Сајт за наставнике биологије

Сисари из доба јуре


_10155973835125284_6474197686558928869_nОбично када видимо неког после дужег времена питамо – шта има ново. Да се пита Боба Недић, био би – нови предмет. 🙂

Блог – Клотфркет: Ја бих нови предмет од првог основне 😉 (11.10.2015)

Оно што је пажње вредно у биологији јесу открића нових врста. Па чак и открића нових врста које више не постоје. Наиме, откривене су три врсте веверицоликих сисара из доба јуре, отприлике пре 160 милиона година, те пореметиле мишљење научника о томе када су сисари уопште настали. Сада верују да се порекло наше класе протеже до пре 280 милиона година. Све три врсте (Shenshou lui, Xianshou linglong, Xianshou songae, припадају групи Euharamiyida) пронађене су на подручју Кине и њихови фосили су прилично очувани, тако да дају доста података. Личили су на веверице и према облику ногу и постојању дугог репа, рекло би се да су били добри пењачи по гранама, где су углавном и проводили време (ноге им баш нису биле згодне за трчање по земљи). Били су тешки од 30 до 300 грама и хранили су се инсектима и плодовима, а уз помоћ својих необичних зуба. extraction-forceptsНаиме, научници су до сада веровали да је заједнички предак сисара имао кутњаке са по три квржице (уздигнута дела на њима, којих код људских кутњака може бити пет), али су ове врсте имале два реда са по (чак) седам квржица на сваком кутњаку. И збуњујуће је то како су овакви зуби еволуирали тако различито у односу на друге групе сисара. Што се остатка морфологије ове групе тиче, прилично је сисарска. 🙂

Phys.org: Three extinct squirrel-like species discovery supports earlier origin of mammals in late Triassic (10.9.2014)

И како год далеко порекло било заједничког претка, тешко је прихватити да су сви сисари, толико међусобно разноврсни, настали од истог. На пример, слепи мишеви и делфини се толико разликују да су везе између њих једва уочљиве. Међутим, постоји једна која је запажена код обе групе – ехолокација. Очигледно се ради о конвергентној еволуцији међусобно не тако сродних врста, када се иста карактеристика јавља због нечег сличног у начину живота. Дакле, еволуција је пронашла исто решење и за подводне и за пећинске сисаре. Међутим, генетичка истраживања указују да су код свих ових врста за ехолокацију задужени исти гени и исти протеини. Колика је шанса за то, питају се водитељи кратке емисије коју можете видети на линку:

Discovery: The Amazing Link Between Bats and Dolphins (11.9.2013)

Када бисмо поредили делфине и слепе мишеве који су слађи, вероватно би ови потоњи изгубили. Па, ипак, следећи сајт наводи најмање три разлога због којих напросто морате да волите шишмише.

The animal rescue site: Here Are Three Reasons to Love Bats… We’ve Got Plenty More (мај 2015)

bat-grapes-002gif

А сладак је и веверицолики створ који обожава кикирики. Можете га видети на следећем снимку:

Фејсбук видео запис корисника Xendan: 29.10.2014.

Храну сакупља у својим образима, попут хрчка. А да би видели како хрчак то изводи, научници су употребили рендгенски снимак:

Science dump: X-Rays reveal how hamsters stuff their cheeks (14.1.2015)

Како год се необично хранио, хрчак је, без сваке дилеме, хетеротроф. PVZIAT_Bamboo_ShootДилему нам праве инсективорне биљке. Оне би требало да су аутотрофи, с обзиром да фотосинтетишу (а и доказано могу да живе искључиво од тог процеса, учили смо из морфологије биљака или беше из физиологије биљака, ко ће се сећати више, прим.Метод), те тако долазе до органског угљеника. Инсекте и друге живуљке лове како би се снабделе азотом, који уграђују у протеине (иначе насељавају земљишта сиромашна доступним једињењима са овим елементом). Но, опет, и ти протеини су нечија храна, а и постоје (озбиљне) тврдње да када разграђују инсекте и друге врсте које налове, ове биљке баш не могу да бирају и искључиво експлоатишу азот, те узму помало и од угљеника. То би их квалификовало за миксотрофе. За ову другу опцију одлучила се Ивана Дамњановић у својој сјајној презентацији:

Једна од особина која није својствена свим живим бићима (али нека је ипак поседују) јесте да светле у мраку. То раде и неке печурке. До скоро се мислило да је биолуминисценција тек нуспроизвод неких других метаболичких процеса у гљива, али је на примеру врсте Neonothopanus gardneri из Бразила потврђено да гљиве то чине како би привукле инсекте да би пренели њихове споре.

IFL Science: Some Mushrooms Glow In The Dark – Here’s Why (20.3.2015)

12088059_479581888882559_2847126092658164223_n

Још једна галерија, али коју морате доживети уживо. 🙂

А фотограф Стив (Steve Axford) води нас у „магични“ свет аустралијских печурака.

Bored panda: The Magical World Of Australian Mushrooms By Steve Axford (мај 2015)

Из магичног света прелазимо у реалност. 😉

Унија синдиката просветних радника Војводине: Школе штрајкују 28. октобра, запослени од Вербића траже смену директора (12.10.2015)

Ако се смена обави, директорско место ће бити једно од тражених занимања у нас. 🙂 hammer-animationА која су још то занимања за којима постоји потреба, говори пар текстова које смо одабрали за крај.

иКрагујевац: Национална служба истражује какви радници се траже (12.10.2015) & Дневник: Прилика која се не пропушта (12.10.2015)

А ви не пропустите прилику да нас коментаришете. 🙂

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: