Сајт за наставнике биологије

Лепота дна


12020023_900842636675006_8210138099895259100_n (Small)Најпре један позив на изложбу и иако вас редовно извештавамо о поставкама Природњачког музеја у Београду, овај пут је приређује други музеј. Погледајте слику лево где имате све информације. Изложба је иначе о храни, па ево првог текста у вези са тим. Неки људи нису гадљиви и није им мрско да поједу и оно што је пало на под. Да ли је то ипак у реду урадити, одговара текст који смо одабрали:

IFL Science: Is It Really OK To Eat Food That’s Fallen On The Floor? (15.9.2015)

Можда и није толико проблем у томе када нам храна падне, већ када опадне њен квалитет. Богами, у каквој смо ситуацији, опада нам квалитет комплетног живота. А квалитет настави покушава да подигне Министарство просвете, уз повремену подршку синдиката. Управо су ова два ентитета имала састанак и ево шта су се договорили:

Зелена учионица: Привремене мере у школама које не поштују закон (15.9.2015)

Ми бисмо више волели нека трајна решења. Док их не дочекамо, сналазићемо се у ситуацији оваквој каква јесте. Са тим у вези, у емисији „Лични став“ професор Миодраг Зец говорио је о тренутној ситуацији, па и о статусу просвете у нас.

Статус просвете је једна широка тема, о којој не бисмо. Радије не бисмо ни о статусу библиотекара, али је тај проблем наметнут, јер су многи школски библиотекари широм Србије свој статус изгубили.

РТС: Мање библиотекара у новој школској години (14.9.2015)_1647744435442947_402664605033018187_n

То је још један од мањака који ће нам отежати рад у просвети. Оно чега имамо довољно, па и превише, свакако је папирологија. У Хрватској имају сличне проблеме.

Објектив.хр: Отворено писмо учитељице у Хрватској – с правом огорчени (19.1.2015)

Још један текст из те државе, веома занимљив.

Ученици.инфо: Само да се сустав не уруши (14.9.2015)

И ми се надамо да се „сустав“ урушити неће. Па, ипак, следећи чланак тврди супротно, али не из разлога који би вам први пали на памет. 🙂

Вести онлајн: Пропаст просвете (14.9.2015)

Још један чланак апокалиптичног наслова пласирао је „Телепромтер“:

Телепромтер: Дотакли смо дно! Старлета из казина добила посао у Српској академији наука и уметности (14.9.2015)

desktop-1406688759

Наравно, поставља се питање да ли смо дно дотакли зато што је девојка радила у казину, зато што није квалификована за посао који обавља, зато што се пући на фотографији или зато што је постала то што јесте преко везе? Или можда због свега тога помало? Но, дно смо свеједно дотакли, кажу, па смо се ми одлучили за океанско. Следећи чланак прича управо о томе.

IFL Science: Just How Little Do We Know About The Ocean Floor? (6.11.2014)

И још мало о океанском живљу, конкретно једном њиховом члану, необичном и прелепом.

Science dump: This purple creature is proof of the fact that aliens hide in the ocean (30.3.2015)

pluzzleОкеани су уистину прелепа места, највише баш управо због живог света који их насељава, али постоје и таква места на нашој Земљи која су опасна, а због радиоактивности.

Science dump: The most radioactive places on Earth (17.12.2014)

Једно од првих места познатих по овоме је свакако Чернобиљ.

Портал млади: Чернобил: 20 занимљивих чињеница о највећој нуклеарној катастрофи икада (8.5.2014)

Једно од радиоактивних места на нашој планети, у Габону, пронађено 1972. представља природни нуклеарни реактор стар чак две милијарде година! Француски научници узели су руду уранијума из рудника у Габону и тестирали његов садржај. По правилу, руда уранијума се састоји од три врсте или боље рећи изотопа уранијума, сваки са различитим бројем неутрона: уранијум 238, који је најзаступљенији, уранијум 234, који је најређи, и уранијума 235, за који су научници највише заинтересовани, јер може да издржи нуклеарне ланчане реакције. tumblr_ng0cboYqQg1t043jao1_500Очекивали су да ће та руда да се састоји од 0.720% уранијума 235, јер је такав проценат нађен у другим узорцима стена – од Земљине коре, преко Месеца, до метеорита. Међутим, ови француски научници пронашли су нешто сумњиво: узорак је садржавао 0,717% уранијума 235. Одступање од 0,003% не изгледа веома значајно, али не и у овом случају. Заправо, израчунали су да у руднику фали чак 200 килограма овог уранијума и веома су мале шансе да га је неко тако волшебно украо из руде. Он се напросто претворио у друге елементе процесом познатим као фисија, а што је карактеристично управо за нуклеарне реакторе. Природа је изгледа направила извор енергије као од шале и то у заиста прадавна времена, а до кога је човечанство дошло након дугог и мучног периода развоја технологије. Изгледа да заиста све већ постоји у природи и немамо баш много шанси да будемо оригинални. 🙂

IFL Science: Is There Really A 2 Billion-Year-Old Nuclear Reactor In Africa? (27.7.2015)

_msiyotWY7Q1r6j7rho1_r1_500

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: