Сајт за наставнике биологије


_10205885058318498_1315745665548476718_nДанас су школе у Србији, на Видовдан (што се не мења из године у годину), поделиле сведочанства ђацима од петог до седмог и књижице најмлађима. Што се наших осмака тиче, листе жеља су готове и очекујемо распоређивање у школе. Оно што не очекујемо је да ће бити исто као и претходне године.

Данас: Професори и министар различито о укидању одељења (26.6.2015)

И средњошколци почињу свој упис на факултете и иако ту укидања одељења, пардон смерова, нема, једни су ипак популарнији од других.

Зелена учионица: Студенти не желе у просвету (27.6.2015)

Што би млади рекли, у просвети среће нема. А ми често кажемо трећа срећа, па некако очекујемо да у данашњем наставку текста који се бави различитим уводима у час, пронађете технику рада која ће вам се баш допасти. 🙂

15. Шта ће се догодити следеће?

Ученицима се пусти филм до неког момента и онда заустави. Онда они нагађају који ће бити наредни догађај. Вама остаје још да им пустите остатак филма како би видели да ли су њихова предвиђања тачна. И имамо прави филм за вас. Наиме, змија је напала легло зечице. И… погледајте.

 16. Користите активно слушање.

Пустите аудио (али не и видео) запис неке емисије и питајте ђаке да поброје емоције водитеља које су приметили слушајући. Онда им можете пустити да виде и снимак и тако поново процене емоције. 10410616_877125342345381_1040470538471046514_nТаман је време да урадите квиз и сазнате колико сте емоционално стари или можда боље рећи – зрели. 🙂

What character are you: What is your emotional age?

И још једна анимација у вези са темом, а која приказује како кријемо своја права осећања када смо у јавности. Без текста је тако да ћете је свакако разумети:

Sploid: Clever animation shows how we hide our true feelings to the world (2.1.2015)

17. Направите сопствени аудио-запис.

yyWogf0Нама је пало на памет да се на сличан начин ђацима може приближити комуникација преко интернета. Рецимо, да прочитају неке реченице какве се обично могу прочитати током разговора на Фејсбуку, а онда да их чују различито изговорене. Иако би нека реченица имала смајлија, не мора нужно да значи да је саговорник љубазан. Може бити и злобан и ироничан. Ово би могло да се примени за ЧОС или ЧОЗ, како желите, а једину сметњу коју видимо је да многи људи баш не воле да чују свој глас. Следећи чланак објашњава зашто је то тако.

Science dump: Why you hate the sound of your own voice (22.10.2012)

18. Направите питање повезивања.

_1066119750079967_4888720226641724426_nЗашто баш повезивања, а не неког другог типа, није нам баш јасно, но добро. Кад смо већ код таквог питања да ли знате да методичари препоручују да се већи број појмова с једне стране повезује с мањим бројем с друге (или обрнуто, свеједно). Зашто не исти број с истим бројем? Па, зато што је то боље за ђака, а и објективнија је процена знања. Наиме, ако их је исти број и ако дете погреши један пар, математички гледано мора да погреши још једном. Ако их није исти број, могућа је само једна грешка, а да све друго буде тачно. Такође, ђак може све да зна осим једног, али ће ипак решити задатак 100% – системом елиминације. Уколико је неједнак број појмова, елиминација не помаже. Мора да их зна све. 🙂 А да ли ми морамо да знамо све из биологије? Па чак и када бисмо мислили да је одговор потврдан, не бисмо успели у свом науму. Некад чак и оно што мислимо да знамо, у ствари не знамо. Рецимо, знамо да је најбржа животиња на свету гепард. Али, не лези враже…

Животиње.рс: Чик погодите: Која је животиња најбржа на свету? (4.5.2014)

_603490116424320_2123732819539134266_nПоједине животиње нису можда најбрже, али имају друге, задивљујуће способности. Рецимо, следећих пет могу да регенеришу делове тела, чак и оне за које никад не бисте рекли да то могу:

National geographic: Pictures: 5 Animals That Regrow Body Parts (4.5.2014)

Гуштери могу да регенеришу реп и то сви знају. Али који гени им то омогућавају и како, предмет је истраживања које је недавно спроведено:

Рhys.org: How lizards regenerate their tails: Researchers discover genetic ‘recipe’ (20.8.2014)

19. Састављање речи из слова.

Као у популарном квизу „Слагалица“ у игри где се насумице дају слова од којих треба саставити реч, ми смо ти који дајемо слова са задатком ђацима да саставе што дужу реч. Јасно вам је да ако искористе сва слова добиће тему која ће се обрађивати на часу. Ево слова за вас: А Д Е И И Л О П Р С У. _mpa6qoDzgF1r8vrhxo1_500 (Small)За оне који су (већ) одустали, реч је: лепидосаури. То је група гмизаваца која је била предмет једног недавног и необичног истраживања. Научници су желели да сазнају шта утиче на дужину живота ових животиња. И закључили су да је то – родитељство. Они који раније постану родитељи, раније и угину. Истраживачима је ово логично, јер оно захтева додатни утрошак енергије, а и слаби имуни систем. Такође су закључили да женке које легу већа јаја живе дуже, ваљда зато што ако легу већа, према законима елементарне физике, легу их мање.

IFL Science: Reptiles That Delay Sex And Kids Live Longer (29.10.2014)

А шта је са људским родитељима? Па, Ранко Рајовић каже да све зависи од њих. 🙂

Зелена учионица: Ранко Рајовић: Све зависи од родитеља (8.12.2014)

20. Игра – истина или лаж.

_624922007614464_7698060896824715931_nУ вези са темом часа можете деци читати низ исказа, али да они кажу да ли је у питању истина или лаж. Да би било занимљивије, направите игру од тога. Нека сви ђаци устану и ако за неку тврдњу мисле да је истина, пређу у леви део учионице, или ако је лаж – у десни. Они који нису у праву, испадају, односно врате се на своја места. И све тако док један не преостане и добија награду – аплауз. Ако немате инспирације за овакав почетак часа, следећа инфографика може бити од помоћи, с обзиром да садржи погрешне тврдње, али које су опште прихваћене:

Information is beautiful: Common mythconceptions – worlds most contagious falsehoods (септембар 2014)

21. Исказивање ставова.

Ово је слично претходном, али ипак различитом. Уместо да одређују шта је истина, а шта није и да се према томе позиционирају на леву или десну страну учионице, овог пута се позиционирају према сопственом ставу и места у учионици може бити више (према томе да ли су сагласни, потпуно сагласни, противе се или се баш много противе). И тако се могу добити дебатни тимови, а сама идеја није лоша за поставку часова на којима се обрађују теме с краја осмог разреда (одговорно живљење и право на информације или како се већ та лекција већ зове). _10203227692833352_7080559875397541021_nЗа оне који воле добре дискусије, имамо текст који нас учи како треба аргументовати:

IFL Science: This Is Why You Will Lose Your Argument (17.6.2015)

Наш став је да је данашње издање Биолошког блога било сјајно, али спремни смо за евентуалну дебату. Очекујемо ваше коментаре. 🙂

Advertisements

Коментари на: "Увод у лекцију 3. део" (2)

  1. Sjajno izdanje, nema šta! Imam i dva predloga, ako dozvoljavaš. Prvi je varijacija na 20. ideju. Recimo, dati tri iskaza, dva tačna i jedan lažan. A drugi je suprotan od 16. Pustiti video snimak bez tona, pa pustiti učenike da, na osnovu izraza lica, govora tela i sl. odrede međusobne odnose i osećanja (možda i da daju svoj predlog dijaloga). To onda, naravno, ne bi bila vežba aktivnog slušanja. U svakom slučaju je korisna, jer učenici razvijaju moć opažanja, naročito detalja, a mogu i bolje da pokažu svoju kreativnost. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: