Сајт за наставнике биологије


_nno7uiKueC1qarjnpo1_500 (Small)Некако су се искристалисала два животно важна питања: зашто старимо и зашто никако не можемо победити у тетрису. Најпре одговор на прво:

IFL Science: Why Do We Age? (1.5.2015)

Најкраће речено, кинески истраживачи су открили да је важан ген назван WRN чији продукт, протеин, одржава ред у нашој ДНК. Изгледа да мањкавост овог протеина за последицу има нарушавање структуре и интегритета дезоксирибонуклеинске киселине. Било како било, да бисте проверили да ли старите „по јусу“ или можете да лажете за године, посетите следећи сајт:

How-Old.net: How old do I look?

33negosta! (Small)
Методичар: „Нисам преправљао бројку у Фотошопу.“ Уколико кликнете на слику добићете интерактивну.

На доњем делу странe имате дугменце „Use your own photo“ (користите своју сопствену фотографију) на које кликнете и поставите своју репрезентативну фотку. И након пар секунди размишљања, чућете пресуду. 🙂

А сада друго (животно важно) питање: зашто стално губимо у тетрису? Па, тако кажу математичари, а ако они тако кажу, то је зацело тако, јер ми у своје колеге не сумњамо. 🙂

Science dump: Maths explains why you’re never going to beat Tetris (1.5.2015)

Изгледа да играње игрица уопште није губљење времена. Аутор следећег текста позива се на истраживање које је упоредило мозгове професионалних играча и аматера. Испитиван је део мозга познат као инсуларни кортекс, који је задужен за перцепцију, моторичку контролу и когнитивне функције. И утврђено је да професионални играчи имају више неуралних веза унутар тог кортекса, а успут и више сиве масе.71dbNUZkd6L._SL1500_ (Small)

IFL Science: Study Finds Gamers Have Greater Cognitive Function And More Grey Matter (28.4.2015)

Игра свакако није шала и знатно је утицала чак и на еволуцију. У теорији игара постоји нешто што се зове „дилема затвореника“ у којој играч одлучује да ли ће преварити своје саиграче или ће сарађивати са њима. До сада је изгледало да природна селекција преферише варалице у природи, а због сурове борбе за опстанак, али су истраживачи (физичари и информатичари) са Универзитета у Пенсилванији, озбиљно пољуљали ово уверење. Уосталом, природа нуди обиље контрапримера; поједине врсте мајмуна вриште када се појави предатор и узбуњују остале чланове своје заједнице, стављајући себе у опасност, птице повремено подижу потомство које није њихово, вампирски љиљци део крви које су сакупили деле са члановима који нису успели да до ње дођу, а чак се и бактерије слепљују међусобно како би помогле другима да преживе отрове. nesrecnik (Small)Ово уопште није једноставно математички објаснити, посебно што су односи компликованији. Модели су показали да некада побеђује себичност, а некада корпоративност. Изгледа да себичност ипак на краће стазе, ако се ситуација деси једном, али ако се понавља, веће шансе за опстанак нуди сарадња.

Scientific American: Game Theory Calls Cooperation into Question (23.2.2015)

Иако нам игрице доносе и интелектуалну и еволутивну предност, не можемо само да се играмо. Играчку ваља и одржавати:

Блог – ИТ комшија: Чишћење прашине из рачунара – савети (19.2.2015)

А некада може да буде и играчка-плачка. Додуше, друштвене мреже нису игра, али се поједини на њима баш заиграју. 🙂

Универзала.нет: Како јој је један „статус“ уништио живот: Пазите шта објављујете на друштвеним мрежама

hiv_virus_02Млађахна Џастин се баш огрешила о Африканце, а и сида није баш болест са којом се треба шалити. Вирус сиде је један од најсмртоноснијих са којим се човечанство суочава и поређења ради, од сиде је само током 2014. умрло 1,5 милиона људи, док је ебола (до краја 2014) убила око 5000. Међутим, оно што је зло може бити и добро. Научници су успели да искористе способност ХИВ вируса да убаци своје гене у ћелију домаћина, те да убаце једну генетичку мутацију која изазива рак у ћелије које гаје ин витро, те тако прате само њу (а не читав сет абнормалности који им се до сада појављивао) и како на њу делују лекови и терапије које тестирају.

IFL Science: How Notorious HIV Is Being Hijacked To Tackle Cancer (3.11.2014)

Међутим, овај чланак извештава и о нечему заиста фантастичном. Наиме, лекари су претпрошле године успели да излече осмогодишњу Емили (Emily Whitehead) од леукемије убризгавајући јој модификовани ХИВ вирус. Овај вирус је преносио Емилијиним Т-ћелијама део ДНК који им је омогућавао да улове и униште оболела бела крвна зрнца, али је самом вирусу недостајао део генетичке информације која му омогућава репликацију, тако да девојчица није оболела од сиде.

_nfylv9G2Nh1qaityko3_1280 (Small)А што се сиде тиче, тимови из Масачусетса искористили су релативно једноставну генетичку технику како би зауставили вирус да уништава имуни систем заражених људи. Техника се зове CRISPR Cas technology, што је акроним од Clustered regularly interspaced short palindromic repeats (уф, ово превести… рецимо: груписана регуларно уметнута кратка палиндромска понављања) и примењује се на матичне ћелије које производе Т-ћелије и друге ћелије крви. Но, оно што је њима релативно једноставно, није баш и нама, а ако је неко вољан да се „бори“ са „тешком науком“, ево текста:

Мedicalxpress.com: Team genetically ‘edits’ human blood stem cells (6.11.2014)

А ево како су се конзервационисти борили са тешким животињама, а са циљем да их преместе на безбедније место:

Да ли ће слонови запамтити ово што су људи учинили за њих? Кажу да слонови имају импресивну меморију. А да ли је то тачно, одговара чланак за крај:

Science dump: Do elephants have impressive memory? (22.11.2014)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: