Сајт за наставнике биологије

Релативна просвета


BubamaraФилм „Микрокосмос“ је француски документарац из 1996. који приказује велике проблеме малих становника једне ливаде. Филм је приказан у ревијалном делу (ван конкуренције) на престижном Канском фестивалу, али је и освојио награде Цезар у категоријама за најбољу кинематографију, монтажу, музику, звучне ефекте и продукцију. На сајту који се бави филмским критикама, Rotten Tomatoes, рејтинг овог филма је био чак 97%. И сада имамо прилику да га погледамо:

У филму ћете видети многе представнике зглавкара, пре свих инсеката. Следећа презентација се бави свим зглавкарима. Аутор је Ана Остојић:

Владан Нешић није се бавио зглавкарима, али јесте угроженим врстама:_662355360546932_1947339736176465246_n

Joomag: Ugrožene vrste životinja

Да су просветни радници у Србији угрожени, није нека новост. Пре свих, према речима председнице Уније синдиката просветних радника Србије, Јасне Јанковић, наставници који раде у школама на одређено упркос законским регулативама, јер директори чувају своја радна места током мандата.

Данас: Јанковић: У просвети 16.000 радника на одређено (11.12.2015)

Осим просветних радника, постоје још многе угрожене категорије људи код нас, а на које не обраћамо пажњу заокупљени сопственим проблемима. Има и таквих људи који желе да нас подсете на две ствари: да су такви људи у нашој непосредној близини и шта значи хуманост.

Наслов видео прилога је „Учинимо свет бољим“. Питање је да ли можемо да учинимо школу бољом? Одговара следећи текст:

Доста је било: Црно-бели свет српског образовања (7.12.2015)

11745515_10155793826350284_1440512548068059673_n (Small)Аутор овог текста се на почетку пита „зашто опрема за физичко мора бити црно-бела?“ У следећем тексту се питају да ли за то исто физичко мора да постоји уџбеник.

Данас: Шта ће ђацима уџбеник за физичко? (11.12.2015)

Физичко нам је очигледан проблем, али физика не, напротив. Ту су наши ђаци најбољи. 🙂

Сенса: О овој деци цео свет прича: српски средњошколци донели шест медаља са Међународне научне олимпијаде (11.12.2015) & Јужне вести: Олимпијско сребро из Јужне Кореје за нишку физичарку (10.12.2015)

Честитамо ђацима и њиховим наставницима, а и ми имамо један чланак у вези са физиком и то теоријом релативитета. Текст нам објашњава како можемо да посматрамо релативност у свакодневном животу на четири примера. _my5lezQaDt1t1p0hxo1_500 (Small)Један је да гледамо – злато. Лепи жути сјај злата је егзотичан и због тога што га таквог видимо због релативитета. Када бисмо рачунали коју фреквенцију (боју) злато емитује, без да уземемо у обзир теорију релативитета, предвидели бисмо да оно има сјај сребра. Међутим, златна боја заправо нагиње ка црвеном крају спектра. Овај несклад се може објаснити када се испитује како се електрони у атомима злата крећу у својим орбитама. Постоји укупно 79 електрона који се врте око 79 протона у језгру. У орбити најближој том језгру, електрони се крећу шокантно великом брзином која износи пола брзине светлости, а како би избегли да буду увучени у језгро и то изазива много релативистичког ефекта. Пошто се електрони крећу тако брзо, изгледа да су одвојене електронске орбите ближе него што заиста јесу. Да би електрон прешао на виши ниво енергије треба да апсорбује специфичну таласну дужину светлости. У злату, таласне дужине које би могле бити апсорбоване обично су у ултраљубичастом делу спектра – који ми не можемо да видимо. Међутим, због релативистичког ефекта који се појављују услед тога да су орбитале ближе једна другој, налазимо да злато заправо апсорбује светлост са мањом фреквенцијом: плаву светлост.

IFL Science: 4 Ways You Can Observe Relativity In Everyday Life (7.10.2015)

_mjgbxglIbM1qhm8u8o1_500 (Small)Да применимо сада ово новостечено знање, односно теорију релативитета, на услове у нашој просвети:

Школа без зидова: Да ли је просветна чаша до пола пуна или до пола празна? (10.12.2015)

Не би ваљало да чаша буде пуна, јер би у том случају могао да нас ухвати мамурлук. 🙂 Инфографика на следећем линку бави се управо мамурлуком. Да ли сте знали да јачи мамурлук изазивају тамна пића? Она садрже нешто што на енглеском говорном подручју зову congeners. Нисмо пронашли како би се то звало на српском (у буквалном преводу то значи „сродник“), али смо пронашли да су то углавном неалкохолне супстанце које настају приликом процеса добијања алкохолних пића, дакле ферментацијом, попут ацетона, ацеталдехида, естара, танина и алдехида и мале концентрације метанола и све оне дају арому пићима.

IFL Science: The Science Of Hangovers (19.5.2015)

_mpmsfkyoAD1rq6lflo1_500Добро је да метанола има у малим концентрацијама, јер би се опуштенија забава могла претворити у нешто много озбиљније, па чак и са смртоносним исходом. Како избећи такав исход у образовању, говори следећи текст:

Писменица: Како избећи долину смрти у образовању? (10.12.2015)

Ево још једног предавања о образовању, а на тему како организовати своју учионицу:

Треба такође и организовати рад пред крај децембра, када дечје главе већ размишљају о слободним данима који ће доћи и новогодишњим празницима. Како се изборити са све мањом пажњом? Чланак који смо одабрали за крај нуди чак седам решења:

Edutopia: 7 Simple Steps to Maintain Classroom Culture (3.4.2015)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: