Сајт за наставнике биологије


2a4e0b1de36d60ba3e2a82336c917d33Поделити неку вест путем друштвених мрежа може да буде и чин солидарности, хуманости или толеранције. И то су добре особине. Лоше је када их неко злоупотреби. Један случај се десио пре три године, али нико не тврди да се не дешава и данас.

ИнфоАРС: Колико вреди лажна вест о несталом дечаку? (30.11.2013)

Толико о лажним вестима, а следи права вест и то лепа:

Национална географија: Раме уз раме са јапанским колегама: Српски научници бактеријама уништавају нафту (16.3.2016)

Наши научници су успешни, али питање је колико су срећни. Заиста, колико су (не)срећни људи у Србији?

Национална географија: Где је Србија на листи најсрећнијих земаља на свету? (17.3.2016)

IMG_1789 (Small)То је прво питање за данас, а још неколико – са све одговорима – пронаћи ћете на следећем линку. Рецимо зашто су библиотеке важне и да ли је знање опште добро?

Унија синдиката просветних радника Србије: Просвета има реч – четврта емисија (17.3.2016)

Просвета је имала реч, а ми дајемо реч директорима. А они, пак, сматрају да је недопустиво да просветним властима дају податке о својим радним местима. Или тако некако. Углавном, прочитајте:

Форум београдских директора: Шта то крију директори школа? (16.3.2016)

Ми нећемо крити сјајну презентацију Иване Дамњановић. Напротив, поделићемо је са вама:

И још једну:

Следећи чланак је такође о представнику кичмењака. Ова врста аутохтона је у Србији, али је космополитског ареала, несрећним стицајем околности. 🙂

Блиц: Дужан, под стресом и ожењен – Овако изгледа профил просечног Србина (2.3.2016)

002564bc6745112820df01Пријатељство описано у следећем чланку далеко је од просечног.

Блиц: Како су један човек и један пингвин постали прича дана (9.3.2016)

Дотични човек је спасао тог једног пингвина, а еколози са Новог Зеланда имају идеју да спасу читаву врсту албатроса (Thalassarche eremita, кога зову чатамски албатрос), који се води као рањива. И то тако што је расађују?!? Наиме, ова врста стално се враћа једном месту како би се гнездила и то је острво Пирамида у Чатамском архипелагу. И еколозима смета што је то једно место, јер ако би се на том једном месту десила нека промена услова, цела врста би била угрожена – алтернативног склоништа нема. Зато су у саксијама за цвеће почели да преносе део пилића на југозапад, надајући се да ће „посађени“ младунци прихватити ново станиште као свој дом. Тако ће постојати две локације за подизање потомства, па тако и дупла шанса да врста преживи. За сада, ове птице своје саксије за цвеће посматрају као – гнезда. 🙂

Mother nature network: Why are these wild albatross chicks sitting in flower pots? (10.3.2016)

нијегенетички инжењеринг (Small)И док еколози расађују птице, еволуционисти их враћају њиховим коренима:

b92: Научници на пилету узгојили ногу диносауруса (12.3.2016)

Још једна вест из еволуције, али овај пут наше:

Блиц: ДНК револуција – Откриће које би могло да промени људску историју (17.3.2016)

Историја ће се променити, али да ли ћемо успети да променимо и будућност? Мислите о томе. 🙂

Advertisements

Коментари на: "Како расадити албатроса?" (2)

  1. Jel germandium za (8razred) dobar udzbenik

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: