Сајт за наставнике биологије


_nfvb32wV2M1rrs4uno1_1280 (Small)Иако нам предрасуде кажу другачије, аутомеханичари умеју да буду веома софистициране душе, а у прилог томе говори и галерија фотографија на којима су они приказани попут ликова са чувених уметничких слика:

Bored panda: Auto Mechanics Hilariously Recreate Renaissance Paintings (октобар 2015)

Следећа галерија је о вранама и уз њу су и разлози зашто би те птице требало да нам буду омиљене. Један од њих је што су у стању да разликују људска лица и адекватно реагују на свако од њих:

Buzzfeed: 19 Reasons Why The Crow Should Be Your New Favorite Animal (11.6.2013)

Minor-KeysТешко да су муве икоме омиљене животиње. Добра вест је да можемо да их се отарасимо:

Фемина: Како се отарасити мува. Чаробан савет. (25.6.2015)

Ипак, није истина да су све муве само пуки гњавежи. Има и таквих које су нам корисне:

Здрава Србија: Корисност осоликих мува (14.7.2013)

Ми биолози знамо да мрави јесу корисне животиње, али заиста нисмо сигурни да је то разлог да им се дуплира величина. А управо су то научници урадили. Величина тела, висина, маса, боја, све су то квантитативне особине на које осим гена утичу и фактори животне средине. Научници су открили хемијске процесе који због одређених утицаја животне средине утичу на експресију гена (сам такав утицај назива се епигенетички). Специфичне биохемијске реакције укључују и искључују делове генома и најбоље проучена таква реакција је метилација ДНК (када се прикључују метил групе).

10401483_707763945987225_7566073824361965906_n

Код мрава постоје краљица, радници и ратници и иако имају идентичне геноме, њихова величина се разликује у односу на улоге које врше. Код радника генетички утицај на величину је мали, па су истраживачи могли да се усредсреде на поменуте епигенетичке утицаје. По Талахасију сакупили су јединке врсте Camponotus floridanus (чији је геном већ секвенциониран) и кренули су са метилацијом њихове ДНК. То су радили уз помоћ одређених хемикалија којим су деловали на ларве. Метилацијом су добили каскадни ефекат утицаја на гене, односно ланчани са једног на други. Последица тога је да су добили примерке разних величина. И утврдили су да што је већа метилација, већа је и величина. На пример, 20% већа метилација даје мрава који је 20% већи од уобичајеног.

IFL Science: Scientists Double The Size Of Ants (12.3.2015)

Cakes 042 (Small)Да ли ће се ово једног дана примењивати на нас да порастемо ако већ нисмо довољно, тешко је рећи, али следеће истраживање обећава да нећемо расти у ширину без обзира шта једемо. Научници са Универзитета у Лос Анђелесу пронашли су и издвојили ген, за који (како погодно) имају „лек“ који тако утиче да не дозвољава да се нагојимо. Током претпрошле године позитивне резултате имали су на врсти црва Caenorhabditis elegans и хуманим ћелијама у Петријевој шољи, али генетички механизам како се све то одвија уочен је код готово свих животиња, па чак и код квасаца. Да ли се таблете за фит изглед без по муке већ продају од тада, не знамо, али увек можемо да им се надамо. 🙂

Рhys.org: Gene discovery prevents weight gain with a high-sugar diet (6.10.2014)

unnamed (Small)Изгледа да то да ли ћемо бити гојазни или нећемо, зависи од лептина. Лептин је хормон који луче масне ћелије (адипоците) онда када се наједемо, као сигнал да смо „пуни“. Лептин се такође ствара и када сагоревамо масти (побуђује масне ћелије да убрзају метаболизам), али је механизам како се то дешава до скоро био нејасан. А није да није важан, јер неки људи су отпорни на лептин, па ће код њих сагоревање масти бити проблематично. Зато су се научници из Португалије у сарадњи са колегама са Рокфелеровог Универзитета у Њујорку бацили на посао да тај механизам открију. Најпре су открили да крајеви нерава симпатичког нервног система праве спој са масним ћелијама. Онда су користили веома софистицирану методу, коју су назвали оптогенетика, која подразумева додавање гена за стварање протеина осетљивих на светло, а који се могу активирати уз помоћ ласера. Када су истраживачи на тај начин укључили, да тако кажемо, ове неуроне, они су били у стању да понове догађаје који следе након сигнализације лептином, а што је имало за последицу смањење масних наслага. Ово повећање метаболизма изазвано је ослобађањем норепинефрина из неурона.

IFL Science: How Your Body Knows When To Burn Fat (26.9.2015)

1743584_498119496961383_812942061_nНаравно, дневне новине увек дају далеко једноставнија решења. 🙂

b92: Рибље уље сагорева масноћу око стомака (19.12.2015)

Још мало о уљу, али не рибљем:

Србија данас: Екстра! Сипала је уље у кору од мандарине – кад видите зашто, урадићете исто (28.11.2015)

Ово је било о примени плодова, али ваља и научити о њима. Зато једна презентација колегинице Иване Дамњановић:

То је о репродуктивним, а ево и о вегетативним органима биљке за крај. Аутор презентација на линку је Тања Јовановић:

Слајдшер: Вегетативни органи биљке

_nlrvtshXkX1qflgwpo3_500.gif

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: