Сајт за наставнике биологије

Просветна пијаца


x11531337649346774145Верујемо да је био огроман посао, али научници са једанаест белосветских института су га напокон финиширали. Направили су дрво живота у које су уметнули чак 2,3 милиона врста животиња, биљака, гљива и микроба.

Рhys.org: ‘Tree of life’ for 2.3 million species released (19.9.2015)

Овај посао никада неће бити завршен и због тога што се непрекидно откривају нове врсте. Недавно, пронађене су чак четири нове врсте паука, међусобно сродне, а које припадају породици паука ловаца (Sparassidae). Три врсте (May ansie, M. rudy, and M. norm) пронађене су у Намибији, а једна (M. bruno) у Јужноафричкој Републици. Пауци су пустињске врсте и имају длачице (setae) близу врхова својих ножица, које им очигледно помажу да не потону у песак. Занимљиво је да су на леђима женски пронађени тзв. љубавни угризи, пошто научници нагађају да су они настали током парења. То тек треба потврдити – што није једноставно, јер су у питању ноћне животиње, а живе у тунелима које копају и при томе их њихово беж обојено тело чини неприметним у песку где их можемо наћи.

IFL Science: Four New Spider Species Found In Southern Africa (21.9.2015)

image0107Осим нових врста живих бића, научници проналазе и нове врсте вируса. Наиме, тестови за детектовање вируса ХИВ и хепатитиса Це толико су усавршени да су нађени и сасвим нови агенси. Научници са Универзитета Коламбија обелоданили су да су пронашли хумани хепегивирус 1 (скраћено HHpgV-1), додуше код малог броја људи, од којих су неки успели да га се реше, да тако кажемо, и који још увек није доведен у вези са неком болешћу. Попут свог „рођака“, хепатитиса Це, изгледа да се преноси путем крви, али ни близу не изгледа толико опасан. Макар за сада.

IFL Science: Scientists Discover A New Human Virus (23.9.2015)

braineurons (Small)Верујемо да вас ова вест није обрадовала. Безазлени или не, тек, вируси нам никако нису драги, мада су већ увелико део нас. И то буквално. Од три милијарде базних парова људског генома тек 2% кодира протеине, док се међу остатком налазе делови одговорни за регулацију гена и међу њима су скривени ретровируси које смо „покупили“ током своје еволуције. Ти ретровируси и те како имају улогу у нашем животу, сматрају научници из Шведске. Неки од њих (око 5%) интегрисали су се у део некодирајућег генома који утиче на гене који манипулишу основним функцијама мозга. Конкретније, ови ендогени ретровируси утичу на регулацију транскрипције матичних ћелија које ће дати неуроне. То би значило да ови вируси имају значајну улогу на развој нашег мозга, па и интелигенције и осетљивости на болести којима је мозак подложан.

IFL Science: Viruses May Play Vital Role In Brain Function (12.1.2015)

Очигледно о функцијама мозга тек треба много да откријемо, као и све његове потенцијале, а они нису мали. _805740932840981_8309370319276144114_nМладић (26) непокретан услед повреде кичмене мождине и без осећаја испод повреде (осим да му је мокраћна бешика пуна), успео је да прохода снагом мозга и уз помоћ научника, а без интервенција на мозгу и егзоскелетних роботских додатака. Научници су најпре направили интерфејс који је подразумевао спој компјутера-мозга и електроенцефалограма, како би прочитали обрасце активности мозга младића док је размишљао како хода. Следеће је било да научи како да његов мозак стекне контролу над ходањем аватара у виртуелном окружењу. Када је то савладао, дошао је ред и на њега. Најпре је морао да ојача ноге, чији су мишићи ослабили услед некоришћења, а то се постигло комбинацијом електричних стимулуса и мењањем тежине тегова које су му прикачили. Ноге су довољно ојачале да је могао да хода, али то још увек није могао да чини, макар не по земљи. Прво је учио како да покреће ноге неколико центиметара изнад тла. Да би то било могуће, научници су премостили повређену му кичмену мождину и електроде у пределу колена повезали са мозгом, како би сигнали мозга (које је развио помоћу поменутог интерфејса и у виртуелном окружењу) стимулисали мишиће ногу. И напокон је дошао и тај дан када је могао да спусти ноге на земљу и чак хода неколико метара. И то само и искључиво снагом воље. 🙂

IFL Science: No Exoskeleton, No Brain Surgery: Paralyzed Man Walks Again Using Brain Waves (24.9.2015)

1012277_10152789618478749_8683684245953565637_n (Small)Да снагом воље може свашта да се постигне, одавно је познато. Други начин да се нешто постигне је – штрајк. Овог пута у нашем комшилуку:

Радио Слободна Европа: У Хрватској почео штрајк просветара (25.9.2015)

У нашој просвети за сада је известан тек једнодневни штрајк.

Зелена учионица: Једнодневни штрајк известан – данас састанак четири синдиката (25.9.2015)

Све ово заиста изгледа као пијачна атмосфера, где се преговара о платама и данима које ћемо провести у штрајку. Пијачном атмосфером аутор следећег текста назива стање у нашој просвети.

Политика: Два и по просветара (24.9.2015)

1978797_10206831690098661_5151456382492579109_nДва и по просветара, а деце стасало ове године за први разред (равно) 68.740. Уписано је 68.470. Бројеви нису пермутовани, већ их је уписано мање. Поставља се логично питање:

Време: Где су сва деца (24.9.2015)

А од све могуће деце по школама, а није их мало, аутор следећег текста говори о једном, посебном.

Орган власти: Да причамо о оном детету (23.9.2015)

А ми ћемо причати о чему год нам ви сугеришете. Чекамо ваше коментаре. 🙂

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: