Сајт за наставнике биологије


_mnb6u3Mdp51r4t9h1o1_500Данас је 1. фебруар, па нас очекује фебруарски птичји изазов. О томе, наш колега задужен за овај део животињског царства, Жељко Станимировић:

Фебруарски официјални eBird изазов: пошаљите са мобилног бар 15 комплетних спискова (да није случајан и да за сваку врсту стоји број примерака) и можете да добијете двоглед. А на локалном нивоу у Србији, прва седмица фебруара је сиромашна eBird списковима, а најављују лепо време, па је то прилика да се статистика мало поправи.

eBird: February eBirder of the Month Challenge (31.1.2016)

_nnfudiT8FN1rbpk70o1_500 (Small)То је сад у фебруару, а неки догађаји се најављују тек за три године:

Зелена учионица: Лакше и јефтиније ђачке торбе тек за три године (31.1.2016)

Но, нећемо да идемо толико далеко у будућност, с обзиром на овдашње прилике које су све само не предвидљиве. Прелазимо на сутрашњи дан, када је Светски дан влажних подручја. Под тим се мисли на копнене екосистеме, али који имају већу количину воде, било стално, било у сезони, попут тресава. Шта можемо учинити за овакав дан? Организација „The Ramsar Convention on Wetlands“ предлаже чак четири делатности:

  1. Посетите неко влажно подручје.
  2. Пронађите како су ови екосистеми есенцијално значајни за живи свет.
  3. Научите како људи могу да користе ове екосистеме мудро.
  4. Укључите ђаке у фото конкурс од 2. фебруара до 2. марта.

12509142_979386782155419_3626908585894699220_n

То је било четири ствари које ми можемо да учинимо, а ево и пет ствари око којих научници који се баве климатским променама не могу да се усагласе:

IFL Science: Five Things Climate Scientists Actually Disagree About (8.12.2015)

Пре него што пређемо на тих пет питања, да вам прикажемо једну презентацију. Иако је сутра Светски дан влажних подручја, Ивана Дамњановић бавила се сувоземним.

И да почнемо са (спорним) питањима.

1. Да ли облаци интензивирају глобално загревање?

tumblr_mgp30jCU8Y1rcv5cqo1_400Облаци су прилично проблематични. Они се тешко убацују у моделе, јер су неједнаки, а имају моћан ефекат на температуру и током дана и током ноћи, а она се мења у зависности од типа облака и неких других карактеристика. Зато није чудо што су се нашли на врху ове листе.

Облак о коме говори следећи чланак налази се у свемиру и креће се ка нашој галаксији брзином од 310 километара у секунди. Иако то изгледа поприлично брзо, очекујемо га тек за 30 милиона година. 🙂 Када се то буде десило, односно када буде „заорао“ кроз нашу галаксију, астрономи верују, створиће два милиона нових звезда. Овај гас у себи садржи неке тешке елементе, па зато закључују да није настао у интергалактичком простору, већ овде и сада се враћа „кући“. 🙂

IFL Science: A Huge Gas Cloud Is Speeding Towards The Milky Way At 310KM Per Second (29.1.2016)

tumblr_nqcmjdOG3n1ra02zgo1_500 (Small)За 30 милиона година наше небо ће бити звезданије. И сада ми имамо много звезда, али их наша власт не види. Зато их виде неки други.

b92: На балкону није било места, али има у Мајкрософту (29.1.2016)

Мајкрософт има и својих добрих и својих лоших момената. Суоснивач ове компаније, Пол Ален (Paul Allen) има јахту вредну чак 162 милиона долара и иако је бродица импозантна, то није вест. Вест је да се сидро ове велелепне јахте вукло по дну мора крај Кајманских острва, уништивши 1300 квадратних метара коралног спруда, те чак 80% тамошњег живља! Иако је богаташ изјавио да у то време није био на јахти, ова вест ће свакако бити његова срамота, тим пре што важи за поборника очувања животне средине, посебно коралног живља за чије спасавање је донирао милионе долара.

IFL Science: Microsoft Co-Founder’s Yacht Destroys Coral Reef In The Carribean (29.1.2016)

2. Колико брзо ће ниво мора расти?

_706295342800752_7967595208438024282_nПрогнозе се разликују, од једног центиметра у току века до једног метра у току века и све вредности између су могуће.

Ево га управо један текст на ту тему, а у вези је са топљењем леда на Антарктику:

Scientific American: Antarctica’s Ice Shelves Thin, Threaten Significant Sea Level Rise (26.3.2015)

3. Да ли треба да се забринемо због угљеника који се налази у земљишту?

Веома је јасно на који начин угљеник кружи путем фотосинтезе и дисања, али некако увек заборавимо и на онај угљеник који је заробљен у земљишту. Уколико би он почео да се ослобађа брже него што мислимо, то би могло да поремети досадашња предвиђања.

200236712-001

То је било о кружењу угљеника, а ево мало и о кружењу воде, али за оне млађе узрасте:

Блог – Сеоска школица: Кружење воде у природи – пано – групни рад (26.5.2015)

И ови наши, старији, могли би да направе пано на ту и сличне теме или неку мапу ума, што да не.

4. Да ли ће океани наставити да апсорбују угљен-диоксид?

Ми знамо да океани упијају добар део топлоте и угљен-диоксида који је у вишку. Они то раде доста споро, јер су дубоки и потребно је време да топлота и угљен-диоксид продру у дубље слојеве. Уз то, постоји мешање дубинске са површинском водом, а које изазивају морске струје. Но, имамо и доказе да је све ово што океани чине варирало у прошлости, тако да не знамо колико ће варирати и у будућности.

tumblr_nsu0no9JcJ1rsxqqio1_1280 (Small)И док смо у дубинама океана:

Национална географија: Маријански ров: најдубља тачка на Земљи врви од живота (18.3.2013)

И копнени свет једнако је диван и изненађујућ. У Танзанији је пронађена ретка бела жирафа, која ипак није албино, већ се њено стање описује као леуцизам. Разлика између ова два је у томе што код албино јединки пигмент недостаје свуда по телу, што код леуцизма није случај. Погледајте фотографију на следећем линку:

IFL Science: Incredibly Rare White Giraffe Spotted In Tanzania (26.1.2016)

5. У којој смо мери ми одговорни за климатске промене?

Другим речима има нешто и у природи. 🙂 Читајте нас и сутра.

_n7m8k4Karf1sqfkaqo1_500

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: