Сајт за наставнике биологије

Наука узвраћа ударац


animal-kiss (Small)Наука треба да буде исплатива, сматра министар Срђан Вербић:

Прва: Вербић: Привреда треба да види корист од науке (1.12.2015)

Наша професија је одавно престала то да буде, мислимо исплатива, а о помоћи не треба ни говорити. Па, ипак, нужда закон мења.

РТВ: ЗР: Седам хиљада мизерија, ипак прихватамо (30.11.2015)

Неки и који би хтели да је прихвате, не могу, јер још није исплаћена свима.

Блиц: Помоћ просвети – Почела исплата 7.000 динара запосленима у школама и вртићима (1.12.2015)

Нису, додуше, сви ни за (оволику) помоћ, баш као што нису ни сви ни за укидање радних свески. У анкети која се помиње у следећем тексту, скоро 85% наставника сматра да и даље треба да буду обавезне.

Политика: Tањи уџбеници, радне свеске више нису обавезне (29.11.2015)

seal animatedРадне свеске престају да буду обавезне, а шта је са радним листовима? 🙂 Наша сарадница, Ена Хорват, направила је сијасет радних листића за часове биологије и све их можете пронаћи овде:

Scribd: Ena Horvat

Такође, њена је и следећа презентација:

Један црв, Eunice aphroditois, који је права ноћна мора, живи у песку топлих мора из кога извири тек да зграби неку неопрезну рибу. Зашто кажемо да је ноћна мора? ot-grubby-waving-animПа, осим што може да нарасте до три метра, погледајте и слику и гиф на следећем линку, те ће вам бити јасно:

IFL Science: This Worm Will Haunt Your Nightmares (18.8.2014)

Амебе такође умеју да буду ноћна мора. Девојка са Тајвана имала је проблем управо са једном од њих, акантоамебом. Непажљива девојка није скидала контактна сочива чак шест месеци и између њих и рожњаче запатила се амеба. Она се иначе не храни људским ткивом, већ бактеријама које су се пренамножиле са друге стране сочива. То је условило да се популација амеба увећа и оне су почеле да улазе у само око у потрази за новим залихама хране. _nxn3swAe9p1ty8kogo1_500 (Small)Ово стање се назива акантоамебични кератитис и има за последицу губитак вида. Јасно је да је праћен болом, али не толиким, односно не алармантним док штета не постане баш велика.

IFL Science: A Girl Left Her Contacts In For 6 Months And Amoebas Ate Her Eyeballs (14.7.2014)

Следећи линк се зове „Амеба гифови“ и садржи гифове, али не о амебама, већ о важним ћелијским процесима и то урађених као мале анимације. Веома занимљиво:

Blog: Amoeba gifs

Како често чујемо, Срби су најстарији народ на свету. Заправо, редослед је – амебе, па Срби. И напокон имамо и „генетички доказ“ за ову тврдњу:

Факти: Амерички биолог: Срби су најстарији народ и директни потомци Нојевог сина (21.9.2013)

Уколико сте мислили да су овакве тврдње ексклузива Срба, преварили сте се. И Црногорци, Хрвати, Македонци, Албанци… сви они имају сопствене паралелне историје (којима помажу паралелне биологије) које доказују оно што вам озбиљни научници неће потврдити.

Portal Analitika: Biofizička antropologija je potvrdila: Crnogorci su starośedioci (27.11.2015) & Sutra journal: Sanskrit in Croatia: From Sarasvati to Hrvati (новембар 2015) & Balkans press: Albanski „istoričar“ Nedžmi Ganiju: Svi Balkanci su poreklom Albanci! (новембар 2015)

Још оваквих текстова можете пронаћи на Фејсбук групи која окупља историчаре који, опет, критикују све оно што припада домену псеудонауке:

Фејсбук група: Наука узвраћа ударац Јовану И. Деретићу!

tumblr_mm282jfNpm1qe8h41o1_400Да и ми допринесемо историјској екипи једним чланком, али који помало има везе и са биологијом. Наиме, поједине личности су остале познате историји због својих што дела, што недела, али и по томе што су њихови делови тела – украдени. Рецимо, такав је случај са мозгом Алберта Ајнштајна, али и Мусолинија! Који су то још делови, сазнајте:

Science dump: These 10 famous body parts were stolen (2.11.2012)

Кад поменусмо мозак, време је за другу презентацију за данас, која говори и о њему и о свему осталом што се нервног система тиче. Аутор је Драгана Косовац:

Некада изгледа као да мозак може да складишти бескрајно много информација, без обзира што смо далеко од Ајнштајна. Но, да ли је то заиста тако? Другим речима, да ли постоји лимит у памћењу?

anigif_enhanced-26872-1408371414-20

Одговор је да не постоји. Уколико је потребно, мозак покаткад „изгура“ старе информације како би направио места за нове.

Scietific American: Can Your Brain Really Be „Full“? (2.6.2015)

Moving-picture-thumping-brain-with-eyes-in-bottle-animated-gifМозак је попут новчаника, ни он не може да буде препун. 🙂 И ако бисмо повезали мозак и новчаник, добили бисмо наслов чланка за крај:

Блиц: „Сиромашна деца имају другачији мозак од богате деце“ (1.4.2015)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: