Сајт за наставнике биологије

Без праксе, али добро


Најпре најава једне трибине:

Центар за промоцију науке: Како ефикасно уништити Земљу? (за 18.11.2015)

11924933_764231960369410_4921683707695529199_n (Small)За разлику од Земље, наш просветни систем нити је ефикасан, нити је уништен. Заправо, министар просвете изјавио је данас да је задовољан развојем образовног система у нас:

РТС: Вербић: Образовни програми модернизовани, недостаје пракса (17.11.2015)

Форум београдских гимназија није задовољан, чак разочаран је у синдикате у нас:

РТВ: Форум разочаран синдикатима просвете (17.11.2015)

mdanceА да ли сте ви задовољни са помоћи коју добијамо или сте разочарани, тек сада је и званично:

РТС: Парламент изгласао једнократну помоћ за просветаре (16.11.2015)

Тиме ће просветари бити подмирени. А породиље?

Унија синдиката просветних радника Војводине: Министарство: Тражимо решење за породиљске додатке (17.11.2015)

13072_912040562181174_9057248604406655357_nУ тексту се каже да „у министарству истичу да сада није могуће утицати на измене тог прописа, али да траже други модел како би помогли у конкретним слуцајевима“. Не знамо шта треба да помогну, само је потребно да врате оно што су узели тим женама и породицама. Но, углавном, док они траже модел, кажу да Агенција за решавања спорова успешно налази решења током штрајкова.

Вечерње новости: Арбитража – рецепт за штрајкове (16.11.2015)

Још једно тело које ради или је макар почело да ради:

Зелена учионица: Први састанак радне групе за праћење ангажовања запослених у установама образовања и васпитања (17.11.2015)

У тој радној групи нема помоћника министра Зорана Костића. Према неким изворима, неће га бити ни у Министарству просвете:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Министарство: Званично: Костић др. Зоран разрешен дужности (16.11.2015)

_nko4xfypus1tpmgf1o1_400Ми нисмо сигурни да иза скраћенице за ову титулу иде тачка, али ћемо ми данас на ту тему – дешавања у нашој просвети – ставити једну и отићи у зоолошки врт. Када је, приликом посете у зоолошком врту у Омахи, девојчица, пред простором где су гориле, ударала рукама у груди (ваљда имитирајући Кинг-Конга), једна од горила се залетела на стакло и разбила га (постоји и видео-снимак у чланку). То је, наравно, препало посетиоце, али оно што је важно то је да је комуникација са животињама веома компликован и фрагилан процес, при коме треба бити пажљив. Оно што је шала за нас, за њих може бити озбиљна претња.

IFL Science: Gorilla Cracks Glass Window At Zoo After Little Girl Beats Chest (24.4.2015)

_moqhujG7ra1r9bfqro1_500

Прелазимо на другачије мајмуне – гибоне. Госпођи Кларк (Esther Clarke) са Универзитета у Дараму пошло је за руком да преведе језик гибона и то врсте Hylobates lar и тако постане доктор наука. 🙂 Додуше, није јој било лоше, с обзиром да је за потребе доктората отпутовала у шуме Тајланда, где је око четири месеца снимала карактеристичан „ху“ звук ових животиња, који је јачине људског шапата. Због тога што је тако тих, нама је тешко да разликујемо различите интонације овог звука, па је коришћена компјутерска опрема, како би се пронашли обрасци, те повезали са виђеним догађајима који су се тицали гибона. Тако да је новопечена докторка могла да разликује различите „хуове“ који су били у вези са потрагом, упозорењем на грабљивце, упознавањем гибона из суседства, а неки су били романтични дуети. monkeysНа пример, када би уочили грабљивца, или његов модел (лукава докторка служила се разним средствима), њихово „ху“ је било краће и на нижој фреквенцији. Грабљивци боље чују више фреквенције, чак и од уобичајеног „ху“, али гибони нису хтели да ризикују. Гласовне поруке су се развиле очигледно из потреба које су настале у датим условима средине.

IFL Science: Gibbon Language Decoded (17.4.2015)

Наравно, све ово може да нам послужи као модел како се наш властити говор развијао. Та је тема за еволуционисте веома изазовна, јер је и веома комплексна. Еволуциони биолог (Sohini Ramachandran) са Браун Универзитета у Провиденсу истраживао је управо то и закључио да се генетичке и лингвистичке диференцијације кореспондирају, односно да маркери који су узети за израду база података географски дистрибуирани веома слично. Ипак, постоји и различитост између језика и гена и то у изолованим популацијама. _945803082107851_4048369084203289231_n (Small)Изолована популација релативно брзо изгуби генетичку разноврсност, због ограничене могућности сексуалних веза унутар те мале популације. Насупрот томе, виђено је низ варијација у језицима који су географски изоловани (има тек неколико суседних језика). Неки језици који су изоловани губе сложеност, а други је добијају, као и нове звуке. То указује да можда контакт између популација хомогенизује њихове језике на неки начин, тако да људи могу да разумеју једни друге.

Phys.org: Probing the deep history of human genes and language (20.1.2015)

Кажу да свако може да разуме говор тела. О томе филмић:

За оне који би радије да науче неки страни језик, да знате да постоји тајна, али нашој срећи краја нема, разоткривена. 🙂 Разоткрио ју је Дејвид (David Bailey) који је некакав главни промотер сајта Quora, за питања и одговоре, па некако му је за веровати. 🙂 Углавном, да бисте научили француски за 17 дана, а одрасла сте особа, морате да се задесите у француском селу, попут Дејвида, где нико са вама неће или не уме да прича ни на ком другом језику, до француском. Дејвид је тамо 2005. направио стратегију да сваки дан ради једно те исто. Најпре је ујутру писао табелу са неправилним и правилним глаголима и за две недеље их исписао све (писао је по два сата сваког дана). back-to-school-powerpoint-background-3Он каже да је писање најбољи начин да се нешто меморише. То, иначе, тврди и следећи текст:

Студентски живот: Брже и боље памтимо уз писање (11.12.2014)

Вратимо се Дејвиду. Док је писао, слушао је компакт-диск са снимљеним часовима француског, те каже да су му помогле грешке које су ђаци на тим снимљеним часовима правили. Све те курсеве он је одслушао два пута. У рано поподне одлазио би да слуша тамошњу музику и певао, јер тврди да му је то помогло да увежба и фацијалне мишиће и интонацију језика. Потом је ишао на ручак са својим француским пријатељима који су одбијали да успоре док су му говорили матерњим језиком. За Дејвида то је било „или да научи или да гладује!“ Након тога, мелодраматични Дејвид је или остајао са пријатељима и играо пикадо или боћања (макар опис те игре звучи као боћање, прим.Метод) или је читао књиге за децу. Дејвид је изјавио да су такве књиге добре за учење језика из два разлога. Први је што се користи једноставан језик, а други што већ знате радњу, па можете да погодите контекст непознате речи без консултовања речника. Дечје књиге су много занимљивије на страном језику, тврди Дејвид. И још тврди да је добро да научите поштапалице, а како бисте себи „купили“ време док разговарате, те причали боље и тако стекли самопоуздање. И да, Дејвид је писао есеје сваког дана о себи, а како би научио одговоре за оне људе који су му постављали питање из жеље да га упознају (након овог текста наша жеља у том правцу је прилично дискутабилна, прим.Метод).

Time: The Secret to Learning a Foreign Language as an Adult (2.10.2014)

tumblr_nmd0dyXWpA1t6t7lyo1_500Има још (пребрзо сте нам се понадали да је крај, прим.Метод). Када се Дејвид, након нешто више од две недеље, појавио у једној кафетерији у Паризу, продавачица га је питала колико је дуго у Француској. Када јој је Дејвид одговорио, она се заклела да је мислила да је ту већ годину дана! А можда је само желела да добије напојницу, додајемо ми. 🙂 Хајдемо ми оно наше, а то је да учимо енглески на старомодан начин путем занимљивости и слика.

Distractify: The 20 Strangest Sentences In The English Language (13.4.2015) & Idealist 4ever: 13 Funny Literal Illustrations Of English Words & Idioms (By Keren Rosen) (27.10.2015)

А можда нећемо морати да учимо ни старомодно, ни по Дејвиду.

Блиц: Револуција – Уз нову „Гуглову“ апликацију сви ћемо говорити све стране језике (14.1.2015)

_922934881121585_1409959592458169926_nНакон револуције обично дође тријумф.

Филозофски магазин: Филип Давид: Тријумф примитивизма (8.11.2015)

„Примитивизам се свуда унаоколо шири као паучина.“ – каже се у тексту. Паук, јунак следећег чланка, не прави паучину, он је скитница. Зато има добар вид и спретно прати плен померањем ретине. И то можете видети кроз његову жућкасту, али провидну главу. Погледајте, веома је занимљиво.

Science dump: A transparent jumping spider with visibly moving retinas (7.9.2011)

И да пауцима и завршимо, односно једном страшном причом.

Блиц: Кућа страве – Ово нису флеке на зидовима, већ хиљаде и хиљаде паукова (9.6.2015)

Advertisements

Коментари на: "Без праксе, али добро" (2)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: