуње
dren (Small)

Дрен је становник спрата жбуња лишћарске листопадне шуме.

glog crveni

Глог је биљка лишћарских листопадних шума.

leska

Леска је жбун лишћарских листопадних шума.

 Зељасте биљке
bulka (Small)

Булка (мак) је коровска биљка, а иначе расте на ливадама.

cicak (Small)

Чичак је ливадска биљка, а може се наћи и уз путеве и уопште на земљишту које није обрађено.

crvena djetelina

Црвена детелина је становник ливада и пашњака.

jezevica (Small)

Јежевица расте на ливадама и пашњацима.

kopitnjak (Small)

Копитњак припада приземном спрату лишћарских листопадних шума.

kukurek

Кукурек најчешће насељава светле шуме и шикаре.

lisicji rep

Лисичји реп је врста из травних екосистема.

Poa pratensis (Poaceae); Wiesen-Rispengras

Ливадарка, као што јој само име каже, насељава ливаде.

lucerka (Small)

Луцерка је врста коју ћемо наћи на ливадама и пашњацима.

popino prase (Small)

Попино прасе је ливадска врста траве.

sas

Шаш припада зони високих (емерзних) биљака споротекућих копнених вода.

stir (Small)

Штир је, активношћу човека, постао космополитски насељен, углавном у виду корова по усевима, деградираним природним екосистемима, напуштеним људским насељима и поред путева.

vijuk

Планински вијук је пример врсте са планинских рудина.

zuta djetelina

Жута детелина, као уосталом и друге врсте детелине, насељава ливаде и пашњаке. Конкретније, воли песковита, сушнија станишта и срећемо је на ливадама, при ободу шума, крај путева, али и међу биљним културама агроекосистема.

Литература коју смо користили:

  • Б. Петковић, П. Марин, П. Божа. Практикум из систематике виших биљака. 1993. Наука. Београд.
  • Д. Лакушић. Биологија за 7. разред основне школе. 2002. Завод за уџбенике и наставна средства. Београд.
  • и – интернет 🙂 и од многобројних сајтова највише је пажње вредан сајт наше колегинице Снежане Трифуновић: „Бионет школа“.
Advertisements

Коментари на: "Ботанички практикум" (34)

  1. […] Takođe, kolega Dejan je na BIOblogu već napravio prvi deo Botaničkog ppraktikuma sa divnom galerijom i opisima ekosistema u kojima date vrste žive: Botanički praktikum […]

  2. Julija Škerović рече:

    Hvala Vam puno što ste ovo okačili. Znate li da li su ovo sve biljke koje će biti na praktičnom i šta sve treba znati o njima(npr. treba li da se zna latinski naziv itd.)?
    Hvala Vam unapred.

    • Латински називи за основце сигурно не, а ово су биљке које се могу наћи на списку у Правилнику такмичења.

  3. Julija Škerović рече:

    Hvala.

  4. Nastavnik Dusan рече:

    Postovani, imam jedno pitanje. Ja sam nastavnik i imam ucenika koji je stejao plasman na ovogodisnje republicko takmicenje iy biologije. Decaku je, a i meni, nejasno sta podrayumeva zahtev koji kaze da treba napisati ekosistem. postoje vrste koje yive u vise razlicitih ekosistema, kao npr. mahovine. Sta u to slucaju? Naravno, ako deca budu dobila neko drvo iz sumskog ekosistema, da li je potrebno da preciziraju iz kog sumskog ekosistema potice(npr, listopadne sume, cetinarske), ili je dovoljno samo napisati sumski? Dalje, ako neka vrsta, npr. cer, raste u krupnolisnim hrastovim sumama, da li ucenik treba da napise tako, ili je potrebno napisati sumski ekositem. Da li ce dete na prakticnom delu samo upisivati nazive ekosistema iz kojih biljke poticu, ili ce biti ponudjeno vise njih, pa ce deca zaokruzivati. Izvinjavam se na ovako dugom sklopu potanja, ali ucenik i ja imamo veliku nedoumicu.

    • Колега, у истој смо ситуацији, јер и ја водим две ученице осмог разреда. Послао сам питање организаторима и чим добијем одговор, објавићу.

  5. Nastavnik Dusan рече:

    Kolega, ja se izvinjavam, ali imam jos jedno pitanje. Da li imate predstavu uopste o tome sta su mislili kada su prikazali da je za republicko takmicenje u osmom razredu potrebno poznavanje strucne terminologije?Ipak su to samo osmaci…Ne znam da li se pod tim misli na latinske nazive ili samo na poznavanje sadrzaja za radoznale…Uzgred, gledao sam nesto, ali ne i verovao svojim ocima. Da li je stvarno tacno da ce biti preko 500 sedmaka i preko 200 osmaka na takmicenju?

    • Уколико сте упознати са садржајем теста за шестаке са градског такмичења, биће Вам јасно шта се мисли под термином „стручна терминологија“. Дакле, познавање назива за поједине процесе, организме и њихове делове који нису уобичајени у говору, а помињу се у уџбеницима. Рецимо, да седмаци знају да се плућни мехурићи називају алвеолама, а осмаци да су едафски фактори – фактори земљишта. И то нису латински називи биљака. Тај списак смо тражили ми, наставници, како бисмо знали да говоримо о траженим врстама. Значи, он служи искључиво нама. И да, спискови тако показују; ђаци су нам били успешни на градском такмичењу, па их зато има толико. 🙂

  6. Fiona рече:

    Nasla sam u udzbeniku za 8. razred neke pojmove( predpostavljam da je to ta strucna teminologija), ali ne znam njihovo znacenje. Sta su ARTROPODE, a sta VASKULARNE BILJKE? Hvala unapred 🙂

    • Артроподе су тип, коло, раздео (како желиш, јер све су синоними) зглавкара. Дакле, назив „зглавкари“ је наш, народни, а „артроподе“ су латински транскрипт (једноставније речено назив прилагођен српском језику, а од оригинала Arthropoda).

      То је био лакши део, а сада тежи и колеге биолози ће ми замерити што нисам најпрецизнији, али морам некако да ти објасним. 🙂 Васкуларне биљке су све оне копнене биљке које нису маховине. Оне су назване тако јер у својим проводним (васкуларним) ткивима имају посебне ћелије за пренос воде и још којечега кроз стабло, које су се заправо претвориле у дрвене цевчице. Дакле, проводна ткива се још називају васкуларна и пошто су она посебно грађена код биљака о којима причамо, онда се све те биљке називају васкуларним.

      Надам се да сам ти помогао. 🙂

  7. Fiona рече:

    Naravno da jeste. Hvalaa mnogo 🙂

  8. Ana рече:

    Hoce li biti jos nekih biljaka osim ovih?

  9. ivana рече:

    Imam jedno pitanje. Gledala sam spisak biljaka i medju njima je biljka JEZEVINA, a kada na imternetu ukucam njen latinski naziv izbaci mi slike JEZEVICE. Nije mi jasno da li za takmicenje imamo jezevinu ili jezevicu.
    Hvala unapred! 🙂

    • Јежевица је, али се понегде зове и јежевина. Углавном, то је та биљка. 🙂

  10. Takmicarka рече:

    Postovani nastavnice, da li u krupnolisnim hrastovim sumama postoji i sprat visokog i niskog drveca, ili svo drvece spada u sprat visokog drveca u tim sumama? Interesuje me ako nam daju cer, da li da li da pisemo ovako: sprat drveca krupnolisnih hrastovih suma, ili sprat VISOKOG drveca krupnolisnih hrastovih suma? Sto se tice poplavnih nizijskih suma, da li i one imaju sprat visokog i niskog drveca, ili samo sprat drveca, tj. svo drvece spada u jedan isti sprat? Ako imaju, kojim ce spratovima pripadati topola, hrast luznjak i bela vrba? Hvala Vam puno unapred! 🙂

    • Моје мишљење је да се не иде даље од спрата дрвећа (ако уопште буде било потребе да се спрат наводи, јер задатак је да се наведе тип екосистема), пошто у противном имамо све шансе да погрешимо. Шуме се разликују, па тако и спратовност у њима. На пример, знам да храстови граде спрат високог дрвећа, али много чешће китњак него лужњак и цер. Ниском дрвећу припадају граб и клен, али не смем да потпишем да их има свуда. Другим речима, шуме могу бити чисте и мешовите и незахвално је рећи да ли неко дрво припада спрату ниског дрвећа или само дрвећа.

      • Takmicarka рече:

        Onda, ako neka vrsta zivi u razlicitim ekosistemima, npr mak, da pisem sve njih? Smrca je i parkovska biljka, pa da li i to pisem?

      • Обично се мисли на екосистем који природно насељава. Парк ипак прави човек. Али и ако напишеш, сигурно није грешка.

  11. Takmicarka рече:

    Takodje,zelela bih da mi odgovorite ukoliko je to moguce i na naredno pitanje. Da li mogu sprat zeljastih biljaka nazvati i prizemnim spratom? U nekim udzbenicima se pominje jedno, u drugima drugo pa sam zbunjena…Da li mozemo za sve date paprati i kukurek reci da je to prizemni sprat, ili sprat zeljastih biljaka?

    • Ја бих га, лично, назвао спратом зељастих биљака, јер некако под приземним спратом подразумевам слој стеље и баш ниских биљака, попут маховине. Ипак, мој савет је да послушаш шта ће ти рећи твој наставник (наставница).

  12. ivana рече:

    Da li čemo praktičnu vežbu raditi usmeno ili pismeno??

    • Ово је десето исто питање. 🙂 Мислим да није лоше да читате коментаре, односно питања других. 🙂

  13. Takmicarka рече:

    Nisam zelela nikog da uvredim svojim pitanjima. Vas odgovor na Ivanino pitanje je sasvim na mestu, jer je ovo pitanje postavljano, ali sto se tice mog polsednjeg pitanja, mislim da jos niko nije pitao nista u vezi sa prizemnim spratom biljaka u sumama. Jos jednom, izvinjavam se ako sam Vas bilo cim uvredila…

    • Никог ниси увредила. Није ни Ивана, мада је мој коментар упућен њој (коментар и јесте постављен испод њеног). Напросто немам времена да десет пута пишем једно те исто. 🙂 Што се тиче приземног спрата, да, то питање нико није поставио, а теби свака част колико се темељно припремаш. 🙂

  14. Jelena рече:

    Da li se pise desertifikacija ili dezertifikacija? U jednoj knjizi pise jedno a u drugoj drugo.

    • То је сличан случај као и са филозофијом. У појединим стручним књигама среће се термин „филоСофија“, али је по правопису исправно ипак – филозофија. Е, сад, ова реч има грчко порекло (filosofia) и глас С када је између самогласника чита се као З. За дезертификацију бих рекао да нам стиже из енглеског (desert је на том језику пустиња), па је ту већ потребна транскрипција (прилагођавање нашем језику са енглеског), а ја сам ту прилично „танак“, јер она зависи од тога како се тај глас чује. Ако је по аналогији са филозофијом, онда је ситуација једноставна, али ако није, нисам сигуран шта је правилно. Углавном, ово је питање за наставника српског језика.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: