Сајт за наставнике биологије

Дневник умирућег


shutterstock_142470868Инклузија, кажу задужени из УНИЦЕФ-а, даје резултате, али недовољне:

Еuractiv.rs: Nedovoljni rezultati inkluzivnog obrazovanja (2.11.2015)

Но, то није једино што је недовољно:

b92: Просвета: Влада нуди до 6.000 РСД, нисмо задовољни (2.11.2015) & Зелена учионица: Дефинисан износ једнократне помоћи за просветаре! (2.11.2015) & Петиције 24.ком: Одбијамо помоћ од пет-шест хиљада динара и повећање од 5%

_mmxiy2DAKQ1qzg58bo1_500 (Small)Ова последња поменута петиција казује да постоје колеге које се неће задовољити малим. Зато ми прелазимо на нешто велико, а шта ћете веће од Јупитера, макар у нашем, Сунчевом систему. Јупитер је планета занимљива по много чему, те и по црвеној тачки (како је називају, мада би у ту „тачку“ могло да се убаци чак три наше Земље). Међутим, ова тачка се скупља и то није вест, пошто се скупља већ макар последња четири века, а за последња два скупила се 50%. Иначе, та црвена тачка је олуја која очигледно дуго траје, са брзином ветра од 664 километара на час. Новије фотографије ове планете, које је прикупио телескоп Хабл, дају нам ближи поглед на ову импозантну олују.

IFL Science: Incredible New Images Of Jupiter Reveal Details Behind Shrinking Great Red Spot (14.10.2015)

Док смо у свемиру, са планете прелазимо на астероид, који то у ствари није (иако се мислило да јесте). Име му је 2015 TБ145 и представља мртву комету, а најближи нам је био (удаљен тек 486.000 километара) управо за Ноћ вештица. Овај пагански празник не бисмо ни поменули, да угашена комета нема облик – људске лобање! _m88yd6BMnI1r1xavwo3_500Погледајте снимак, па се уверите и сами. 🙂

IFL Science: The Huge „Asteroid“ Set To Fly Past Earth Today Is Actually A Dead Comet – And It Looks Just Like A Skull! (31.10.2015)

Но, за час се вратимо на олују на Јупитеру. Чак и она у Србији није ништа у односу на вековног непријатеља – промају. 🙂 Кажу да чак ни сам политички врх није заштићен од ње. А аутор следећег текста тврди да је здравље у Србији озбиљно угрожено и због осиромашеног уранијума које су чланице НАТО бацале на нашу земљу давне 1999. Али пар следећих линкова даје наду у борби против рака.

Ozonpress.net: Osiromašeni uranijum će tek da uzima danak (1.11.2015) & Блиц: Од сутра одабир пацијената за тестирање кубанске вакцине (1.11.2015) & Политика: Почео да ради Национални центар за гама нож (2.11.2015)

Следећа емисија се бави местима на Земљи где је забележена највећа радиоактивност (и ту, ипак, нема Србије):

А ми ћемо посетити место које није радиоактивно, али јесте достојанствено.

Блог – Финска: Прича о образовању, прича о достојанству (28.10.2015)

Ево га и један пример добре праксе из те државе:

Pino-toys.rs: Sjajan način na koji Finska održava nivo koncentracije dece u školi (2014)

_mkhn41QXP51r954eao1_400Овакав наслов неодољиво асоцира на некакву реакцију која се учи на часовима хемије, са децом као реактантима. 🙂 Кад поменусмо нама блиску хемију, погледајте овај интерактивни периодни систем елемената:

TED-ed: Periodic videos

Не би било лоше да се ова идеја примени на неко дрво живота у биологији, на пример. И док се на дрвету живота свака врста налази где треба или макар где ми мислимо да треба, то није увек случај у природи. У то су могли да се увере Рејчел (Rachel Franklin) и њен седмогодишњи син Пол (Paul) из Калифорније. Дечак је огребао колено на плажи и рана је изгледала инфицирано. Рејчел је одвела сина код лекара и они су повреду третирали на уобичајени начин – преписали антибиотике и дали инструкцију да се рана не дира. Међутим, на месту повреде појавио се црни оток и Рејчел је одлучила да не послуша савет лекара, те истисла оток. _mn7znwRof71rw6hhbo1_500Из њега је испао каменчић. Жена га је детаљно прегледала, питајући се шта ће он ту, да би утврдила да то није камен већ – пуж! У питању је врста Littorina scutulata која живи у зони плиме и осеке, те час је под водом, час изван ње, мада на сувом није активна, већ се завуче у љуштуру (и у стању је тако неколико недеља). Подноси разноврсне разлике у температури и салинитету, те је у питању жилава мала бештија и не чуди што је преживела и расла у колену дечака.

IFL Science: A Woman Popped A Growth On Her Son’s Knee And Found Something Pretty Gross Inside (30.10.2015)

Иако би се многи на Половом месту згрозили, дечак је прокоментарисао да је цео догађај – кул. 🙂 unnamed12А како бисмо прокоментарисали следећу причу, заиста не знамо.

Тузлански.ба: Пас луталица док је трагао за храном пронашао тек рођену бебу и спасио јој живот (31.10.2015)

Пас је спасио један живот, а змија одузела други. У питању је врста Dispholidus typus која је ујела научника Карла (Dr. Karl P. Schmidt), експерта за змије. У питању је веома отровна врста чији отров убија у року од једног дана, а жртва умире јер јој обилно крваре очи, плућа, бубрези, срце и мозак. Знајући да ће умрети, Карл је снимио последње сате свог живота, дајући, најблаже речено, неуобичајени допринос науци. Кратак филм који је тако настао продуцирала је радио-емисија „Научни петак“ (Science Friday) и назван је „Дневници смрти“ (the death diaries). Можете га погледати на следећем линку:

IFL Science: Dying Snake-Bitten Scientist Records His Last Day Of Life (31.10.2015)

Имали смо прилике да погледамо последње сате несрећног Карла, те до сада још много штошта да погледамо, а захваљујући интернету (и Биолошком блогу, наравно 🙂 ). Међутим, неке ствари се не дају погледати, макар не одистински. На пример еволуција. Сви знамо да је наш живот прекратак да бисмо видели овај процес на делу. Ипак, да ли је то баш тако? Научници са Универзитета у Хјустону показали су да еволуција може бити много бржа. И не само то, већ су доказали и процес познат као секвенционална специјација, а који, простим речима речено, омогућава врстама да се диференцирају у нове врсте, зато што су то већ „одрадиле“ врсте које су са њима у вези. food-and-drinks-apples-723226 (Small)Наиме, врста воћне мушице, аутохтона за САД, Rhagoletis pomonella, полаже јаја у плодове глога. Међутим, средином претпрошлог века неке јединке почеле су да полажу јаја у тамошње јабуке. С обзиром на различите циклусе ових воћки, а и због тога што су мушице давале предност једној од њих, две групе инсеката су се временом толико отуђиле, да више нису могле да се паре и настале су нове врсте. Али ту причи није крај; три врсте паразитских оса, којима је поменута мушица била домаћин, раздвојиле су се у чак шест нових врста, што је заправо и некако логично.

IFL Science: Scientists Watch As Wasps Diverge To Become Separate Species (30.10.2015)

Мушице су могле да бирају хоће ли глогиње или јабуке, а школе могу да бирају хоће ли ђаци носити униформе или неће. О томе, текст за крај:

021.рс: Школске униформе укидају разлике у финансијском статусу деце? (1.11.2015)

aagirl

Advertisements

Коментари на: "Дневник умирућег" (2)

  1. Odličan tekst,hvala!
    p.s. drvo života-interaktivno: http://itol.embl.de/
    takođe: http://www.wellcometreeoflife.org/interactive/,
    http://www.onezoom.org/
    🙂

    • Светлана, најлепше хвала за ове сјајне сајтове, уврстићемо их у линкове у неком од издања Биолошког блога.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: