Сајт за наставнике биологије

Од смрти до живота


tiger_animatedДанас је Међународни дан деце, а сутра је Светски дан заштите животиња. Ми почињемо од сутра. 🙂 И то једним одличним тематским даном у млађим разредима, сачињеним из часова српског, математике, ЧОСа и еколошке секције. Дан нам је приредила учитељица Данијела Стефановић.

Данијелине паметнице: Тематски дан – Светски дан заштите угрожених животињских врста 4.10.2015.  или: Кад се ради са уживањем… (2.10.2015)

Ево и ми да приредимо један тематски чланак, те ако бисмо повезали поменута два значајна датума, добили бисмо следећи видео:

Пас, додуше, није угрожена врста, али то не значи да и понеком од њих није потребна заштита. Погледајте следећу причу:

Блиц: Чудо живота – Од јадничка на самрти, до белог лепотана (29.9.2015)

Наредни чланак се бави лепотицама и то не белим, већ успаваним. Наиме, постоје научни радови који деценијама чаме у неком компјутеру или у фасцикли у фиоци, да би онда били „пробуђени“, односно објављени. И то нису тек тамо неки чланци, већ заиста фини научни радови. _npdxjabrhM1rbllmfo1_500 (Small)Истраживачима са Универитета у Индијани привукли су пажњу баш такви радови, који некако не успевају да привуку пажњу ни сопствених аутора, чак и онда када се ради о научницима који су се остварили и доказали у научним круговима. Па, зашто ти радови који су тако добри чаме чекајући? Изгледа због тога што су у тренутку писања били много испред свог времена!

Phys.org: Like Sleeping Beauty, some research lies dormant for decades, study finds (25.5.2015)

Највише оваквих радова написано је из области физике и хемије, али мултидисциплинарно – уз друге области (око 7,5%), али таквих радова има и из биологије и екологије (по 2% од укупног броја радова). А свега 6% Американаца може да реши сва питања са теста о основној научној писмености, а који можете пронаћи и решавати на следећем линку:

IFL Science: Just 6% Of Americans Got All Of These Basic Science Questions Right. How Well Will You Do? (15.9.2015)

breast cancer treatment (Small)Када смо већ код статистике, сасвим добру такву показује новија вакцина која превентивно делује против рака црева. Макар тако тврде амерички истраживачи. Према једној студији из маја ове године, уколико се даје девојчицама од 11 и 12 година, ова вакцина спречава поменути канцер у 80% случајева. Вакцина делује против хуманог папилома вируса, који се преноси сексуалним контактом и сматра се да у неком тренутку живота чак три четвртине жена добије овај вирус. На срећу, није сваки сој опасан (а има их преко сто), али на жалост, има и смртоносних. Вирус утиче на кожу и слузокожу и изазива неколико типова канцера у региону црева, вагине, ануса и грла и у свету је забележено чак 600.000 случајева оболелих и 250.000 смртних случајева.

IFL Science: 80% Of Cervical Cancers Preventable With Latest HPV Vaccine (13.5.2015)

Сви већ знамо причу о томе како канцер заправо настаје. Милијарде ћелија у нашем телу свакодневно умире, а како би ослободиле места за нове, здравије које заузимају њихово место. Овај процес назива се програмирана ћелијска смрт. Међутим, неке од њих успевају да преваре смрт, да тако кажемо, те делећи се изнова и изнова, заиста постају бесмртне, али на рачун целог организма. _2279745008323685595_nЛекари знају већ деценијама да овакве, канцерозне ћелије, имају бржи метаболизам од нормалних. Да би то било могуће, њихове потребе за глукозом су веће. Доказано је да неваљале ћелије користе глукозу не само као градивне блокове за изградњу једињења неопходних за непрекидну деобу, већ и да би генерисале молекуле који их штите од високо реактивних штетних супстанци које разарају ћелију, а као део фактора програмиране ћелијске смрти. И научници сада виде нов начин борбе са њима – да их изгладњују. Међутим, то није тако једноставно. Ми можемо да смањимо унос шећера у тело, али ћелије, па и канцерозне, проналазе алтернативне начине да до глукозе дођу, а биохемија нас учи да је то и те како могуће. Но, изгледа да је могуће да им ипак ускратимо драгоцену глукозу, а како, пише у следећем чланку:

IFL Science: Starving Cancer Cells Of Sugar Could Be The Key To Future Treatment (25.9.2015)

_368937046598381_3200675352425903903_n (Small)Без обзира на претходну причу, Американци иначе обожавају да се хране здраво. А обожавају и познате личности, попут Пита Еванса, који је кувар и има праву нутриционистичку империју, а која пропагира тзв. палео-дијету. Дакле, две омиљене ствари на једном месту, шта би просечан Амер више могао пожелети? Па, рецимо, стручност. 🙂 Иако смо научили да се кувари у храну разумеју, ипак они нису нутриционисти. Питова палео-дијета наводно спаја најбоље од онога што су јели наши преци (отуда и овакав назив) и што нуди 21. век. Међутим, у следећем чланку се тврди да се применом овакве (ипак стриктне) дијете елиминишу многе врсте хране, посебно шећер (што, видели смо у претходном чланку и није тако лоше, али…) и указују на озбиљно непознавање биохемије и нутриционистичке науке.

IFL Science: Quit Sugar, Go Paleo, Embrace ‘Clean Food’: The Power Of Celebrity Nutrition (20.3.2015)

_ng243yn5Vx1sn5m44o2_250И следећи чланак се бави овом дијетом и упоређује је са ГМО. Ако је палео-дијета настала по угледу на оно што су јели наши преци у палеолиту (до пре 10.000 година п.н.е), а знамо да је човек генетички модификовао организме које ће јести кроз вештачко одабирање у последњих 10.000 година, намеће се логично питање – да ли је уопште могуће јести исто? И да ли су наши преци заиста уносили све саме здраве састојке у организам? И напокон, зашто се толико бојимо ГМО, кад је оно у пракси толике векове? На сва ова питања одговара следећи чланак:

Scientific American: Are Paleo Diets More Natural Than GMOs? (17.3.2015)

Када поменусмо ГМО, време је за цртани филм (и то титловани):

А ево још једног филма (додуше не цртаног) који приказује како су се активисти у Бразилу досетили да казне неваљалца који се паркирао на место намењено инвалидима:

Баш много стикера је утрошено, мора се признати. Оно што нас брине је утрошак пластичних кеса. Сада постоји Фејсбук страна која се бави тиме, али и другим еколошким проблемима:

Фејсбук заједница: Нећу кесу – чувам природу

И Фејсбуком и еколошким филмом да и завршимо:

Facebook Best Video You Will Ever See: Today in 25 Years… (19.11.2014)

tumblr_me70iuENZY1rjhhdto1_500

 

Advertisements

Коментари на: "Од смрти до живота" (2)

  1. Данијелине паметнице рече:

    Хвала на почетној објави за тематски дан! Поносни! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: