Сајт за наставнике биологије


tumblr_n8t5n3l9Pl1td64igo1_250Методије: Данашња гошћа је Аленка Пантић, по струци професор разредне наставе, а на позицији директора Основне школе „Ђорђе Крстић“ из Београда. Највећа замерка директорима је да се временом дистанцирају од наставе и наставника, али то са Аленком није случај. Довољно је да погледате теме у којима учествује на Фејсбук групама намењеним размени искуства међу наставницима, као и то шта има да каже на те теме, па да вам то буде јасно. Нас и те како занима шта има да каже, па сам сачекао да заврши своје бројне обавезе, како бисмо проћаскали уз једну виртуелну кафу. Здраво, Аленка. 🙂

Аленка: Здраво Дејане. Хвала на позиву да будем гост на твом блогу. Пријатно си ме изненадио. Питам се шта ће ту један директор?

Методије: Много тога зависи од директора, па и настава биологије. Дефинитивно је битно одвојити простор на овом блогу и за реч директора. 🙂 Него, кад сам те већ најавио тако што сам поменуо Фејсбук, морам да се осврнем на недавна дешавања у „Божјој башти“ (са малим б 🙂 ), како је назва Снежана Гроздановић, а свима познатој групи „Велика зборница – група просветних радника“. nno7uiKueC1qarjnpo6_500 (Small)За оне који не знају, на групи се појавила колегиница, која је, уз подршку појединаца, почела да објављује много тога и у вези са просветним темама, а богами и мимо њих, па и врло дискутабилан, скарадан материјал. И ту су ми се искристалисала два питања. Да колегиница ради у мојој школи, искрено, било би ми непријатно пред другим колегама. Шта би ти учинила да је, којим случајем, колегиница члан твог колетива? Да ли би јој скренула пажњу?

Аленка: Ух, па ти право у актуелна дешавања на Зборници. Да, сигурно бих јој скренула пажњу да је члан нашег колектива. Ипак, не знам колико би то утицало на њу и њене ставове. Да ли можемо некога да променимо у нашим годинама? Сигурно не. У питању је  васпитање и лична култура као и осећај шта, где, када и у којој мери треба писати. У сваком колективу, био то наш просветарски или неки други има сличних. Не бих се овде више бавила том колегиницом. Мислим да смо сви схватили о каквој је особи реч.

Методије: Нећу се ни ја више бавити њом, али морам да је поменем само да бих поставио и друго питање. Ти си једна од ретких колегиница која је коментарисала њене активности и п(р)озвала на одговорност оснивача групе. Иако сам сигуран да многи њено понашање нису одобравали, нису се ни јављали. Да ли просветни радници допуштају да се ствари дешавају мимо њихове воље због толеранције, инертности или нечег трећег?

_1603258109912346_2464263556763494845_nАленка: Ја сам по природи бунтовник, а нарочито када је у питању неправда. Увек сам свој глас дизала, без устезања када је за тиме било потребе. Немам проблем да иступим јавно, ма где год то било и укажем на неправду. У овом „нашем“ случају сигурна сам да није у питању толеранција већ нешто мого горе. У питању је незаинтересованост и недовољно развијена свест о томе да се промена неће десити ако само ћутимо и немо посматрамо. Жао ми  је просветних радника који ћуте, трпе и раде јер може да буде и горе. Сматрам да су просветни радници, и не само просветни радници али они најчешће,  несложни,уплашени и апатични. Анестезирани  су преко две деценије и никако да се покрену. То ми јако смета и уколико се ускоро не пробудимо из овог ружног сна, добро нам се не пише. Осврнимо се око нас и погледајмо како школство функционише у комшилуку.

Методије: Ове твоје речи ме некако „вуку“ да ти поставим питање о штрајку. 🙂 Директори нису имали захвалну улогу током најдужег штрајка у историји просвете. Чак, били су између две ватре, ако тако могу да кажем. Обе стране су захтевале своје. Шта је исправно, односно коме се приклонити?

Аленка: Ха! Занимљиво и очекивано питање 🙂 Директори јесу заиста били у неку руку између две ватре. Најтеже је било онима који су се додворавали Министарству просвете из мени непознатих разлога и трудили  се да буду „добри“ директори. Ја од самога почетка нисам имала тај проблем. Знала сам на чијој сам „страни“ и шта треба да радим. Од како радим у школи нисам пропустила ни један штрајк или протест деведесетих. У овом штрајку моја улога је била јако специфична и за мене рекла бих врло необична. Била сам на одговорном месту директора школе али нисам могла да изађем из улоге наставника, тј.просветног радника. Као што кажеш, радила сам на два фронта. _854202334661507_7944537589423940667_nСарадња са Министарством је била коректна. Никада на мене није вршен притисак по питању штрајка и хвала им на томе. С друге стране у мојој школи је  на почетку штрајка као и у већини школа било тешко. Колектив је био несигуран и релативно подељен. Неке колеге ће ме сигурно оптужити да сам утицала на њих  да се и наша школа прикључи штрајку. Како се ситуација погоршавала из недеље у недељу, схватала сам да је питање дана када ће и наша школа бити део протеста. Било ми је драго када се то десило а била сам и поносна што су сви били јединствени. Занимљиво је било тих месеци у школи. Што се тиче Министарства, понављам ту нисам имала проблем, јер је школа била у законском штрајку.

Да ли сам ти дала одговор на питање коме се приклонити? 🙂

Методичар: Да, јеси. И закључила си тиме да Министарство није правило проблем и да им то не замераш. Има ли нечег што им замераш? 🙂 Рецимо, као помоћник директора веома замерам задатке које нам дају од јуче за данас, као што је био случај са недавним веб-ценусом или како ли се то чудо већ зове. 🙂

Аленка: Наравно да им много тога замерам. 😉 (хајде мало да им замерамо и ми). Могли бисмо цео елаборат на ту тему. Имам утисак да ни тамо нису добро организовани и то је разлог због кога сви задаци стижу  у минут до дванаест. Знаш и сам као помоћник директора да задаци од данас до сутра највише нервирају. Мени и твом директору је сигурно лакше јер имамо помоћнике. Међутим многе школе их немају. Посебна је прича обим посла у школама где је мали број ђака па се посао часком одради. IZfmPPUТешко је у  школама са великим бројем деце.

Што се тиче замерки на рачун Министарства, додала бих да ми јако смета  и то што у проблематичним ситуацијама имамо малу помоћ од њих. Ту првенствено мислим на Школску управу. Морам то да кажем. Од просветног саветника очекујемо помоћ и неки конструктиван савет. Међутим то у пракси врло често није тако. Проблем се увек враћа на школу, доста се штите деца и излази се у сусрет родитељима. Наставници су у прилично незавидном и тешком положају.

Методије: У једном моменту поменула си „добре“ директоре. Шта би, по твом мишљењу, био добар директор без наводника? Знам да је једно време била актуелна прича да ће директори полагати некакав испит или испите за обављање тог посла. Та прича није заживела, али да јесте, да ли би допринела да директори заиста буду бољи?

Аленка: Измамио си ми осмех и хвала ти на овом питању 🙂 Наравно да постоје добри и лоши директори. Као што нису сви наставници стручни за свој посао а раде у школи, тако нису ни сви директори створени за то место. Прича око полагања испита директора је била актуелна, мислим да је и сада, али од те приче за сада нема ништа.

Добар део директора није дорастао тој функцији. Многи су побркали лончиће па се кандидују зарад личних интереса, промоције и морам рећи, на жалост, зараде. lav-krvolokНису  свесни улоге коју имају и на много начина је злоупотребљавају. То сам имала прилике да видим и као учитељица а и сада са позиције директора. Испит за директоре који се помиње једноставно није могуће одрадити јер половина не би била у стању да га уради. Што због старости, спорости, незаинтересованости али и незнања. Сматрам да је пре тог фамозног испита, потребно да директор буде и обучен за тај посао. Знаш добро да директор мора да буде првенствено добар менаџер и психолог. Потребно је да има и неке личне квалитете, да буде стрпљив саговорник, благ и умерен у комуникацији са колегама, али када затреба строг и одлучан. Веома је важно да је способан да направи и одржи добру школску климу, атмосферу сарадње и тимског рада. У школском животу, сви ми имамо своју улогу и сви смо веома важни. Ако на неком месту шкрипи,то се рефлектује на целу школску заједницу.

Што се мене тиче, многе ствари у почетку нисам знала.У међувремену сам много научила и сматрам да још увек учим. Како нисам професионално обучена за рад на месту директора школе, ослањам се на своје вештине и јако изражену интуицију. Сматрам да  нисам савршена и често се преиспитујем.

Методије: Поменула си проблем школа са великим бројем деце. Чињеница јесте да није у реду да плате директора школе која има петсто и школе која пак има хиљаду ђака буду једнаке. И чињеница јесте да није у реду да у обе школе постоји исти број стручних сарадника (једина разлика је помоћник директора, али који готово никад није на том послу 100%) који јесу велика помоћ директору. _10153288699394656_778888573942607712_nСада се помиње смањење броја стручних сарадника по школама, тако да ће се добити, да кажемо, уравнотежен однос између једних и других, али ће школа неминовно изгубити. Тешко је замислити да у било којој школи постоји тек један педагог или педагог на 70%. Да ли је могуће да нису могли да смисле бољи начин рационализације кадрова?

Аленка: Што се тиче плата директора малих и великих школа, да ме не схватиш погрешно, заиста је неправедно што су једнаке. Скоро сам се возила аутобусом по Србији и успут прођох поред једне мале школе од стотинак ђака. Лепа школа, лепо двориште, мир и тишина. Не могу ни да замислим разлику у обиму посла директора једне такве школе и школе у којој ја радим, где имамо 14.000 квадрата школског простора,103 запослена, фискултурну салу, велики базен,1300 ученика и дупло више родитеља. То је црначки рад за педесет хиљада динара.

Што се тиче стручних сарадника, ту се не бих сложила са тобом.Сматрам да и школа са петсто ученика једнако као и школа са хиљаду, вапи за психологом, педагогом, дефектологом и социјалним радником. Мислим да ће још много воде проћи док се не смисли решење за овај проблем. Сматрам да је овим брзоплетим покушајем рационализације Министарство себи направило грдан проблем из којег сада не зна како да изађе.

10616628_863803000311554_756824797291228559_nМетодије: Да је једини… 🙂 Но, да не буде да причамо само о проблемима, шта би ти рекла на овај актуелни проблем када су ђаци украли дневник из школе? 😀 Оно што је мене зачудило у целој причи је увиђај просветне инспекције. Нисам разјаснио себи шта они заправо траже. Имаш ли ти идеју?

Аленка: Ипак причамо о проблемима 🙂  Што се тиче овог упада у школу, клинци су то добро извели. Ушли су нормално обучени а замаскирали се испред учионице. Све у свему, на крају и није било тако страшно, што рече директор.

Блиц: Упад у школу – Родитељи уплашени, а директор безбрижан (4.6.2015)

Наравно да се шалим! Шта би било да су нож и пиштољ били прави? Овде се поставља питање шта  држава ради по питању безбедности деце у школи? Зашто на нивоу државе не постоји организован систем безбедности деце у школи? Зашто је то остављено школама у надлежност? Зашто родитељи не желе да плате школско обезбеђење? Зашто један полицајац чува или „дели“ две школе од по 1300 ђака? Свака школа има барем два или чак и три улаза у школу. Просто је немогуће да два радника обезбеђења покрију у сваком тренутку тако велики простор. Ми смо у нашој школи покушали да закључавамо два од три улаза, па су се родитељи бунили.

_lss8xxAoRz1qddfry

Што се тиче конкретно овог догађаја, за мене он уопште није изненађење. Некада се деси да ни радници обезбеђења не могу да спрече улазак појединих, непознатих лица у школу. Што се тиче инспекције, не бих много о томе. Било је  и за очекивати  да се појаве и одраде свој посао. Надам  се само да ће желети  реално да сагледају ситуацију и схвате  да се ово могло десити у било којој школи. Лоптица је у њиховом дворишту и очекујем да смисле решење како да повећамо безбедност деце у школи.

Методије: Када ти то тако објасниш, све звучи смислено. Међутим, у новинама пише да они долазе како би видели да ли су била „заштићена права деце, родитеља и запослених“. Некако ми та верзија и ова твоја не конвергирају. 🙂 Поменула си да су права деце и родитеља прилично велика. Сведоци смо да се то претворило у један, најблаже речено, екстрем. И ти и ја знамо да су притужбе, коментари и молбе родитеља веома шарени, да не употребим неку другу реч. И често се као „оружје“ користи претња инспекцијом, која по правилу долази рекордном брзином и пресуђује у корист родитеља. Знам за један сраман случај када је моја колегиница, наставница биологије, кажњена због изгреда који је заправо направио агресивни родитељ и што је најстрашније, уопште у томе није ни учествовала. Случај је био помало налик претходном; инспекција је дошла због једне ствари, али је прегледала све што се прегледати може и наложила да се наставници казне због друге ствари. _nkkg2j30tb1qlq9poo4_r1_500 (Small)И у тој причи, као и у свакој другој, сличној или не, директори су „тампон зона“. Да ли је способност директора да заштити радника једна од карактеристика доброг директора без наводника? 🙂

Аленка: У овом конкретном случају у ОШ „Васа Пелагић“ сматрам да су била угрожена права и безбедност наставника и деце која су претрпела страх појављивањем маскираних лица, испоставило се клинаца. Сматрам да држава треба да уради нешто по том питању а не да пребацује одговорност на школе.

У осталим случајевима када родитељи пишу жалбе, увек се трудим да сагледам реално ситуацију тј. да ли су родитељи у праву. Знаш и сам,  дешава се да родитељи некада буду у праву када се жале на рад наставника. У таквим ситуацијама трудимо се да “спустимо лопту” и обавимо разговор са обе стране, пре доласка инспекције. То су јако непријатне ситуације које исцрпљују али су саставни део посла.

Посебна категорија су самоуверени, набеђени, „опасни“ родитељи који бахато улазе у школу и прете инспекцијом и медијима. Врло често помињу и свој  високи положај, радно место и нека лична познанства са неким јако битним људима.Такви су ми омиљена посластица иако ми морам признати одузмају много енергије. Најчешће их при помену свог посла, познанства са политичарима и функционерима нестрпљиво саслушам и саопштим да над школом, директором и запосленима врше притисак, мобинг и уцене и да смо  принуђени да их пријавимо просветној инспекцији. То је добар штос, који има ефекта. Најчешће се изненаде, повуку и више никада не дођу.

_n01_00282201 (Small)Методије: Дакле, обрнута ситуација; наместо да они позову инспекцију, позивате је сами. 😀 Занимљиво решење и што да не, можда вам и „украдемо“ фору. 🙂 Истина јесте да сам много сазнао од тебе данас, па и научио, а верујем и да ће нашим читаоцима овај разговор бити баш занимљив. Пошто је ово Биолошки блог, за крај бих ти поставио једно „биолошко“ питање. Шта ти као директор очекујеш конкретно од наставника биологије? Другим речима, каквим наставником биологије би била задовољна као сарадником у својој школи?

Аленка: Очекивала сам неко питање које има везе са биологијом. 🙂 Одговорићу ти али допусти ми да одговор и допуним размишљајући речником биолога.

Радим у  основној школи коју сам ја завршила 1983.године и моја разредна је била наставник биологије. Наравно, била нам је омиљени лик, ведра, правична и позитивна. И да знаш да нас је терала да правимо хербаријуме. 🙂 Она је у нашој школи радила до пре пар месеци и имала сам ту част да је као директор испратим у пензију. Код ученика је развијала љубав према природи и радозналост. Њени ученици су били најбројнији на свим такмичењима и са њих су се враћали са дипломама. Желела бих једноставно да наставница која је дошла на њено место буде једнако као она, успешна у свом раду са децом.

Дејане, да ли би желео да ти објасним шта је школа, на биолошки начин?

_10152239416211305_2118332247547722723_nМетодије: Да, баш ме занима.

Аленка: Када си ме позвао на разговор очекивала сам да ћеш ме много више „мучити“ са биологијом. Питала сам се, шта ће директор на био блогу и онда ми је синула једна асоцијација.

Па хајде да ти објасним како ја видим школу на биолошки начин. Немој много да се смејеш.

Школе представљају једно вештачко станиште, ограничени простор у оквиру животне средине у којем владају готово исти услови живота. У том станишту најчешће можемо срести ученике, наставнике, стручне сараднике, родитеље, административно особље и још по неке, неприлагођене врсте. Директор је дужан да одржава равнотежу међу њима.

Да би ово вештачко станиште успевало и добро рађало, потребно је да тло буде плодно. То се постиже добрим међуљудским односима, излетима, стручним усавршавањем, добрим материјалним средствима и савремено опремљеним учионицама.

Шта кажеш  Дејане на овај екосистем?

jpeg (Small)Методије: Кажем да се види да си имала добру наставницу из биологије. 🙂 Заиста импресивна примена наученог на свакодневни живот. Екосистеми о којима причаш су прилично угрожени већ дуги низ година и потребна им је заштита и унапређење и ја се заиста надам да ће се то и десити. Теби много хвала на овом разговору који бисмо могли да продужимо у недоглед, јер су теме веома актуелне и веома занимљиве. Драги читаоци, најављујем још неке такве теме са неким следећим гостом. Пратите нас и даље.

Аленка: Хвала и теби Дејане. Било је врло инспиративно и уживала сам!

Advertisements

Коментари на: "Биологија на директорски начин" (2)

  1. Lepo ćaskanje koje daje nadu da još ima entuzijasta i ljudi koji veruju u ono što rade bez obzira na sramno malu materijalnu nadoknadu.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: