Сајт за наставнике биологије


_291384737692926_941208689499841008_nС обзиром на то да смо добили много што писама, што порука са захтевом да направимо интервју са председником Српског биолошког друштва, ми смо то и урадили. Додуше, нисмо пронашли председника, а из једноставног разлога зато што га још увек нема, али јесмо В.Д. председника др Душка Благојевића, који ради на Биолошком институту у Београду, као научни саветник, у одељењу за физиологију, а разговарали смо и са Аном Блечић, која однедавно (17. јула ове године) председава Комитетом за образовање СБД-а, а и представник је тог друштва у Националном просветном савету. Ана је наша колегиница и ради у Деветој гимназији „Михаило Петровић Алас“.

Добар дан вам желим и одмах да поставим питање Душку, с обзиром да је СБД у последњих годину дана претрпело  реорганизацију, како сада изгледа организација овог друштва?

Душко: Доста другачија у односу на претходну. На Скупштини друштва 17.07.2014. договорили смо се да направимо нови статут који ће бити много шири, отворенији и транспарентнији са већом могућношћу чланова да креирају ставове и активности друштва и контролишу рад органа СБД. Утврдили смо сви став да члан друштва може бити на само једној руководећој функцији и раздвојили ингеренције председника друштва и управног одбора, с тим да председник друштва није и аутоматски члан управног одбора и не може доносити кључне одлуке без сагласности Управног одбора. Управни одбор чине репрезентативни представници свих институција које се баве биологијом, као и чланови професора и наставника биологије. Статутом смо формирали и два комитета: за науку и за образовање који би били кључни креатори и предлагачи активности друштва у тим сегментима. _1452437568393234_4431107302758167952_nОсим тога, предвидели смо и формирање посебних одбора по областима, како се укаже потреба, с тим да састав одбора може бити прилагођен и бројем и квалификованошћу чланова актуелном тренутку и сврси. Тренутно су формирана два одбора: за биодиверзитет и промоцију биологије, који се понаособ перманентно допуњују члановима према квалификованости и заинтересованости чланова СБД за рад у њима. Регионално смо оставили могућност формирања подружница. Не мање важно, постоји могућност и колективног чланства других друштава из области биологије, која налазе да су нам циљеви заједнички и да ћемо боље радити заједно. Статут смо поставили на сајт Српског биолошког друштва и можете га тамо преузети и прочитати.

Да ли је ова организација коначна, односно да ли се планирају још неки комитети, односно радне групе или слично?

Душко: Није коначна, јер ћемо формирати одборе и радне групе према потребама  и развоју. Број комитета је регулисан статутом (2) и тренутно не разматрамо формирање нових  комитета. Радне групе ће се формирати и према задацима који искрсну, као што је израда појмовника, коју је затражило Министарство просвете.

Нас, наставнике, највише занима Комитет за образовање. Ана, ко су чланови овог дела СБД-а?

Ancient_Forest_Photo_by_TJ_Watt-31.568 (Small)Ана: Комитет има 7 чланова, а за наставнике је битно нагласити да су чак три члана и сами наставници, један из основне и два из средње школе. Дакле, поред мене, чланови Комитета су: доцент Вера Жупанец са ПМФа у Новом Саду, проф.др Јелена Станисављевић и проф.др Синиша Ђурашевић са Биолошког факултета у Београду, др Алексеј Тарасјев који ради као виши научни сарадник на ИБИСС, мр Бранислав Андрић из основне школе „Васа Стајић“ у Новом Саду и Драган Ђурић из Ваљевске гимназије.

Које активности планира овај комитет и уопште СБД, односно којим питањима наставе ће се Комитет бавити?

Душко: Комитет за образовање разматра образовну политику у области биологије у Србији, реализује активности у циљу њеног побољшања и предлаже Управном одбору формирање посебних радних тела из редова чланова Друштва. На Комитету је да самостално предложи  које активности ће СБД предузимати и да ли треба формирати посебне радне групе и ко ће те активности спроводити. Комитети имају своју аутономију и одговорност за сегмент којим се баве. У том смислу, сва питања и сегменти наставе долазе у обзир, а приоритете и активности би требало да предложи сам Комитет. На Председнику СБД и Управном одбору је да процене те предлоге, формирају стратегију и носиоце активности у складу са својим овлашћењима.

Ана: Као неко ко ради у школи, суочавам се са проблемима који погађају већину наставника биологије и велика ми је жеља  да  (у границама својих могућности) допринесем (помогнем) њиховом решавању. _nhwvrbCrZk1sh5fa9o1_r1_1280 (Small)Свима нам је јасно да последице вишедеценијског занемаривања просветне струке и разних несинхронизованих и неадекватних потеза у нашој образовној политици сносимо и ми и сама биологија, као и да позитивне промене (бољитак) не могу уследити преко ноћи.  Управо формирање Комитета за образовање у оквиру СБДа видим као прилику да нашу битку водимо уз заштиту и под окриљем самог стручног друштва.

Све активности Комитета  биће усмерене на јачање улоге и заступљености биологије као наставног предмета у образовном систему и подизање квалитета наставе биологије, што неминовно води и  бољем  положају самих наставника. Непосредно по свом конституисању, Комитет за образовање  је усвојио Апел за очување кадровског потенцијала у настави биологије и сродних предмета у основним и средњим школама.

На дневном реду Комитета свакако ће се наћи  наставни планови и програми биологије на свим нивоима образовања, дуго најављивана реформа гимназија, стандарди и исходи постигнућа, квалитет уџбеника биологије, покретање иницијатива за формирањем адекватних акредитационих програма за стручно усавршавање наставника и стручним предавањима која би, осим што би веома користила наставницима у непосредном раду, донела и бодове за стручно усавршавање , и многа друга питања, у складу са актуелним дешавањима и предлозима .

У плану је да се на дневном реду Комитета што пре нађе такмичење из биологије и изналажење могућих решења за недостатак организационе, техничке и материјалне подршке, као и доношење што функционалнијег, применљивијег Правилника усклађеног са реалним околностима у школама, како би спремни дочекали такмичење у новој  школској години.

Micromelo undatusКао што сте имали прилике да видите и на самом Био-блогу, у току је израда Појмовника са изразима у оквиру струке, за шта је Министарство упутило допис свим стручним друштвима, а о чему ће детаљније говорити Душко.

На који начин ће се конкретизовати сарадња између Стручних актива и СБД-а?

Душко: Прво треба да се упознамо и кроз разговор сагледамо како би заједничка активност изгледала. Шта је то што СБД може и треба да учини, ко би били носиоци тих активности и како би би их координирали. Планирамо састанке са Стручним активима, за почетак. Раније су постојала независна стручна предавања, а сада би то могла бити регуларна активност СБД која би наставницима – члановима СБД могла донети и неки бод, рецимо само један пример.

Ана: На последњем састанку Актива наставника биологије београдских гимназија и средњих стручних школа, коме је присуствовала и проф.др Јелена Станисављевић са Биолошког факултета, говорило се о променама у СБДу, новом руководству, оснивању Комитета за образовање и што интензивнијој сарадњи и укључивању наставника у активности СБДа. На овај начин би и сами наставници били у прилици да покрену за њих значајне теме. _ma4b2wZaRp1r6g9m4o1_500 (Small)За јесен су планирани састанци представника УОСБДа и Комитета за образовање са Активима наставника биологије у основним, као и у средњим школама и гимназијама.

Ана, Ви већ дуже време учествујете у раду Стручног актива средњошколских професора биологије, па нас занимају Ваша искуства у раду овог тела и да ли постоји начин да се успостави сарадња овог и стручног актива који воде основци?

Ана: Морам признати да је на дневном реду нашег Актива најчешће било управо такмичење из биологије. Тако је већ традиционалан проблем обезбедити школу домаћина градског такмичења, јер не постоји апсолутно никаква (ни материјална, ни техничка, ни организациона) подршка,већ школа домаћин сноси целокупну одговорност, поред свих обавеза за реализацију такмичења.

Сарадња са Активом наставника биологије у основним школама је увек пожељна, а по многим питањима и неопходна, јер се у средњој школи великим делом продубљују знања усвојена у основној школи. Како нас везује заједнички циљ – да деца с радошћу уче и науче биологију, сарадња би била обострано корисна. На пример, ако нам наставници биологије из основних школа укажу на оно што је деци најтеже да разумеју и усвоје, ми бисмо управо томе посветили више пажње и времена. О конкретним начинима успостављања сарадње треба да се договоре сами Активи.

Поменули сте појмовник, па бих замолио Душка да нам каже више о томе. Ко је наручилац посла и за које сврхе бисмо могли да искористимо појмовник у настави биологије?

Душко: Више информација је у ствари само штури позив који смо преко мејла добили из Министарства просвете да би стручна друштва требало да се укључе у израду појмовника (са изузетно кратким роком). _825078630905797_5478157213331428768_nКолегиница у Министарству која је задужена за оперативни део ове акције је била на одсуству, тако  да нисмо могли да добијемо више информација о појмовнику. На нашу молбу мејлом проф. Др Зорани Лужанин да се продужи рок, нисмо добили одговор. Како год, прохватили смо иницијативу Министарства и преко Комитета за образовање решили да га урадимо. Отворили смо базу за уношење појмова на сајту СБД (још је отворена) и позвали све који хоће да унесу појмове из биологије које треба дефинисати, чак и да предложе дефиниције. Направљена је шира радна група из разних области биологије која ће систематизовати и финализовати израду појмовника.

Осетљиво питање су такмичења. Чини се да се тражи прави модус да она буду што је могуће више сврсисходна, мада увек има неких и пропуста и недоумица. Шта по Вашем мишљењу треба ту поправити, који су главни проблеми и шта треба да буде приоритет?

Душко: Питање које захтева много, много више различитих чинилаца које треба мењати. Једино што је константно добро су заинтересовани ђаци и њихова воља и жеља, као и наше колеге професори на свим нивоима који својим ентузијазмом чине такмичења реалним. Дакле, једино неспорно је воља свих нас. На свим осталим сегментима су различити проблеми од организације до финансија. За мене је главни утисак оставило Министарство, које фактички само постави услове за такмичење и одреди организатора који треба да, како зна и уме, реализује такмичење и буде за све одговоран, с тим да се подразумева да ће школе све учинити да се такмичења одрже. Хвала школама које су као и сваки пут показале да су изнад неефикасног система и да је професионалност присутна. Искуства са регионалним и градским школским управама су различита, похваљујемо новосадску, а о београдској… не бих трошио простор. _ml8vx0R42h1rw6hhbo1_500За све то, Министарство просвете на крају одреди онолико средстава колико има, може, хоће… за већ одржано такмичење. Дакле, организатор би за све требао да одвоји своје време, знање и средства (као и школе) како би такмичење било одржано. Са таквим искуством ћемо и почети размишљања како даље.

У таквој ситуацији је тешко наћи праву меру сврсисходности. Око модуса би се и договорили, али реалност нас тера на другачије приступе. Неки од њих су се могли видети ове године. Департман за биологију и екологију ПМФ Нови Сад је организационо добро поставио неке од нових стандарда.

Осим свих ових материјалних и практичних аспеката, одлука УО СБД је да се такмичења одржавају у различитим центрима, по целој Србији. Осим тога, циљ је да се биологија од „књишке“ постави кроз такмичења као права, жива наука, којом смо окружени свуда и увек.

Треба поправити координацију током такмичења на свим нивоима. Ту би кључно требали бити наши чланови и колеге, али и кроз сарадњу са активима би доста побољшали реализацију.

Приоритет је да ђаци кроз такмичење још више упознају и заволе биологију, а да им ми сви заједно кроз такмичење дамо додатни мотив и материјал._n2plg2oVvI1r2rgtao1_500

Од прошле године на републичком нивоу уведен је практичан рад, који је такође дискутабилан, пре свега због помањкања средстава који су наставницима на располагању. Који су аргументи за такав рад и како можемо постићи да и са ограниченим могућностима постигнемо да такав рад буде квалитетан?

Душко: Аргумент је управо чињеница да је биологија „жива“ наука, а не „књишка“. Осим тога, најбољи млади биолози треба да покажу своје практичне способности, а не само „суво“, научено знање.

Знамо за беспарицу на свим нивоима, али ће се практични рад поставити тако да не кошта пуно, а да покаже спретност и практичност такмичара. Ту је и спремност професора и наставника да одвоје своје време и посвете их својим најзаинтересованијим ученицима. Свакодневни живот је препун биологије, тако да неће требати пуно за остварење циља.

И још да поменемо да недоследност која се јавља је и да дете које је по рангу на 22. месту на такмичењу из српског језика осваја диплому која му се вреднује за упис у средњу школу (макар је тако било до ове године, сада се и то мења) или факултет, док на такмичењу из биологије и дете на 4. месту понекад остаје без ичега. То прилично смањује популарност такмичења из нашег предмета. Да ли ту може ишта да се уради? 

Ана: Нажалост, то је истина, и нешто што деца, родитељи и наставници доживљавају као неправду. Заправо, то је још једна у низу тема која ће се наћи на дневном реду Комитета за образовање и која би морала бити на адекватан начин регулисана новим Правилником о такмичењу.

Приметили смо да постоји и сајт СБД-а. Какве информације ћемо моћи да очекујемо на сајту и да ли је могуће на тај начин контактирати представнике СБД-а?

_mps6w9rYEu1qd5hzfo1_500Душко: За сада, ту су основне информације о Друштву, Статуту и члановима, као и вести о нашим активностима. Имамо идеју да се сајт шири са свим активностима које предузимамо, а и свим садржајима који би били корисни. Основна идеја је да сајт прати активности друштва.

Свако ко хоће, може да контактира представнике СБД. Постоји опција контакт и само напишите на кога се порука односи, биће прослеђена.

Кад смо већ код сајтова, каква очекивања има СБД од Биолошког блога?

Ана: Најискреније се дивим прегалаштву уредника Биолошког блога, који (у потпуности испуњава свој циљ) представља велику подршку и извориште изузетно корисних и занимљивих информација за сваког наставника биологије, а истовремено пружа  могућност за размену  искустава, покретање различитих иницијатива и наравно унапређивање саме наставе биологије. Јасно је да Био-блог са бројним и разноврсним садржајима које нуди може бити од велике помоћи средњошколским наставницима, а очекивати можемо ако и сами пружамо и улажемо. Ту пре свега мислим на сарадњу са уредницима и ангажовање самих средњошколских наставника у појашњавању и анализама специфичности рада у средњим школама, што би свакако било од обостране користи.

Cucumber Skin BarbsДушко: …Да буде одличан као и до сада и да обострано градимо бољи и информативнији амбијент за све којима је биологија занимљива. Да нам кажете шта и где можемо заједно и да на томе заједно радимо. Очекујемо да промовишете биологију у Србији, Србију у биологији и да мало више причамо о темама које покрећу и којима се баве наши истраживачи.

Биолошки блог је својевремено пропратио и дешавања у вези са научним часописом Архивом биолошких наука. Како стоје ствари сада?

Душко: Коначно регуларно, нормално, како је требало увек и да буде, а, на жалост, није. Ипак, није све готово. И даље имамо борбу да сваки вид плагијаризма искључимо, што се види и по броју ретракција. Нико није изузет. Да би унапредили рад користимо и актуелне софтвере за проверу плагијаризма. Кључно је да је направљен нови редакциони одбор, а нови главни и одговорни уредник др Горан Познановић је направио и ригорозна улазна правила о квалитету радова и стриктно поштовање чињенице да АБН биолошки часопис, који доминантно третира експерименталну науку. Рецензенти су експедитивни и научно веома критични, тако да очекујемо да и квалитет часописа расте. Рецензентима велико хвала на доприносу који дају да АБН буде квалитетан.

Број радова који стижу је и даље висок, па смо увели да се сви прихваћени радови и приређени за штампу одмах публикују on-line са регуларним DOI бројем. _mu0o322hdm1qdnoa8o1_500 (Small)Штампане свеске регуларно излазе свака 3 месеца и попуњене су до краја ове године.

Додао бих и да да је редакција часописа Retraction Watch написала веома похвалан текст за новија дешавања у часопису Архив биолошких наука (прим.Метод):

Retraction Watch: Serbian journal cleans house with 16 retractions and 2 corrections after investigation (6.8.2015)

Шта наставници могу да очекују од СБД-а? Другим речима, какву конкретну корист могу имати наставници од ове организације сада, а какву у будућности?

Душко: СБД жели да буде право струковно удружење и свака подршка наставницима, од квалитета знања до положаја у процесу наставе и просвети уопште. Моје мишљење је да је та подршка прилично изостајала у прошлом периоду. Треба да се договоримо о свим активностима које треба предузети, покушати да се на свим нивоима одлучивања нађу наши представници… Размењивати информације о стању… Од како смо 17.07.2014. преузели одговорност за рад СБД, превасходни циљ нам је био да стабилизијумо СБД и Архив биолошких наука, што смо скоро и постигли. Сада је време за корак више, а то је сарадња са нашим колегама из просвете. Мислим да је оно што могу да очекују од нас сада заједничко креирање стратегије и политике друштва у свим областима где је биологија присутна. У будућности би требало да заједнички реализујемо те циљеве, али то зависи од нашег броја и спремности за рад на свим нивоима.

И питање за крај, за Ану. Како видите будућност наставе биологије у Србији, на свим нивоима основног и средњег образовања?

_mln5otHxT71s6tygwo5_500Ана: Желим да будем оптимиста и верујем да  добра воља и позитивна енергија воде ка позитивним променама. Увек морамо имати на уму каква настава треба да буде и шта је наш кључни циљ. Као пословни мото близак ми је Ајнштајнов став у књизи Моја слика света: „…Настава мора бити таква да се оно што пружа осећа као вредан дар, а не као мучна дужност и обавеза да се градиво савлада… Све вредне ствари преносе се на младу генерацију кроз контакте са наставницима …, а млади кроз наставу морају да стекну смисао за оно што је лепо и морално.“ Једино тако можемо научити младе да мисле, јер како је истакао и Ђерђ Поља, отац модерне методике наставе математике „То је највећи национални и цивилизацијски интерес“.

Хвала вам на овом разговору, верујем да смо разрешили многе недоумице које су наставници имали.

Душко: Хвала вама на позиву. Уколико их нисмо разрешили, отворени смо за разговор.

tumblr_lqpa5fVWcL1qe9r2fo1_500Разговор урадио: Дејан Бошковић

Advertisements

Коментари на: "Интервју са представницима Српског биолошког друштва" (2)

  1. Htela bih samo da vas pitam da li se od ove godine ukidaju bodovi za republicko takmicenje?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: