Сајт за наставнике биологије


lemongirls (Small)Наука некада даје своје мишљење и на табу теме, као што је женски оргазам. Рецимо, једно од истраживања научника из Француске је било од чега се састоји супстанца коју неке жене избацују том приликом и која је по узору на мушку реакцију названа женски ејакулат. И утврдили су да постоје два типа таквих супстанци – једна је чист урин, а друга мешавина урина и течности пореклом од периуреталних (или парауреталних) жлезда. Ове жлезде се налазе на предњем зиду вагине, у близини доњег краја мокраћне цеви. Један део стручне јавности сматра да су ове жлезде сродне простати код мушкараца, а њихова величина и облик се разликује од жене до жене и улога им није најјаснија.

Science alert: Here’s where female ejaculation comes from, and what it’s made of (12.1.2015)

Није најјасније ни зашто је неко овакве или онакве сексуалне оријентације (што је још једна табу тема), али постоје индиције да то има везе са генима:

Science dump: The science of gay (Infographic) (8.10.2014)

Текстови који следе баве се хомосексуалношћу са социолошког аспекта. Први је прилично оштра реакција на други, који пак има неочекиван крај. 🙂

е-новине: Ужас и страхота у центру Београда (4.5.2015) & Телеграф: Овакви нам не требају у Србији: Ево какву сцену смо снимили у центру Београда! (4.5.2015)

_805741079507633_8228901445015391577_nДа ли је аутор другог текста хтео да направи добру шалу или је у питању хомофобија, као што тврди аутор првог текста, одлучиће читаоци, а ми прелазимо на једну другу врсту фобије:

Знаност: Зашто се људи боје клаунова? (12.9.2014)

Да ли би ми требало да се плашимо астероида? Ипак је један такав дохакао горостасним диносаурусима.

Блиц: Шесто изумирање – Диносаурусе је збрисао астероид, али човек свету спрема нешто још горе (28.4.2015)

А можда су астероиди заправо сировина за разне елементе потребне човеку које ће моћи да користи у будућности?

Vocativ: Will Asteroids Be The Source Of Our Minerals In The Future? (13.4.2015)

А можда су та сировина (нећете веровати) људске фекалије. Није баш да људске излучевине већ сада не служе ичему. _452743398140738_1783943629_nРецимо, мокраћа је ђубриво, а може и да буде извор електричне енергије. Фекалије могу да се искористе као биогориво, а рециклирањем се преводе у биопластику. Чак, већ постоје начини да се све то што се избаци у веце шољу преведе у – пијаћу воду. 🙂 Скорија вест је да су научници у измету пронашли ретке метале: злато, сребро, као и ванадијум и паладијум. И сада траже начин како да до тих метала и дођу, што би била изузетна корист, јер се могу употребити за израду електронике, на пример, а користи би имала и природа јер би се ти опасни метали тако одстранили из ђубрета (да га тако назовемо) које и тако у ту природу и одлази.

IFL Science: Gold And Other Precious Metals In Human Feces Is Worth Millions (25.3.2015)

Да измет загађује природу, јако је добро познато житељима Северне Каролине. Ова држава има улогу да остатак Америке снабдева свињетином, па њену природу контаминира измет свиња. Податак из 2008. каже да само из пет источних жупанија ове државе свиње стварају чак 15,5 милиона тона измета годишње.

National geographic: What to Do About Pig Poop? North Carolina Fights a Rising Tide (30.10.2014)

Untitled (Small)Да ли свиње могу да осећају емпатију? Па, ми знамо да су свиње интелигентне животиње (ма шта год то значило) и знамо да су друштвене, а знамо и да могу да осећају, те да буду под стресом. Из свега овог следи да би могле да осећају и емпатију. Међутим, проблем у овом случају је – како то проверити. Холанђани су то извели на маштовит начин. Најпре су свиње поделили по шест у 16 група. Потом су узели по две свиње из сваке групе и радили им нешто слично што и Павлов са псом; само што су они у овом случају након пуштања музике или давали храну или чинили лоше свињама, рецимо стављали их у изолацију. Циљ је био да се истренирају да музика претходи нечему добром или лошем. И нису то успели код свих свиња (толико о њиховој интелигенцији), али код оних код којих јесу, свиње су научиле да разлику музику; када је претходила добрим стварима, задовољно су гроктале и махале репићем, а када би чуле ону која је претходила лошим, показивале су све симптоме стреса. И остале свиње из њихове групе заиста су показивале емпатију и то више приликом „лоше“ музике – биле су опрезније и повлачиле су уши уназад, мада никада нису искусиле последице. Да би биле сигурни да животиње не реагују на музику, пуштали су им је када тренирана свиња није била ту и реакције није било.

Scientific American: Can Pigs Empathize? (13.1.2015)

Ми баш немамо емаптију према свињама (макар не сви) када глоцкамо укусно печење. Шта ћемо кад су нам свиње слатке. 🙂 _10155205148735015_47937297218480612_nЗашто иначе волимо да грицнемо оно што је слатко, чак и кад су у питању нејестиве животиње, па и мале бебе, одговара следећи текст. У њему се каже да је магнетном резонанцом утврђено да се код жена које осете мирис бебе активира онај део мозга који се иначе активира да нас награди налетом допамина када једемо омиљену нам храну. Сличне резултате показао је и експеримент при коме су жене гледале слике беба. Зато се ваљда и каже: „појешћу те колико си слатка!“ 🙂

Scientific American: Why Do We Want to Bite Cute Things, Like Adorable Newborn Babies? (16.10.2014)

Ми ћемо и даље бити слатки, али нас немојте појести. Довољно је да нас читате. 🙂

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: