Сајт за наставнике биологије


_1668581790052777_8919608323373572399_nЗаједница која учи увек нас изненади неким лепим вебинаром:

Вебинар Заједнице која учи „Сазнање“: eTwinning – могућности за повезивање, сарадњу и напредовање (за 30.9.2015)

Овде се ради о порталу који повезује запослене у школским и предшколским установама широм Европе. Европске државе повезане су многоструко, посебно чланице Европске уније. Следећи интерактивни сајт бави се преливањем (да тако кажемо) мозгова из једних у друге ЕУ земље. Занимљиво је да највише високо квалификованих кадрова који су се сељакали у раздобљу од 2003. до 2014, има међу средњошколским наставницима.

Forum Alpbach: Where the European brains go (26.8.2014)

_642806972490084_7804706156997014166_nДакле, видели сте куда су се запутили европски мозгови, а следећа прича говори зашто је пројекат „мозак“ пропао. Научник Хенри (Henry Markram) био је први који је успео да измери електрични сигнал између два жива неурона пацова, стављајући микроскопску пипету између њих. Његов рад демонстрирао је процес при коме је синапса јачала и слабила, чинећи могућим да учимо и моделујемо како мозак учи. Хенрију је ово донело висок положај у свету науке. Након тога уследили су многобројни радови из обалсти неуронауке, на десетине хиљада њих, али упркос томе, ништа нисмо били ближи нити разумевању рада мозга, ни зашто настају поједини поремећаји. Ово је фрустрирало Хенрија и зато што је имао лични разлог – његовом сину је дијагностикован аутизам. У разговору за часопис „The Guardian“, 2013. рекао је да би желео „да може да закорачи унутар симулације мозга свог сина и види свет како га он види.“ Једини начин да се то уради, образложио је, био је да се иде даље од појединачних експеримената у вези са понашањем, болестима и анатомијом мозга и уместо њих направи модел електричних кола целокупног људског мозга.

Brain-Tree (Small)У 2009. у свом предавању у оквиру ТЕДа, он је најпре представио широј јавности своју визију да математички симулира мозак са свих 86 милијарди неурона и 100 трилиона синапси на суперкомпјутеру. Чак је сугерисао да би такав математички модел био у стању свести и да ће бити способан да комуницира у виду холограма. Реализацију овог пројекта предвидео је у десет наредних година. У различитим разговорима, интервјуима и чланцима, који су уследили, предочио је да би математички модел мозга могао да достави такве фундаменталне помаке као што су открића лекова за стимулацију, замене појединих експеримената на животињама и боље разумевање поремећаја као што су Алцхајмерова болест. Као да то није било довољно, симулирани мозак би убрзао технологију за изградњу нових и бржих компјутера и робота са когнитивним способностима и евентуално интелигенцијом. Много неуронаучника је било скептично, али је било и много присталица. То је изгледа било довољно да у јануару 2013. од Европске уније добије 1,3 милијарде долара за свој пројекат.

SUBNET_Final_1 (Small)Међутим, ни две године касније, пројекат је доживео крах и у јавности га чак и исмевају по разним емисијама. Хенри је престао да буде шеф пројекта и уместо њега постављен је други научник (Christoph Ebell), а он сам морао је да се суочи са критичарима пројекта (чак 800 научника који су потписници петиције) и да брани своје ставове пред комитетом од 27 научника. И тек двоје је било на његовој страни. Пресуда (на 53 стране) је била таква да се пројекат у потпуности мења, са сасвим другачијим научним фокусом. Да ли то значи да још увек нећемо имати електронски људски мозак, чак ни 2023? Па, ако вас је текст заинтересовао, одговор ћете пронаћи на линку:

Scientific American: Why the Human Brain Project Went Wrong–and How to Fix It (15.9.2015)

Но, да бисмо уопште могли да урадимо овакав један пројекат, сматрају научници, морамо почети од нечег мањег. И то много мањег – милиметар дугог црва врсте Caenorhabditis elegans (који је иначе експериментална животиња). Научници су успели да неуроне (целих 302) ове глисте пренесу у робота и тако добили робота са умом црва. 🙂

IFL Science: Scientists Put A Worm’s Mind Into A Robot’s Body (14.12.2014)

_mpmg8gzDgq1rc6a1xo1_400

А следи прича о мајмуну са умом фотографа. 🙂

Национална географија: Може ли се мајмун сматрати аутором фотографије? (23.9.2015)

Ето, мајмун направио селфи. И то није подвиг само за мајмуна. Другим речима, селфи уопште није једноставно направити. Следећи текст тврди да је само у току прошле године више људи страдало сликајући себе него од напада ајкула и то погађате зашто. Људи се много више фокусирају на екран мобилног телефона него на непознато окружење које, очигледно, није безбедно. Тако је четворо људи страдало услед пада, а неки су били повређени или усмрћени због удара воза.

Mashable: More people have died from selfies than shark attacks this year (22.9.2015)

А смрт која нас је све затекла и ражалостила…

24 сата: Трагедија: Наставница умрла насред часа у Београду! (24.9.2015)

Ружне ствари се дешавају и у неким случајевима можемо само да пропратимо вести, као што је ова претходна, али у неким можемо и да реагујемо и пробамо да поправимо ситуацију. _nkycx7IZQ51qhgy7po1_500 (Small)Постоје деца без родитељског старања, као и она чији је развој ометен породичним (не)приликама, разним облицима злостављања и занемаривања и неку од њих збрињава Установа за децу и омладину  Дечије село др. Милорад Павловић из Сремске Каменице. Овој установи потребна је и наша помоћ јер прикупља средства за набавку пелета (25.000 евра), а како би се обезбедили котлови на биомасу и самим тим грејање.

Indiegogo: Akcija nabavke peleta za grejanje Dečjeg sela (9.9.2015)

У Шведској употреба биогорива није новост. Новост је да је ова држава објавила да ће бити прва која се одриче употребе фосилних горива. Она већ сада две трећине енергије добија из чистих извора енергије (сунчева, енергија ветра итд), а идеја им је да до 2020. смање за чак 40% емисију нежељеног угљен-диоксида. cool_funny_20Све ово подразумева и улагања, а влада је за следећу годину издвојила 546 милиона долара.

Business spectator: Sweden aims to be 1st fossil fuel-free nation (21.9.2015)

А у Шведску је отишла научница Зорана Курбалија Новчић, која је наш биолог и прави пример успешне жене. Завршавамо интервјуем са њом.

Време за: Зорана Курбалија Новичић – право лице науке (21.9.2015)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: