Сајт за наставнике биологије

Шанса више


tyПрви чланак који смо одабрали за данас бави се питањем да ли страх може да се „обрише“. И одговор је да може. За осећај страха задужена је амигдала, али њу нормално инхибира префронтални кортекс мозга. То се ипак не дешава код анксиозних људи и тада амигдала преузима главну улогу. Она то чини и када се претња понавља, па се Моника (Monika Eckstein) која је психијатар на Универзитету у Бону досетила да испитаницима уради слично што и Павлов са својим псом. Показивала им је слике и пуштала електро-шокове. Када је потврдила да се њених 62 добровољца здраво плаше одређених слика, давала им је да ушмркају окситоцин, хормон који има круцијалну улогу у односу мајке и детета, али и социјализацији и током интимних односа. И показало се да он има још једну улогу – да људе учини неустрашивим. 🙂

Scientific American: Can Fear Be Erased? (4.12.2014)

Челници синдиката очигледно окситоцин узимали нису. 🙂

Унија синдиката просветних радника Србије: Јанковић: Бојим се да нас чекају штрајкови у школама (29.8.2015)

_1441159656178768_7219025717691581729_n (Small)Оно што нас више неће чекати у школама је, према речима министра, трговина.

Политика: Нема више трговине радним местима (30.8.2015)

Ово јесте неки помак, с обзиром да смо се претворили у услужну делатност. Пре свих услужујемо родитеље, а неретко то подразумева и (незаслужене) оцене које дајемо њиховој деци. Међутим, наново према министровим речима, и то ће се мењати. Додуше само за средњу школу, јер је у основним, ваљда, све у реду. 🙂

Унија синдиката просветних радника Србије: Вербић: За који дан нови правилник о оцењивању (30.8.2015)

_nocrud9eyh1qbycdbo1_500 (Small)Да ли ће овим Правилником бити предвиђено да се ученицима дају прекобројне шансе да поправе оцене, видећемо, а за сада прекобројни наставници имају шансу.

Зелена учионица: Просвета: Прекобројни имају шансу (29.8.2015)

Форум београдских гимназија одлучио је да не да шансу новој одлуци министра просвете према којој ђаци који имају испод 50 бодова по завршетку школовања неће имати шансу да упишу четворогодишње школе.

Форум београдских гимназија: Вербићеви експерименти (29.8.2015)

А следећи чланак говори о највећем светском експерименту који превазилази чак и српску просвету.

Science dump: 400 parts in a Million: The world’s biggest experiment (14.5.2013)

_mm0excZYNs1s6r1vho1_250Ипак, нећемо бити баш толико амбициозни и бавити се овим експериментом, већ много мањим, тзв. кућним, али уистину фасцинантним:

Science dump: These four amazing @home science experiments will blow everybody’s mind

Да оно што је мало може бити једнако фасцинантно као и оно што је велико, најбоље знамо ми биолози. Захваљујући модерној технологији и анимацијама, у стању смо да тај мајушни свет и видимо.

TED: Animations of unseeable biology (мај 2011)

_m2btp3ieel1rshsp5o1_500Док смо још у микро свету треба поменути да су научници још пре годину дана развили праве наноподморнице које су способне да у телу проналазе циљне ћелије и да им достављају потребне лекове. Међутим, оне не раде само то. Једном када су у ћелији, оне могу да иницирају да хемијске супстанце које су већ унутар ње реагују са оним које су донеле.

Рhys.org: Scientists develop a ‘nanosubmarine’ that delivers complementary molecules inside cells (25.6.2014)

Дакле, научници су нашли начин да испоруче лек. Нови проблем је у томе што најпознатији лекови на свету, антибиотици, све мање делују. И научници сматрају да ће и тај проблем успети да реше, такође уз помоћ гљивице, али не пеницилијума, већ Aspergillus versicolor коју су пронашли у земљишту Нове Шкотске. Ова гљивица производи молекул аспергиломарасмин A (Aspergillomarasmine A) који може да разоружа, да тако кажемо, ген Њу Делхи метало-бета-лактамазу-1 (New Delhi Metallo-beta-Lactamase-1) који омогућава бактерији да буде резистентна на антибиотике.

Мedicalxpress: Team unearths what may be secret weapon against antibiotic resistance (25.6.2014)

сапуницаГљивице не само да су ефикасне у борби против бактерија, већ и против приона. Омражени протеини, приони, када уђу у ћелију, мењају се у агрегате, који се називају амилоиди. До недавно се сматрало да када се једном слепе у те агрегате, не враћају се више у првобитни облик, односно да је тај процес неповратан. Међутим, пекарски квасац, када има те амилоиде, а када се изложи температури од 40 степени Целзијусових (што код човека јесте висока температура), као одговор на такав стрес, разара те агрегате приона, односно враћа их у првобитан облик. Ово запажање ће у будућности можда допринети лечењу болести које су у вези са прионима (тј. њиховим агрегатима у ћелији), попут Хантингтонове, Алцхајмерове и Паркинсонове.

Рhys.org: Yeast are first cells known to cure themselves of prions (9.12.2014)

Кад смо већ код квасаца, ево једног лепог текста на ту тему:

Блог – Наукица: Квасац (10.10.2013)_825078434239150_5522857715835396441_n

И да гљивама и завршимо, али вишећелијским. Овај пут текст је на руском, али вам и није значајно да тај језик знате да бисте видели прелепу галерију фотографија.

Новате.ру: Осенний марафон: 20 самых экзотических грибов в мире (1.10.2014)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: